Narodno blagostanje

"Страва 408

"ватну добит рударских предузећа, оно би сигурно за но-

винске концерне прекорачило да се пропише виша штанска тарифа онима који превише зарађују.

Кад говори о нашем рудном благу „Јутро“ упада у болећиво расположење као да су разбејници дошли да разграбе блато цара Радована. Ако се то благо не

TITO

експлоатише савршеним средствима мсдерне технике која

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 26.

захтевају велике капитале и техничко искуство, оно је мртво. Страни капитал има, дакле, нешто друкчији ка. рактер од разбојника. Али тај болећиви тон објашњава позадину писања „Јутра". Треба се претставити публици са захтевима радикализма који је по бомбастичним фразама на први мах привлачив, а који је у ствари пун контрадикција и политички шупаљ.

ОБАВЕШТАЈ НА СЛУЖБА

ПОЉОПРИВРЕДА |

— Министар пољопривреде прописао је Правилник о срганизовању и раду среских припомоћних закладег, које ће имати да воде бригу о потреби, побољшању и рационализацији привредне производње, о сузбијању биљних штеточина и болести, с кредиту и културном уздизању пољопривредника. Кредит заклада ће се увећати субвенцијама и доприносом од 90 дин. који плаћа једном 32а свагда сваки пољопривредник, који добије зајам из припомоћне закладе. Закладама управља срески начелник а управни одори се бира из редова пољопривредника из среза.

— Пошто је период цветања маслина протекао врло певољно у Грчкој се очекује богата берба маслина, од које би за извоз преостало око 30 мил. KI. Услед тога цене су већ пале за 20%.

— Међународни пољопривредни конгрес који се састао у Хагу закључио је да убудуће издаје статистику производње бутера, продаје и податке о залихама, да би тако помогао производњу и трговину. 5

— Испитивања су показала да је подручје око Шиле на Црном Мору (Турска). повољно за културу лешника, и засадиће се 80.000 стабљика.

— Да би побсљшали пољопривредну производњу У Врбаској бановини, пољопривредници захтевају да се У области биљне производње побољша квалитет семена, да се изради тријерска, покусна и огледна станица у БањаЛуци и приређују песљопривредне изложбе. У воћарству треба повећати сађење ораха и шљива и основати воћне расаднике. У сточарству треба у низинама гајити говедар: ство и свињарство а по планинским пределима брдског коња. Перед свега тога треба приступити организовању конференција, излета и увођењу продужне пољоделске наставе у основним школама. .

— Ministarstvo polioprivrede odobrilo ie po 50.000 din. Moravskoi, Vardarskoi, Primorskoj, Drinskoj i Vrbaskoi banovini za unapređenje ovčarstva, svinjarstva, peradarstva i mlekarstva. Vardarska banovina dobila ie osim toga 100.000 din. za nabavku mašina za čišćenje detelinskog semena.

— Pri Ministarstvu polioprivrede osniva se SsaYetoOdavni odbor za svilarstvo, čije članove imenuje Ministar polio-

· privrede. Dužnost odbora је: da predlaže otkupne cene doma-

ćih svilenih čaura, koje utvrđuje i objavljuje ministar polioprivrede, da daje mišlienie o visini kontrolne takse i po svima pitanjima, koja su u, vezi sa unapređeniem domaćeg svilarstva, i da predlaže novčane kazne za slučai prodaje Direkciji stranih kokona pod vidom domaćih. |

— Medunarodni agrarni institut ceni površinu zasađenu šećernom repom u Evropi 1937 na .1,696.780 ha, prema 1,581.982 u 1935, bez Sovi. Rusije, a sa пјот 2,887,780 ргета 2,804,342.

— Prema saopštenju mađarskog Ministarstva poljoprivrede stanje tovljenja svinja u zemlji bilo. je 1. aprila t. g. za 5% bolje nego 1. januara t..g., a za 20% bolje nego 1. aprila 1936. Od 301.000 svinja za tovljenje bilo -je 250.000. de-

~ zima banka »Balik Bank«.

belih i 51.000 mršavih. Ukupno stanie sviniogoistva iznosilo je 1. aprila t. g. 791.462 komada.

— Italija je uvela obaveznu zaštitnu marku za Kkaisije, šljive i stolno grožđe.

— Posle izveštaia o dobrim izgledima za pretstoieću žetvu u Jtaliii Žitni odbor je odredio sledeće cene za novu žitnu kampanju: seljacima će se plaćati za belu pšenicu 125 lire po kvintalu, a za tvrdu 140 lira. Prošle godine te cene su iznosile 115 i 130 lira. Za ostale vrste pšenice određene su saobrazno ovim, prema kvalitetu, više i niže cene.

— Пољска очекује лошу жетву, ради чега je noTDeбно створити резерве. Предложен је закон којим се у ту сврху одобрава 10 мил. злоти, али резерве имају да служе само за случај рата.

INDUSTRIJA

— „Време“ доноси, да се припрема фузија између државних рудника Љубије и Вареша са Индустријом гвожђа у Зеници. У ту сврху постоји намера да се повиси главница Индустрије гвожђа а. д. у Зеници.

— Седиште филијала рудника Копаоник и Злетово, које је досада било у Београду пренсси се у Звечан код Косовске Митровице.

— Proizvodnja automobila 1936 (u hili. komada) iznela je u SAD 4454 (osobnih 3676, teretnih i omnibusa 778), Kanađi 162 (131, 31), SSSR 137 (4, 133). U Evropi bez SSSR 1051 i to Engleska 481 (367, 114), Pradu 203 (180, 29), Nemačka 298 (240, 58).

— Organizaciju i finansiranje turskog ribolovstva preuTri velike fabrike konserva biće osnovane u Istanbulu, Trapezuntu i Izmiru. U novom pristaništu Izmira podignuće se moderna pijaca za prodaju ribe.

— Čehoslovačka sprema uredbu kojom se predviđa Ograničenje podizanja novih i proširenja starih fabrika bakarnih poluproizvoda. Dozvole u konkretnim slučajevima даје Ministarstar trgovine u sporazumu sa Ministrom vojske i

· unutrašnjih poslova.

— Rumunski Ministar trgovine i industrije izdao je u-

- redbu po kojoj industrijska poduzeća za svako proširenje sVO-

ga proizvodnog kapaciteta uvođenjem novih mašina moraju dobiti odobrenje od Ministarstva trgovine. Ova odredba odnosi se i na domaće mašine i one poručene u inostranstVu.

· Pojedina konkretna pitanja Ministar će rešavati pošto saslu· ša mišljenje naročite Industriiske komisije.

— 1936 у свету је потрошено 2,400.000 тона произ-

"вода вештачког петролеја, према 1,980.000 у 1985. То је

коштало 33 мил. фунти штерлинга више него потрошња

- природног петролеја. Производња синтетичког петролеја изнеси 1% природног.

Започела је експлоатација рудника манганове руде код Ћивитавекије у Италији. Лежиште руде откривено је пре 3 месеца, а садржине метала износи 34%.

— Производња жељезне руде у свету изнела је 1936

| r. 179,80 мил. тона (према 139.40 прошле год.. Од тога

произвеле су САД. 49,40 (30,97); Француска 33,19 (32,06);