Narodno blagostanje

| о 1037 |.

Пе "АНУ 5 nacionalni dohodak iznosio je 1999 god. 70 milijarde. šiliriga 1 до 1934 god. spao je na 5.4 milijarde. Od te godinč oseća se lagano dizanje nacionalnog dohotka. Dohodak namenjen potrošnji iznosio je 1929 god. 5,2 milijarde a 1936 god. 3,7 miliiardi ili 77%. onog iz 1929 god., što se ipak smatra znatnim- pobolišanjem.

5 == »Ба: Рагоје Вшсаге« допоз да је ш Мол stanju Bugarske u toku prvog tromesečja, a i u aprilu o. g. na osnovu statističkih podataka nastupilo opšte poboljšanje: aktivan trgovački bilans, :stabilnost .cena;na veliko sa tendencijom hose, povećavanje uloga kod banaka i njihovih kreditnih plaзтапа: 1: рите о одуЦепје industrijske proizvodnje. САОБРАЋАЈ

– — U svetskim brodogradilištima nalazilo se početkom

o. g. u gradnji 2,25 miliona tona trgovačkih brodova prema 1,54 miliona tona u 1936 god. Na prvom mestu u gradnji je Engleska sa 943 hiliade tona.

— Čehoslovačka uprava telegrafa snizila je u odnosu prema Jugoslaviji tarifu po reči od 2,30 Kč na 2,10.

— U godinama krize prodavane su stare lađe kao staro željezo, pa su društva mnogo izgubila prodajući ih jeVtino, a naročito u slučajevima kad je kupac izvršio adaptacije na ladi i upotrebio је za transport. Sada je došlo do međunarodnog sporazuma, po kome je obrazovana komisija, koja će utvrditi cenu svake lađe koja se ima prodati kao staro željezo.

— Ministarstvo saobraćaja završilo je pripremne radove ха mođernizovanje i proširenie železničke stanice na Sušaku. Radi toga će se iskoristiti Martinščica i Bakar, gde bi se prebacio teretni saobraćaj. Pored toga će se na jednom delu pruge Sušak—Zagreb izvršiti elektrifikacija.

— Ministar pošta i telegrafa doneo je rešenje, kojim ukida oslobođenje od poštarine sva prinudna i neprinudna profesionalna udruženja u saobraćaju sa samoupravnim i drugim nadleštvima.

— Severoaflaniska putnička konferencija zaključila je da povisi putničku tarifu za okruglo 5%, i to u pravcu prema zapadu od 20 septembra za Kanadu, a 927 sept. za SAD. Тата ха transport teretnih automobila povišena je za 5 dolara.

— Šipad je kupio na licitaciji vozni park »Krivaje d. d.« za 1,8 mil. dinara. у

АУТАРКИЈА

_— Po zaključku ministarskog saveta, institut IRI ођгаzovaće od svog dobitka fond od 1 mld lira za finansiranje talijanske autarkije. Učestvovaće u preduzećima koja su važna za autarkiju ili za eksploatacjju Istočne Afrike. Osnovaće se filijalno preduzeće pod imenom Societa Finanziaria Siderurgica s kapitalom od 900 mil. lira, na koje će preći angažmani IRI u železnoj i čeličnoj industriji. Ovo društvo izdaće obligacije uz 41J4% sa državnom garancijom па 4 godina, za ln teške industrije.

TURIZAM 6 | 1 :

= Usled: ogromnog: пе валија nemačkih turista za naše: Primorje, :prošlogodišnji aranžman: od 500 hiliada maraka mesečno pokazao: se i suviše mali, jer su dosada turisti angažovali karte ža jdtća četiri meseca. Prema tome jesenja poseta nemačkih turista ne može biti onako brojna, kako bi trebalo da bude prema njihovom: о

5 o CIJ ALNA POLITIKA –

= ЛЕ juna 13 :Turskoj, о је па SDA, novi закоп о пас „Којо зе терш и. ртауа 1 dužnosti poslodavaca i radnika. Zakon. је. baziran na 48 satnoj radnoj nedelji, za konačnu

= НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 427

primenu koje je predviđen rok od 3 godine. On isto predviđa.

ustanovu osiguranja radnika. Specijalno odeljenje ministarstva privrede vodiće nadzor za pravilnim primenjivaniem OVOg zakona.

