Narodno blagostanje

страна 474

— Ovogodišnia žetva u SSSR završiće se u kratkom roku, zato što polioprivreda raspolaže sa 450.000 traktora, 100.000 teretnih automobila i 100.000 kombaijna.

-| — U Čehoslovačkoj je zaseiano lanom 15.000 ha prema 13, 500 prošle god.

— По најновијем тумачењу Уредбе о ликвидацији земљорадничких дугова ако приватни веровник не по крене поступак за замену дужничких исправа новим облигацијама, дужник треба захтевати да суд покрене тај поступак.

TRGOVINA

— Za poslediih 6 meseci Nemačka ie uvezla 10 puta više pšenice nego u. prvih šest meseci 1936.

— Nemački trgovinski bilans za prvo polugođe tek. god. zakliučen je sa viškom izvoza od 192 mil. maraka. Uvoz je izneo 2.519 mil. prema 2.112 mil. maraka prošle god., a izvoz 2.711. Povećanje izvoza za 21% svodi se najvećim delom na povećanje količine izvoza a samo malim na povećanje cena.

— Velika engleska firma International Tea Company's Stores, koja ima nekoliko stotina prodavnica i sopstvene fabrike životnih namirnica, pokazala je ove godine „manji dobitak, tako da je dividenda pala sa 30% na 16%. U izveštaju se konstatuje da je poslednje 3 god. otvoreno Više trgovačkih radnji, nego u prethodnih G.· godina. Cene su oDorene; što je dovelo i do velikog broja stečajeva. Na malo se sir. mogao kupiti ispod cene na veliko. Konkurencija među detaljistima postaje sve ogorčenija, što ponuda više premašuje tražnju.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Народна банка обавештава извознике ораховог дрвета, да ће уверења за обезбеђење валуте, за извоз ораховине у клириншке земље, издавати само до 31 ов. мес.

— Савез индустријалаца за Савску бановину тражи измену садашњег клириншког система плаћања.

— Holandija je odobrila Švajcarskoj olakšice u spoljnoj trgovini koje je dala državama iz Oslo bloka.

— U Engleskoi kruže vesti o ponovnom ograničenju proizvodnje bakra, koje kartel bakra namerava da provede. Kao što je poznato prvašnje ograničenje ukinuto je u januaru t. g. Sada bi ono, prema glasovima, imalo da iznese 5 do 10%.

JAVNE FINANSIJE

— Уредбом Министра финансија снижен је скупни порез на брашно од 5% на 4,25%, а додатни порез на обичан хлеб и пециво од 37% потпуно је укинут. Снижен је додатни порез на луксузно пециво од 3,7% на 1,26% а на посластичарске производе на 2,5%. |

— Finansijski dekret od 8 iula odredio je da se sa 100% oporezuje dobit koja je nastala sa devalvacijom franka u poslovima prometa zlata i deviza. Banke i makleri moraju naznačiti ime i adresu onog za čiji su posao radili. Kod poslova koji se obave posle obnarodovanja dekreta makleri moraju odmah zadržati dobit i predati je poreskim vlastima.

— Za pokriće budžetskog deficita raspisao je Japan u toku godine nekoliko zajmova u iznosu od 685 mil. jena, za 109 mil. manje nego što je predviđeno.

NOVČARSTVO

— Od kako se čulo da američko Ministarstvo finansija sprema da naročito oporezuje dobit stranih kapitala, počeli su oni da se povlače. Uglavnom to su francuski kapitali, ali ne vraćaju se u Pariz nego idu u Englesku. U SAD misle da je s ovim rešen problem priliva stranog kapitala, koji ie

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

pretio da bi kod naglog povlaćenja mogao dovesti do kraha na berzi ı Krize.

— Akcionari američkih banaka bili su obavezni, za slučaj stečaja, ne samo za nominalni iznos akcije, nego još jedanput toliko. Ta odredba doneta je za zaštitu ulagača. Ona

'se pokazala neefikasna, a posle zavođenja sistema osiguranja

depozita postala je suvišna, pa je ukinuta.

— Ruzvelt nije odobrio da se saveznim polioprivrednim bankama produži davanje zaima uz nisku kamatnu stopu, jer bi to teretilo državni budžet, iz koga se poveriocima naknađuje kamata. Hipotekarne kamate su niske, a farmeri stoje bolje i nije opravdano da uživaju nisku kamatnu stopu. Tako će farmeri u buduće dobijati zaimove uz kamatnu stopu koja važi u zemlji.

— U Francuskoj će se moći trgovati na berzi obligacijama Joung-ovog zajma samo ako se podnese dokaz o tom u čijem su posedu. Certifikati o posedu izdaće se samo u tom slučaju ako su papiri već 10 jula bili u Francuskoj ili u којој njezinoj koloniji i mandatskoi oblasti.

— Francuska banka dala je državi do sada avansa u iznosu od 32,767 mil. franaka. Ako država iskoristi i ovih 15 milijardi za koliko je dobila ovlaštenje od parlamenta, роpeće se avansi na blizu 47 milijardi, a toliko iznosi zlatno pokriće franka.

— Розје рготепе зашта Belgiiske nacionalne banke uticaj države na banku се ojačati. Ministar finansija dobija pravo kontrole svih poslova, koiu će vršiti komesar, s pravom da aktivno utiče na vođenje poslova. Banka је dobila oviaštenje da vodi politiku otvorenog tržišta. Banka će kupiti na tržištu za 500 mil. kratkoročnih i srednijeročmnih blagajničkih zapisa i za 1. mld. državnih .renti, da bi prodavanjem i kupnovanjem ovih papira mogla uticati na. volumen novčanog tržišta.

— Uvoz zlata. u SAD u junu iznosio је 262 mil. dolara. To je najveća cifra od decembra 1936.

— Između SAD i Brazilije došlo ie do sporazuma po kome će Brazilija kupiti za. 50 mil. dolara zlata i stabilizirati svoju valutu.

— Poliska vlada preduzela je akciju za obaranie Kkamatne stope. Udruženje banaka se odazvalo i shizilo kamate počevši od i VII, a vlada ie propisala koliki sme da bude kamatnjak na uloge kod štedionica na 5%. Sniženie kamate treba da olakša investicionu delatnost.

— Upis talijanskog unutrašnjeg zaima u iznosu od 900 mil lira zaključen je 5 dana pre predviđenog roka, јег је čitava suma već tada bila upisana. U upisu je učestvovalo 30.000 lica.

— По објашњењу министарства финансија благајнички записи се не могу одбијати од уложеног капитала На одређивање рентабилитета при разрезу друштвеног

· пореза, док се сви остали панири. ослобођени намета, има"ЈУ одбити. |

— Министарсво финансија тражило је од ефектних берза у земљи да уведу котирање пете транше 5% средњорочних обвезница за јавне радове, чија ће се емисија вршити од ! јула према потреби.

INDUSTKRIJA

— У целој металној и механичкој индустрији Грчке осетио се јак пораст у току 1936 год. према 1985 години. Вредност производње изнела је у 1985 год. 442,287.750 драхми док у 1936 год. 480,123.500 драхми. Пораст је се нарочито осетио у производњи челика, бронзе, алуминијума, електрицитета, гвоздених и оловних цеви. | — Engleska vlada odlučila. je da pristupi _oi0yOdoniH zakona o nacionalizaciji rudnika: uglja, koja. će koštati oko 66,45 mil. f. šterlinga. Po uredbi o sprovođenju vlasnici rud-