Narodno blagostanje

3. јули 1937.

ona kojoj je dodano пајубе 3—10% Куашанушћ vlakana (svila). »Poluvuna« sadrži naimanie 30% vune. Ovako nizak procenat uzet je zato što se po carinskom postupku već 19% sadržine vune tretira kao prodikat vunene industrije.

— Engleska železarska preduzeća prodala su već svoje proizvode do konca 1937 unapred, tako da je nemoguće ižzvršiti narudžbu da se odmah liferuje. Sirovo željezo se liferuje racionalno pojedinim preduzećima.

— Rat i Španiji otežao je proizvodnju 1 IZVOZ ŽiVe. Zato joj jie cena skočila i nastupila iača tražnia za talijanskom. U prvoi сеђуги 1987 izvezeno је 424 t. prema 270 |.

— Ove godine počeo le naglo da se razvila IZVOZ malina i jagoda iz okoline Valjeva. Svaki proizvođač je izveo bar za 5.000 din. malina. Isto tako se i sušene pečurke ргоdaju po 30 din. kilogram, a prodato ih je oko 25.000 kg.

— U Rogatici i Prači kupljieno je preko 300 bikova za Englesku. Isto tako će uskoro i Grčka izvršiti veću nabavku bosanskih konja. U poslednie vreme u srezu rogatičkom uneto je za konje i bikove preko milion dinara.

— Zbogz loših boja upotrebljenih kod tkanja tepiha u Turskoi ostale su velike količine neprodate i cena je pala za 40—50%. Ministarstvo privrede preduzelo le mere da Dodigne izvoz tepiha.

— Američki izvoz čelika neprestano raste. U aprilu je izvezeno 245 hiljada tona u vrednosti od 15,9 miliona doјата ргета 105 hiliada tona odnosno 8 miliona dolara u aprilu 1986 god. U prvom tromesečju izvezeno је 1,01 miliona tona starog čelika prema 663 hiljade t. u istom periodu Dprošle godine.

— Čehoslovačka svoje potrebe za duvanom ne može podmiriti kao dosada u Grčkoj, ler se tamo osetilo pomanikanje izvesnih vrsta duvana. Zato će Čehoslovačka pored svojih kupovina u Grčkoi i Jugoslaviji otkupiti 1,2 miliona kg. turskog i Il milion kg. bugarskog duvana.

— Po rešenju ministra trgovine i industrije pod pojam sitničarske radnje spadaju samo one, koje prodaju predmete najpotrebnije za život, a ne drže ni skladišta ni pomoćnih 10kala i.u kojima radi sam vlasnik radnje, ili članovi njegove porodice. — 80.000 kgr. trešanja i jagoda izvezeno je za Beč, Ртас 1 jedan vagon za Nemačku.

— 1. jula ie stupio na snagu trgovinski ugovor između

Rumunije i mas, kojim se prvi put ugovorom normiraju trgovinski odnosi. Do sada nismo imali ugovora, već samo privremene irgovinske sporazume. Ovim ugovorom je predviđena klauzula najvećeg povlašćenia i unutrašnji paritet. Dobijen je kontingenat za hmeli iz Slovenačke i Vojvodine. Kako је ranijim trgovinskim ugovorima izvršeno smanjenje autlonomnih carinskih stavova, to u ovome ugovoru nema tarifnog dela. Sporovi oko tumačenja ugovora iznose se pred Privredni savet Male antante. Istovremeno stupaju na snagu Veterinarska konvencija i konvencija o pograničnom prometu na suvozemnoi granici (u Banatu).

ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА

— Italija je zabranila mešanje abisinske kafe sa drugim vrstama. Abisinska kafa prodavaće se u Italiji prvo u Đenovi, Trstu i Napulju, a zatim u Milanu, Rimu i Torinu. U toku godine uvešće se iz Abisinije u Italiju svega 50 hili. mic. kale, od čepa BI hiliada iz Harara'

— Italija je odobrila slobodan uvoz 50 hiljada tona neprerađenog natrijevog nitrata. Odobrenje stupa odmah na snagu. —. Engleska je uspela da povisi porudžbinu Хејехпе rude kod švedskog društva Graengesberg. Pošto vlada nije

dozvolila da društvo „proširi proizvodnju, iz konjunkturnih ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 425

razloga, smanjene su liferacije Nemačkoj sa 8,65 na 6,5 mil. tona, tako da ona mora da se pokrije na drugoj strani.