— Radnici zaposleni u drvnoj industriji Vrbaske banovine prosečno zarađuju 2,69 din. na sat. 30,14% radnika. 0 ćeno je ispod 2 din. na sat, 42,% 2—3 Фп..18,13% 3—4 din., 3,13% 4—5 din., 2,31% 5—6 din. i 3,5% više od 6. din.

ШТРАЈКОВИ

— Građevinski radnici u Sušaku stupili su u štrajk, jer poslodavci nisu hteli da potpišu novi kolektivni UgOVOI, а јип зе гадтсипа ођехђедије хеса рата.

— Štrajk splitskih građevinskih radnika još nije završen, jer svi preduzimači još nisu potpisali kolektivni ugovor. Splitske fabrike betonskih ploča potpisale su kolektivni

ugovor, kojim su podeljeni radnici na tri grupe: prva: grup#

ima na sat 7—8, druga 5—5.50 a treća 4—4.50 dinara. Još je u štrajku oko 700 radnika.

— 400 građevinskih radnika u Kragujevcu je stupilo u štrajk zbog ne usvajanja kolektivnog ugovora od strane poslodavaca. Uslove kamenorezaca poslodavci su usvojili.

— Novo-sadski građevinski radnici traže nadnicu za majstore 6—7 din. na sat a za nadničare 3,50 din., devetočasovno radno vreme i sindikalnu berzu rada. Kako poslodavci nisu pristali na povišenje nadnica to je 400 radnika stupilo u štrajk.

RAZNO i

— Državni savet je doneo presudu kojom je osnažen kupo-prodajni ugovor između tvornice »Split« i opštine Klis, na koji se je žalilo nekoliko građana.

— U Novom Sadu je osnovan Savez vodnih zadruga.

— Izašlo je autentično tumačenje po kome se advokatski troškovi koje zemljoradnik duguje advokatu za njegovo zastupanje i koji su nastali do 20 aprila 1932 god. sma-

traju kao zaštićeni dugovi zemljoradnika bez obzira kada su dosuđeni.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА Trgovački registar:

Wimpassing Kaučuk d. d. u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. ing. Antuna Dietricha. — Zanatska banka Kraljevine Jugoslavije a. d., filijala u Zagrebu, upis člana upravnog odbora g. Franje Kravarića. — »Kontinentalno dioničko društvo za trgovinu željezom u Zagrebu«, upis firme. »Drava« d. d. za proizvodnju žigica u Osijeku, upis članova upravnog odbora 2. g.: Đorđa S. Rašića, Ace Pavlovića i Stellana Carberga i upis promene čl. 2 društvenih pravila. — Glavna filijala Dalmatinske eskontne banke u Splitu, upis čl. 8 i 29 statuta centrale »Banca Dalmata di Sconto« u Zadru.

Zborovi akc. društava:

6 jula. — Palma Kaučuk d. d. u Zagrebu (redovan). ~

7 jula. — Prva hrvatska dionička tiskara u Osijekli (redovan). — Tvornica tanina Sisak d. d. u Zagrebu (vanredan). — Jugoslovensko Nollerith d. d. u Zagrebu (red.).

8 iula, — »Trgošećer« trgovačko dioničko O Osijek (redovan). | |

9 јша. — Jugoslovenske Rico tvornice d. d. Zagreb (redovan — odlaganje zbora). |

- 10 jula. — Ugljenično društvo »Monte. Progilak а: у sjedište u Siveriću (redovan).

12 jula. — Tvornica drvene robe i. pokučstya' 4 4 u Belišću (redovan). 105

15 јша. — Рр. а. ха рготећ ргогуофшта 5. ке Ви 28. greb (redovan). — Trgovačko-obrtna: banka d. d. u Ivanid=