Narodno blagostanje
7. август 1937, 4
ску пијацу без значаја. Прелазна количина у САД.
у поређењу. са ранијим годинама, била је за "а.
мања.
У европским увозничким земљама, "изузев француске и Чехословачке, залихе су свуда биле мање но ранијих година.
Нова жетва у појединим земљама обећава следеће резултате: | С.А.Д. ове године имаће жетву од. 850—860 мил: бушели према унутрашњој потреби од око 700: мил. Према томе, СА. Д., после неколико година паузе, понова се назначују као извозна земља са вишком од 150—200 мил. бушели. Та цифра међутим, још је у питању, јер жетва јаре пшенице није још осигурана, а с друге стране није познато гледиште владе на политику стварања ре зерве о чему је, у последње време, било много говора. Али, претпоставимо да ће САД. и извести назначену количину, она би била таман довољна да покрије овогодишњи дефицит Канаде, која ће имати врло рђаву жетву и минимални извозни вишак. Русија ни овога пута не долази у обзир као извозна земља. У европским земљама ситуација је врло различита. Италија и Француска имаће знатно бољу жетву од прошлогодишње. У осталим
__НАБОДНО_ LJU OC ABE II II | (rpama 50
увозничким земљама жетва ће бити слабија, нарочито у Немачкој, Аустрији, Чехословачкој, Холандији итд. Подунавске земље, осим Бугарске, имаће такође слабију жетву од прошле године. Изузетно рђаву жетву имаће и Енглеска. Међународни пољопривредни институт у Риму цени европску жетву на 4,110.000 ваг. према 4,030.000 ваг. у прошлој години. Али како се процене института редовно смањују за коју десетину хиљада вагона, то изгледа да ће овогодишња жетва, у најбољем случају, бити као и прошле године. Што се тиче увозне потребе Европе она ће напротив, бити мања, јер је жетва у увозничким земљама (узетим као целина) испала повољнија.
Иако северна хемисфера претставља око 99% светске производње пшенице, тешко је на основу података о њеној жетви створити ма какву поузданију слику, јер јужна хемисфера даје често и више од 50% светског извозног вишка. Стога се предвиђања могу чинити само до доласка жетве са јужне хемисфере, која редовно мења однос понуде и тражње, одређује развој ситуације у другој половини кампање, а често је у стању да изазове и најдалекосежније поремећаје.
М ПОЛОЖАЈ НАШЕ ЗЕМЉЕ И ПИТАЊЕ ИЗВОЗА
Прошле године, у ово време, за нас је било питање извоза пшенице веома актуелно. Жетва је била обилна, извозни вишак ценио се најмање на 50.000 вагона. Промењена ситуација на светском тржишту допринела је, да је све решено без икаквих тешкоћа. Стога се овога пута, како због повољније светске ситуације тако и због очекиваног мањег вишка за извоз, у нову кампању ушло са много мање страховања но ранијих година. Као и увек и овога пута не зна се колики ће бити из-
ВОЗНИ вишак. Прошле године Министарство по-
љопривреде прорачунало је вишак на 80.000 Bar. док је овај стварно био 50.000 (заједно са брг шном). Ове године оно је дошло до цифре од 40.000 ваг. Ако пак ову умањимо за вероватну погрешку дошли бисмо до извозног вишка 10.000 ваг. То је свакако мало. Али колики ће вишак стварно бити, то ћемо се и за ову годину морати да задовољимо сазнањем на крају кампање. Свакако, за оцену ствари, важно је не губити из вида факторе који могу утицати на повећање ви-
шка. Међу овим факторима најважнији су: рела-
тивно висока цена пшенице и изгледи на обилну жетву кукуруза. Услед тога произвођачи могу да повећају тржишни рандман код пшенице прелазећи у исхрани више на кукуруз, а сиромашни потрошачки слојеви у градовима и пасивним крајевима могу да смање унутрашњу трговину већом потрошњом кукуруза, које су појаве, у оста"лом, пратиле и прошлу кампању у којој су дене пшенице биле у почетку знатно ниже. Вероватно ипак са прошлогодишњим извозним вишком треба да рачунамо. Таква је ситуација и са осталим подунавским земљама изузев. Бугарске. Мађарска цени свој извозни вишак на око. 40.000, Румунија на 80:000, а Бугарска на око 15.000 ваг.
Наш извоз, као и прошле године, биће у прBOM DO упућен у преференцијалне земље; тек "уколико би контингенти-били-мали онда би. пошао
и на западно европско тржиште. Ми за сада уживамо следеће преференцијалне контингенте: у Че хословачкој 10.000, Немачкој 5.000, Аустрији 5.000
и контингент без преференцијала у Италији од 2.500 ваг. Можда сви ови контингенти неће бити искоришћени, као што је био случај и у прошлој кампањи. То пре свега важи за чехословачки контингент. Са залихом од прошле године Чехословачка ће не само моћи |. HOKPINČ унутрашњу потребу у економској !937/38, него ће јој на концу
кампање преостати O количина као гвоздена резерва чије финансирање од сада пада на терет војног буџета. Чехословачка свакско неће тре: бати нашу пшеницу за властиту потребу; она OM могла да од нас купи само зато да | уговорну обавезу, али уз услов да је извез у земљу. Међутим, велико је питање O ли ће нама конвенирати да за преференцијал од 18 кр. за 100 кг. продајемо пшеницу у клиринг Чехосло“ вацима да ови за њу добију девизе. Према томе, сигурни смо за извоз у Немачку и Аустрију. Са првом већ је склопљен уговор за извршење контингента. Као и прошле године, Немачка ће свакако желети да купи далеко више но што износи безусловни контингент. Извоз у Немачку питање је платног промета уколико BODOBO стање буде допуштало повећавање извоза. Аустрија ове године такође рефлектира на нашу пшеницу, јер (а Мађари неће моћи да излиферују целокупни квантум, а њена увозна потреба у !937/38 цени се на 25.000 ваг. Питање преференцијала на путу је да буде решено и то тако, да нам Аустријанци признају исти преференцијал који имају и Мађари. Италијански контингент неостварљив је све дотле док постоји решење Министра финансија да извоз пшенице и кукуруза у клириншке земље може вр:
шити Призад само на основу преференцијала. Поред овога изгледа да ће доћи до већег извоза у Швајцарску и Белгију будући да обе земље имају
иавесан износ замрзнутих потраживања у нашој