Narodno blagostanje

Страна 502

земљи, која ће моћи реализовати само помоћу извоза робе. Из овога излази да ће и у овој кампањи највећи део извоза бити упућен у контингентиране земље. Продаја на слободном тржишту за-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ би

"Бр. 32

висиће од величине извозног вишка. У главном, могућности за извоз постоје и ово је, после низа година, прва кампања која у овом погледу не задаје велике бриге.

V ДВА ПРИГОВОРА НОВОМ СИСТЕМУ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ

Међутим, систему интервенције, који је уведен ове године, могу се ставити два приговора и то: 1) досадања државна политика, колико је нама познато, сматрала је да премије за извоз земгљ: ских производа треба давати само онда када су светске цене ниске. Данашње цене то нису. Према томе, по нашем мишљењу, било би опортуније, да су овогодишњи преференцијали, барем у већем делу, резервисани и сачувани за године слабијих светских цена које још могу доћи и у којима би премирање било оправдано. Тиме би се избегло да терети премирања падну на државни буџет. 2) Питање цене шшенице није проблем само за произвођаче, већ и за потрошаче. Превисоке цене, у сразмери са куповном моћи надница, плата и 32рада устште, могу довести у питање здраву и довољну исхрану нашег чистог потрошачког дела становништва у градовима и пасивним крајевима. Превисоке цене могу — у томе реду мисли — да буду од утицаја и на државне финансије у вези са потребама војске.

Ти се рђави утицаји могу смањити, ако се износ преференцијала, дотиран на паритетну цену, буде смањио са њеним порастом. Сем тога, требало би предвидети граничну линију до које ће

се уопште давати надоплата из преференцијала. По нашем мишљењу ова граница налази се код 200 дин. Чим би паритетна цена прешла ту цифру, имало би се престати са надоплаћивањем из преференцијала, јер се цена од 200 дин. при садашњим трошковима продукције и садашњој релацији цена аграрних и индустријских производа, може сматрати рентабилном. У томе случају, уколико би Призад морао да извршује уговорне контингенте, уместо монополисаног извоза ма уас! (плаћањем цена изнад извозног паритета) имао би да му се обезбеди извозни монопол законским путем.

Са гледишта ефикасности интервенционе цене, која се по новом систему равна према паритетној цени светског тржишта, треба имати на уму чињеницу да би честа мењања створила врло велику маржу на штету произвођача, јер би трговци тиме покривали ризик евентуалног пада цене.

"Да би се то избегло требало би настојати да се

непромењена цена држи у што дужим периодима као што је чињено у прошлој кампањи. Тиме би се омогућило да интервенциона цена продре у што шире масе, да би трговачка маржа била сталнија и мања:

МГ ИЗГЛЕДИ ЗА РАЗВОЈ ЊЕНА У НОВОЈ КАМПАЊИ

Досадање искуство показује да је у овом погледу тешко чинити ма какву прогнозу. Ни код једног економског феномена не срећемо се са више непознаница и са више неодређених елемената но код цене пшенице. Док цену у првој половини кампање одређује стање залиха и исход жетве на северној хемисфери, цене у другој половини кампање стоје под утицајем исхода жетве на јужној хемисфери.

Према стању залиха у свету почетком авгу“ ста и исходу жетве на северној хемисфери не би било разлога страховању да би цене до. но вембра месеца могле попустити. Пресудну улогу у

свом погледу одиграће америчка жетва јаре шшенице. Ако би ова подбацила према садањим предвиђањима, то би знатно умањило амерички извозни вишак што би аутоматски деловало на јачи пораст цена. Напротив, добра жетва јаре пшенице у САД. могла би избалансирати понуду и тражњу до нове жетве на јужној хемисфери и отклонити јачи пораст цена. Претпоставку о чврстим и вишим ценама поткрепљује и стање преносних количина у прекоморским земљама, које су далеко испод нивоа у нормалним годинама те нова жетва, поред извозног вишка, треба да омогући и њихово попуњавање. ваза

Д

an pm Mesečni izveštaj Narodne banke pokazuje da je naša narodna privreda u svojim glavnim kategorijama u toku maja i juna nastavila sa porastom. Inдеко osigurnih radnika bio je u таји 1225 ргета 116,9 u aprilu i 11,6 u maju 1936. Indeks rudarske proizvodnje bio је u maju 116,4 prema 111,7 i samo 89,3 u dva druga pomenuta meseca. Dok topionička industrila sa 117,6 prema 1242 1 147,7 čini iznimku u ovom porastu, dotle saobraćaji na svim linijama potvrđuje tendenciju oživljenja privrede. Broj utovarenih vagona izneo je u junu 136 hilj. prema 130 u prethodnom mesecu i 1160 pre godinu dana. Državna rečna plovidba iskazuje 94 mil. prevezenih kilometarskih tona prema. 92 i samo

Narodna privreda па Етаји „ргуог оошеода

ГАЂАЈИ ИМ ПРОБЈ

55. 1 pomorski promet je sa 1.984 hilj. tona prispelih brodova u velikom porastu prema prethodnom mesecu (1. 771).

- U ostalim kategorijama narodne privrede situacija це različita i ako se jasno probija tendencija oživljenia započeta još prošle godine. Ukupni državni prihodi u aprilu su pali sa 943 mil. din. (mart.) na 794 mil., što pretstavlia svakogodišnji pad na koncu budžetske godine. Zato su u maju Već porasli na 99 mil. din. prema samo 791 mil. din. godinu dana pre toga. Smanjenje u aprilu i porast u maju otpadaju najvećim delom na neposredne poreze, dok ostali prihodi, sa malim varijacijama, pokazuju priličnu ujednačenost. Spolina trgovina pokazala de u junu pad izvoza na 416 mil. din. prema 501 u maju. i 294. pre godinu dana. Ovo smanjenje se objašnjava koncem kampanje za najveći broj naših polioprivrednih arti-