Narodno blagostanje

_ Страна 424

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 27 ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА POLJOPRIVREDA — Produkcija nafte u cisterdorfskom reviru u Austriji

— Za četiri godine proširena je proizvodnja soje u Besarabiji i Moldaviji sa 1,465 ha u 1934 na 58,097 ha u 1936, а 1937 biće zasejano 110.000 ha. ~

_— Pred ozakonjenjem se nalazi Zakoji o vetefinafskoj službi, koji između ostalog obuhvata: način suzbijanja stočnih zaraza, stočnu higijenu, kontrolu namirnica za Život ahimalnog porekla i stočni promet. Pored sreskih veterinara predviđaju se opštinski i »kružni« veterinari a lečenje stoke će se vršiti po ambulantama, za siromašnije seliake besplatno a za imućnije što jevtinije. Takse ža lečenje određivaće banske uprave, koje treba da su niže od dosadašnjih.

Bugarsškoi veći broji kobila englesko-arapske i tursko-arapske rase, za koje ćemo mi idućeg meseca dati kobile nonius rase.

— Prema dosadašnjem stanju, svi su izgledi da se stoji pred iednom bogatom berbom grožđa. Bolesti uglavnom nema. Moljac se je pojavio u okolini Vršca a peronospora u Fruškoi Gori. Zalihe starog vina su relativno male. Cene su naglo Dporasle tako Фа se kreću u Dalmaciji 1,80—3, u Fruškoj Gori 2,50—4, u Smederevu prosečno 4 a u Župi 33,50 din. po kilogramu, što znači skok od 25—30% prema prošloj godini.

— Izdata su uputstva o knjiženju i naplati godišnjih anuiteta Uredbe o likvidaciji zemljoradničkih dugova, kojim se predviđa postupak kako će poreske uprave vršiti naplatu dužnih anuiteta. Na neplaćene anuitete naplaćivaće se 0,38 din. za 100 din. na ime mesečne kamate i o svima poslovanjima se ima obaveštavati centrala odnosno filijale.

— Turska je imala pod pamukom 1997 g. 91,199 ha,

1929 ·g. 184.979 ha a 1986 g. 2583,600. Berba је 1927 dala 38,905 -

t., 1929 g. 63,556 t. i 1936 g. 69,599 f., što svedoči da tehnika i Наису obrađivania ioš nisu na visini.

— Brazilija ie dosada spalila 46!/> mil. vreća kave. U Dprvoi polovini juna spalieno je 779 hilj. vreća.

— U turskom parlamentu je izglasan novi zakon o Poljoprivrednoi banci, kojom se sprovodi njezina reorganizacila u duhu opšteg državnog privrednog plana. Po novom zakonu banka ije samostalna ustanova, kojoj je cili ne samo davanje zajmova nego i orgnizacijla celokupne polioprivrede na jednoi modernoj bazi.

— U Pusarskoi se znatno razvila kultura industrijskih biliaka: u 1936 g. 254.000 hekt. prema 162.500 hekt. u 19301934. — U Bugarskoj očekuje se da će ove godine berba čaura dostignuti 1,6 miliona kgr. t. ji. 300 hiljada više nego ргоЧе godine.

— Ove Podine proizvodnja ružinog ulja u Bugarskoi dostigla je 4.740 kg.

— Skupština saveza agrarnih zajednica u Petrovgradu tražila je da se što pre dovrši sprovođenje agrarne reforme velikih poseda u severnim krajevima i da naseljenici najzad postanu vlasnici zemljišta. Pored toga se traži da se zakonom utvrdi otkupna cena i da im se obezbedi zajam od 500 mil. din. kod Državne hipotekarne banke za poboljišanie ekonomskih prilika u ovim krajevima.

ИНДУСТРИЈА

— Grčka vlada je obustavila bušenie na makedonskim ležištima, jer su se pokazala jalova. Nasuprot tome :otpočeta 5и bušenja u Epiru, ali su i ona Za sada ostala'bez геŽultata, mada se doprlo 800 m u dubinu.

