Narodno blagostanje
3. јули 1937.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 419
Г PRIGOVORI PROTIV PRIZADA 1:
| UA. пе, uoči _Žetve, DO. jd aktuelno pita-
- nje Prizada odnosno državne intervencije na tržištu pše“nice. Pokreću ga, uglavnom, trgovci- –izvozhici i mlinari, · ponekad i zadružne. „organizacije, dok se glas proizvO| Gđača neposredno nikada ne čuje. Ovoga puta ·Udruže~nje izvoznika, među prvima, izišlo je sa. zahitevom. da se i тепсја па fržištu pšenice. Svoj fime: 40. је џи та
~ сепје pše G .· nice odgovarao: zahtevima. inostranih kupaca, što је Prizad plaćao cene ispod liverpulskog pariteta, dok: je na drugoj strani ubirao prelferencijale »od kojih proizvo-
Gači nisu imali nikakve koristi, “jer ovi. nisu-došli do-iz-
Prvi “argument da ти režim -nije potreban 2502 : toga što se već uoči žetve prošle godine mogla. predvi- дећ povoljna situacija za unovčenje pšenice: i kukuruza, | ustvari nije nikakav razlog. Ova konstatacija, ukoliko ; je uopšte u ovoj formi bila učinjena, pretstavlja. jedno · predviđanje, koje se isto tako nije moralo ostvariti. · Žitna politika danas se ni u jednoj zemlji. ne vodi prema „_ stanju na svetskom tržištu. Baš zato što se većina ze· malja emancipovala od svetskog tržišta ovo više ne ро-
· stoji u ranijoj formi, niti pak utiče ате по па пасјо-.
_ пајпа tržišta. O tome šta danas uslovljava žitne režime . govorićemo docnije. |
| Po logici gornje konstatacije moglo bi se OGI. · уан да bi izvoznici, u slučaju nepovoljne situacije na
. svetskom tržiš{u, izišli sa zahtevom da se uvede držav. na intervencija. АН, i ako smo za ovih šest godina od · kako postoji žitni· režim, prošli kroz vreme najteže krize,
· glas O O па 5е Пе. čuo u korist državne in-
· If KONTRADIKCIJE U PITANJU KVALITETA |
U pitanju kvaliteta izvoznici su promenili svoje gledište, jer su na početku kampanje mislili drukčije. . Uoči nove žetve prošle godine iz njihovih i mlinarskih
krugova lansirani su glasovi, da kvalitet pšenice nije · dobar, da je roba i suviše glavničava. Na osnovu toga · tražili su slobodan izvoz da bi se tržište moglo oslobo· diti i robe lošijeg 'kvaliteta, koju međutim Prizad nije - hteo da preuzima. U Narodnom Blagostanju od 15 av. gusta mi smo defaljno analizirali spor o kvalitetu pše: nice i zauzeli gledište da bi bilo nacionalno-ekonomski _ Štetno da se u izvoznom Višku srazmerno Znatno та-
; IV SVETSKI PARITET 1 PREFERENCIJALI | Treći-arpumefjat: odnosise :na: svetski paritet, na _ cene koje je plaćao Prizad u ovoj kampanji i na način ': upotrebe, .preferencijala. Sve zamerke. u Ovom pogledu _- toliko su više neopravdane, jer se One u stvari ne tiču. Prizada. Politika cena || Па OP _Prelerenči"
ale, Prizad s ovim nema ( | О Za izvo-
U br. 24 od 12 juna, u uvodnom članku, izneli smo zašto se naš izvozni
'raža|a u većim cenama па.
i zahtev Udru- Tiesecu prošle _ та, ро svome Кагаке _ jih godina. Zasnovana
stima, koje su se'· “desile u оудј kampanji, ona ne može
vrlo povoljnu · situaciju · za UnOV-. i-kukuruza«, što je kvalitet domaće pše-
kazati analiza iznetih argumenata. | T МЕЗТООКМОЗТ PROGNOZA U ŽITNOJ TRGOVINI i
· tražili.-da se Prizad ograniči. na ulogu komisionara.
2 Veće svetske trgovačke kuće - jentisane za. baduću: kampani
| vagona, Па. svakako. ne bi ostala bez АЕ а
· članak bio je u vezi sa tvrđenjem trgovačkih а
“će, cene. | plaća i aki.
Olji juna meseca, međutim, došlo je do p situacije roterdamskog tržišta i nje ен politike kraljevske lade O aa. znatno ispod Jiverpulskih. U зуб;
aritet za pšenicu ne treba ai Ига
razlozi koji, po mišljenju Udruženja аорте сте ЈЕ lišnim intervencioni režim, pored toga proizvođaču trćba dopustiti »slobodno raspolaganje njegovim proizvidima, “jer је cena prešla granicu proizvođačke тел bilnosti«. |
00 zrgbmentacija a | ukidanje Žžitnog ге u „Be“ razlikuje se od one ra glavnom na slučajnim okoln
da izdrži kritiku sa. nacionalno=ekononiskog glediši) koje је, јефто тегодаупо 7а ртозиуарје, potreb načina uređenja žitnog režima. To će пат najbolje
tervencije. Мартону, | | и“ lim godinama oni su 515(6– ma{tski insistirali na ukidanju. žitnog režima. Тада ju
na stranu to, fakat je da u maju prošle godine ni пајSu :mogle да Бидц об; jer sva-predviđanja u lo doba godine nose i suviše hipotefičah i
da žetva na severnoj hemisferi po АИ O se u to | тај
К u Па а -
|
plasman i cene,
njem prema potrebi unutrašnjeg” 'tržišta;“forsiba. IZVOZ ove robe za koju se postižu znatno manje:cehe i kdja može ubiti glas našoj pšenici o. kome freba voditi 1аčunu i za druge godine. „раке под 2662. pšenica: je bila lošeg kvaliteta. i trebalo ju je prodavati po jevtihiјој сет, а: зада — na kraju. kampanje < = ба је ргозеспо' dobrog kvaliteta. Ali: ako fe: onda: trebalo da bude lošeg a sada dobrog kvaliteta, oba tvrđenja, u dvema različitim situacijama, služe istom cilju. To ilajbolje pokazuje koliko se jedno apriorističko gledišt može da brani po svaku cenu.
čunava prema "Којегдати; već: prema. Liverpulu.
da je Prizad u OvOj kampanji plaćao cene ispod sVet-
_ skog. pariteta. A za računanje parieta bilo je užeto
vreme u kome su, iz razloga koje smo takođe detaljno ОИ и pomenutom člafriku, notice:Toferi ke ПО ske :berze :bile veće-od.onih: "liverpulsk
druženje izvoznika uzima za bazu MO ML ku noticit da
a na Osnovu Па Бај od 3 do 12 арша 5'уо-