Narodno blagostanje
Страна 476 je najveća tonaža u gradnji; za 185 hilj. više nego u martu о. g. i za 351 hilj. nego u junu 1936. Najviše je bilo u gradnji posle rata 1999 (1,5 mil. tona). Za poslednju godinu tonaža u gradnji povećala se za 41%, a u SAD i Japanu se podvostručila.
SOCIJALNA . POLITIKA
- — Ha конгресу Удружења националних железничара и бродара у Сплиту тражено је, да се укине Уредба о смањењу принадлежности од 1985 год. у односу на саобраћајно особље и доношење закона о државном сабраћајном особљу, којим ће саобраћајне установе, као привредна предузећа издвојити у државном буџету.
— Џ таји ђгој очјешташћ Код Зихога рорео зе па 692,973 (509,273 m. i 1893,700 Ž.), ili za 35411 više nego u
„aprilu, a za 67,102 više nego u maju 1936. Porast kod rad-
ništva pri gradnji željeznica prema 1936 iznosi 10,759, i 760 prema aprilu, kod tekstilne industrije 7.365 i 45. Broj šumskopilanskih radnika povećao se za 2.925 prema aprilu, zato Što su u maju započeli sezonski poslovi u većem obimu. U procentima najveći je porast prema maju .1936 kod industrije duvana (34,60%), građenja prevoznih sredstava (32,79%), industrije kože i gume (31,80), šp drvodeliske i rezbarske industrije za (15,90%). Naiveći porast ie kod Ureda u Beogradu prema maju 1936 (13,005), Liubliani.8.080, Zagrebu 5.964. Broi osiguranih s nadnicom do 9,6 iznosio je 72,249, od 9—12 din. 334,136, od 24—34 din. 124;,481, od 34—48 din. 80,377 i preko 48 din. 81.730 članova. Prosečna obezbeđena nadnica iznosi 29,44. din., i veća je za 1,16 din. nego u maju 1936 a za 0,36 din. nego u aprilu. Ukupna obezbeđena nadnica iznosila je 388,82 mil. prema 39383,03 i 365,15 mil. din.
ŠTRAJKOVI у
— Пекарски помоћници у Осијеку тражили су да буду плаћени по категоријама и то: за прву категорију 60 дин. дневно, другу 50 а трећу 40 и један хлеб дневно, Послодавци су им нудили за прву категорију: 40 динара, другу 30 а трећу 25 и хлеб дневно. Помоћници нису пристали и ступили су у штрајк.
— Штрајк грађевинских радника у Загребу проузроковао је смањење грађевинске делатности, тако да се прошле године у ово доба зидало 149 зграда, док ове године се гради само 99.
RAZNO
— Viceguverner Francuske banke, Pierre Fournier, imenovan je guvernerom, mesto Labeyrie-a. Labeyrie je imenovan počasnim guvernerom i dobio je zadatak da reorganizira institut.
— Грчка влада је наредила, да се назив града Солуна мења у Тесалоники.
— Овога лета су уловили приморски рибари 720.0006 кг. сардела. Мностранство плаћа усољену сарделу 6 див. кг. док рибари траже 8 дин. по килограму.
— U SAD konstruisan je aparat za merenje otpornosti metala. Aparat izaziva u šipkama metala vibriranje sa 600018.000 titraja u minuti, tako da brzo dolazi do lomljenia, ako je metal neotporan. Aparat je izradila Raytheon ·ManufactuTing Co.
— U Rumuniji je osnovan vrhovni privredni savet koji će uzeti učešća kod donošenja svih privrednih zakona i davati vladi svoje savete,
— Centralna australijska vlada odlučila je da potpomaže useljavanje, ali prethodno treba da dadu pristanak vlade pojedinih država. Povoljan stav zauzele su samo dve, Kinsland i Južna Australija. Dozvola će se ograničiti samo na-Engleze, tako: da nema izgleda za useljavanje iz drugih zemalja,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр 30 -
ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА
Зборови акционарских друштава
25 јули — Старобечејска грађанска банка д. д. (редован). — Пожаревачка кредитна банка у Пожаревцу (родован). 30 јули — Хрватска католичка штедионица д. д. У
Новој Градишки (редован).