— Švedska fabrika celuloze AB počela je da od otpadaka proizvodnje proizvodi sapun i druge artikle. ·

iznosila ie za prva 4 meseca o. zg. 1119 citerni prema 747 cisterni tokom cele 1936 god.

— Indeks industrijske proizvodnje u Čehoslovačkoj iznoSio je (1999 = 100) u aprilu o. g. 96,4 prema 77,9 u aprilu 1936 i 66,9: u aprilu 1985. god.

— Svetska proizvodnia uglia 1936 povećala se za 117,4 mil t prema 1935 na 144,6 mil. t. Od toga otpada 84,5% na kameni ugali, a 155% na mrki (1913 g. 90,4% kamenog i 9,6% mrkog). Udeo Evrope u proizvodnji kamenog uglja smanjio se за 51,3 па 49,8%. Udeo Amerike popeo se sa 35,3 па 37,3%. +

— Nemačka proizvodnja petroleja iznela je u aprilu 35,5844 a u maju 35,800 t. Prosečna mesečna proizvodnia 1936 iznosila je 37,054 t. Broi radnika iznosi u maju u ovoj industriji 4.970. - у

— Industrijska proizvodnia Nemačke premašila je prošlogodišnju u prva četiri meseca za 1317, %, i stoji za 10% iznad 1928. Broi nezaposlenih smanjio se od 1933 za 6 miliona, a broj zaposlenih popeo se na 18 mil. Hndustrila željeza nadmašila je za 3,0% isti period prošle godine i stoji za 30% iznad 1928. Proizvodnia uglia je za 13%, električne struje za 22% iznad prošlogodišnje i popela se na 180% iznad 1998. U tekstinoi industrili. porast je za 11% prema 1936. Mašinska industrija radi s 94% kapaciteta. Smatra se da je s današnjim obimom nemačka proizvodnja došla do vrhunca svog kapaciteta, iskorišćavanja sirovina i zaposlenosti i da: je problem u tom kako da se sadašnji napon proizvodnie održi.

— U prva četiri meseca o. ge. proizvedeno je 60,6 hili. t kalaja prema 55,0 u istom periodu prošle godine. Potrošeno je 65,6 hili. t prema 54,6. Zalihe iznose 23 Ji t, ti. 19% godišnjie potrošnje.

— Ford namerava da osnuje u Austriji fabriku automobila. Nosilac Fordove proizvodnje bila bi automobilska firma Graf i Stift. Proizvodilo bi se kao i u filijalnoj fabrici u Kelnu na Raini.

— Američka industrija _ radi sa 75% араснеја. Џ рочједпје vreme intenzitet le opao i kod onih preduzeća Која nisu zahvaćena štrajkom. »Iron Age« smatra da će se opadanje nastaviti, ali neće biti katastrofalno, nego prolazno.

— Standard Oil Co poseduje patent za proizvodnju benzina iz uglja po Bergiusovom postupku. Preduzeća za hidriranje Već su podignuta u državama Nju-Džersel, Lujzijani, a i sada se podiže novo u San Francisku.

— Posle sporazuma o povišenju nadnica češke fabrike stakla povisuju cene staklu. 1

— Službeno je utvrđeno da je 80% tekstilnih trgovačkih radnji u zapadnim nemačkim provincijama povredilo pravila o kalkulaciji cena. Uzrok nije samo namera da se izigraju propisi, po kojima od 18. X. 1936 cene ne smeju da se penju, nego i nepreglednost velikog broja odredaba koje su na snazi.

ТРГОВИНА

— Između austrijske firme Alpine Montana i rumunskih firmi vode se pregovori za jedan kompenzacioni posao. Austriiska firma liferovala bi u Rumuniju 7 hiljada tona želiezne rudače i zato dobila petrolela i ulia u vrednosti od 9 miliona šilinga.

; — Medunarodna Ilonferencija za vunu, koja je održana u Parizu, zanimala se trgovačkim ројтот vune. Trebalo ije utvrđiti 'od kojih зе životinja dlaka može smatrati vunom: u prvom redu ovčiila, zatim od lame, vikunie, mohaira i kašmirske koze. Pod »čistom vunom« razume зе 100% vuna ili