— Na zasedanju delegacije jugoslovenskih berza u Ljubliani odlučeno je: da se pored kontingenata za izvoz pšenice treba obezbediti i izvoz izvesne količine brašna, da se prime uzansi o trgovini sa repicom i da se pristupi rešenju aktuelnih problema. u pogledu unapređenja prometa i obračunavanja paritetne razlike.

— Prizad je raspisao izvoznu premiju od 25 din. za 100 kg. jabuka za izvoz u Nemačku. Ove će se premije isplaćivati izvoznicima u potrebnim fiskanicama u roku od 5 meseci od dana uvoznog carinjenja.

— Kako je dozvola za izvoz orahovog drveta došla kasno, jer su sve uvoznice našez orahovog drveta za зада bogate rezervama, usled čega je cena ovoga pala za 40—50%, to su izvoznici tražili zabranu sečenja orahovih trupaca ispod 50: cm. debljine.

— U vremenu od 15 jula do 24 septembra možemo iZvesti za Nemačku 400 vagona jabuka. Usled zaraze sa vašima »San Džoze«, svaki izvoz mora biti snabdeven fitopatološkim uverenjem da u samom mestu kao i u bližoj okolini u razmaku od 10 km nema te zaraze.

— U Bugarskoj 25 maja 1936 с. donešen je zakon o obaveznoi kontroli izvoznih proizvoda u Vezi sa njihovim kvalitetom, pakovanjem i spoliašniim izgledom. Do sada uvedena je kontrola izvoza žive stoke, sviniske masti, jaja i voća.

— Buzarski zavod za izvoz proučava pitanie organizacije pokretne izložbe, koja bi bila smeštena na jednom od brodova.

— Ministarstvo polioprivrede će izdati pravilnik o kontroli izvoza voća. Uvodi se standardizovanje robe. Predviđaju se kazne za prekršaj pravilnika.

— Rumunsko-turski privredni pregovori završeni su bez rezultata. Ovim je naročito ugrožen turski izvoz svežeg voća, jer mu je potrebno rumunsko drvo za izradu sanduka. Rumunija traži za drvo i petrolei devize. Sada je turska vlada položila Rumunskoi narodnoj banci 147 hiliada funti u korist rumunske vlade, a ova je Turskoj odobrila kredit od 100 miliona leia za uvoz drveta. Taj će se kredit podmiriti iz rumunsko-turskog platnog bilansa koji će biti za Tursku aktivan | iz suma koje će turski emigranti iz Dobrudže dnzna-

·čiti u Tursku. Ako sve to ne bude dostajalo, razlika će se po-

kriti iz pologa kod Rumunske narodne banke.

JAVNE FINANSIJE

— Demantovana je vest da će američka vlada povisiti taksu poreza na dobitak stranog kapitala sa predviđenih 291/-% na 35%.

— Statistika turskih državnih monopola pokazuje povećanje ovih prihoda za 1,844 miliona lira u toku juna-—-decembra 19936 prema istom vremenu 1935 год.

— Prema izveštaju Ministarstva finansija u 1936/37 budžetskoij godini neposredni porez podložan patrijaršiskom prirezu iznosio je okruglo 400 mil. din. te je patrijaršiski prirez iznosio 40 mil.

НОВЧАРСТВО

— Копсет septembra o. g. dospeva za isplatu 897 mi- · liona belgijskih franaka blagainičkih zapisa, emitovanih 1982 god. od belgijske vlade. Sada belgijski ministar finansija namerava da emituje 700 miliona fr. novih blagajničkih zapisa, koji se upisuju zamenom. starih ili plaćanjem u gotovu. Stari zapisi ЊЕ зи 3:/2 procentni, dok kamatna stopa novih iznosi 21/%. |

— Austrijski ministar finansija ovlašten ie da ртоди21 dospelost 287 miliona šilinga blagajničkih zapisa sa 30, juna o. g. na 31 decembar. Ove godine isplaćeno je iz in-