31 јули — Нашичка муњара д. д. у Нашицама (редован). — Боте и Ерман д. д. Загреб (редован). — Грађевно подузетништво Батушић, Јуричић и Скопал инжињери д.лд.,
Загреб (редован). — Митровичка паропила д. д. у Сремској Митровици (редован). — Даљска штедионица д. д. У Даљу (редован).
1 август. — Прва Пригревичко св. Ивањска штеди-
оница д. д. (редован).
2 август. — Земунска штедионица а. д. у Земуну (редован). — „Јошаница“ а. д. Београд (редован).
5 август — Задружна господарска банка д. д. У Љубљани (редован). 0
15 август — Голубачка банка у Великом Градишту (редован). -
Трговачки регистар 5
— „југолов“ д. д. за промет и трговину дивљачи у Загребу, упис промене чл. 5, 6, 20 и 25 друштвених правила. —- „Цемент“ а. д. упис промене чл. 4 друштвених правила и чланова управног одбора T.T.: Херлицке Нина из Теста и Бенедичић Антуна из Омиша.
BIBLIOGRAFIJA
Jovan Radulović, bivši poreski kontrolor i Atanasije Janačković, poreznik, sredili su Takseni zakonik sa gomenta= rom, koji je ovih dana izašao u izdanju Knjižare Gece Kona a. d. Naše zakonodavstvo о taksama je više nego ijedna grana zakonodavstva menjano i dopunjavano. Ono sem toga spada u najčešće primenjivanu oblast zakonodavstva tako. da je potreba za sređenim i sistematskim priručnicima VIIo Velika. Radulovićev i Jankovićev Zbornik ima tu odliku što na. hiljadu strana pregledno izlaže komplikovan materijal svih propisa, izmena i dopuna ovog jkomplikovanog zakonodavstva. Tu spada pre svega prečišćeno izdanje pozitivnih propisa zakona i pravilnika; zatim, sve namene i dopune, onda objašnjenja, tumačenja i uputstva Ministarstva finansija O primeni taksenih propisa; važnije odluke Državnog saveta i odredbe drugih zakona, pravilnika i Uredaba ukoliko sadrže takseni materijal; i naizad, kratke i jasne upute iz prakse i registar, koji omogućava brzo snalaženje. Zbornik je podeljen na tri knjige: 1. Prečišćeno izdanie Zakona o taksama; 2. Prečišćeno izdanje Zakona o sudskim taksama, i 3. Matastarske i druge takse. Ovako sređen ovai Zbornik pruža maksimum pogodnosti za njegovu upotrebu u praktičnom životu. Na to ukazuje i zvanje pisaca ovo zbornika, koji su, primenjujući ga i sami svakodnevno u praksi, umeli da ocene šta je za praktičnog: čoveka naijpogodnije..
D-r B. Murko, priv. docent Univerziteta u Ljubljani, Davčne oprostitve in davčne olaišave, Liubljana 1937. Naša ekonomska a specijalno finansijska literatura vrlo je siromašna. To naročito važi za specijalna finansijska pitanja, koja, ukoliko su uopšte obrađena, obično ne prelaze obim jednog članka. G. Murko je poduzeo veći hvale vredan posao, da nam па 300 strana velikog formata objasni sva poreska
oslobođenja i olakšice, koji su poslednjih godina u poreskoj
politici postali važan sastoiak. »Načelo oporezivanja po DOreskoj sposobnosti sve više uzmiče pred moćnim zahtevima državne politike. U poresko pravo su se infiltrirali razni politički cilievi, koji se smatraju javnim interesom, a koji se
postižu različitim. oslobođenjiima i poreskim olakšicamać«.