Narodno blagostanje

14. густ 1937, ________

jeo индивидуална потрошња 1 после Криза до 15: остала'исПод нивоа 1929 за 18%. - - -

| PO Број. запослених у“ Немачкој повећао“ се У ЈУНУ 5.000, а број незапослених се смањио за 128.000. Укунан“ број запослених попео се на 18, 991.000; више за 27 милиона: него у јуну 1936. · :

_ — Платежни биланс. Чехословачке показује за 1936 Њ пасиву од 559 мил. Кч., ROK Пе 1935 био активан за 178 мил. Пасива је настала зато што се смањила актива трговинског "биланса, а то опет због "веће потребе за увозом "сировина, чије су цене скочиле и због девалвације. Актива тога биланса спала је 'са 609 мил. 1935 на 24 мил. 1936. Страни дугови државе попели су се са '8139 мил. кч. 1985 на 8628 мил. 1936. Код тог повећања имало је удела иобарање валуте. Дугови општина попели су се са 307 на 361 мил. кч. Обавезе индустрије и банака према иностранетну, попеле су се са 2424 мил: на 3037.

— U toku iuna meseca o. g. otvoreno je 10 stečajeva i 18 prinudnih poravnanja van stečaja, i to: u Vrbaskoj Danovini 2 poravnanja, Dravskoj 4 stečaja i 8 poravnanja, Drinskoi 1 stečaj, Dunavskoi 2 poravnanja, Moravskoi 1 stečaj, Primorskoi 1 stečaj i 1 poravnanje, Savskoi 2 stečaja i 5 poravnanja i u Beogradu 1 stečaj.

— Čisti dobitak akcionarskih društava u Čileu izneo ie u #936 2. 4/2 mil. šil prema 2d0 mil. u 1935 e. Prema uplaćenom kapitalu u 1936 g. (4,2 milijarde) to pretstavlja prosečno ukamaćenje od 9,84% prema 6,84% u prethodnoj godini. Najveći rentabilitet u 1936 g. imali su kapitali koji su uloženi u trkališta, stočarska i vinogradarska preduzeća, ·rudnike bakra, fabrike azota itd.

— U prvoj polovini 1937 investirano je u Japanu 18926 mil. jena, 958 mil. više nego u istom periodu 1936 godine. Osnovana su 563 nova preduzeća s kapitalom od 7592 mil. jena a povećala su kapital ranija preduzeća za: 930 mil.

— devreiska industrija u Palestini prolazi. kroz izvesnu krizu. Ано је previše u zgrade i mašine zbog precenjivanja unutrašnjeg tržišta. Osim toga mnoga preduzeća ostala su bez dovoljinog poslovnog kapitala prema fiksno investiranom. Da bi se situacija popravila. predlaže se da Jevrejski fond za izgradnju, čija sredstva potiču od samostalnog oporezivanja industrijšlaca, formira posebni fond za garantovanje trgovačkih i industrijskih kredita.

— Broi nezaposlenih u Engleskoj iznosio je u julu 1,379.459, za 272.613 manje nego u julu PE godine.

PLANSKA. PRIVREDA

— Италијанска влада се труди да у грађевинарству

постане аутарктична обзиром на грађевни материјал. Издан је низ мера о употреби мање вредног италијанског дрвета уместо иностраног, затим о потреби жељеза уместо бакра и месинга за окове, кваке итд. У том смислу донесена је и одлука, да се све новоградње, које су искључиво сазидане из домаћег. материјала, ослободе порезе за. „20 година. 77757 == Италија je израдила 20-тогодишњи план за "по: шумљавање. Ове пошумљавање би“ вршила шумска милиција. План ће финансирати сем државе сва предузећа, и индустрије' које су ма на који начин заинтересоване у продукцији дрва! "Трошкови лата. HD SMPO 7 са 5. мапијарде лира.“

— Захваљујући индустријализацији Турске. опао. је увоз памука“ са 60 на' 16,6 Мил. „Турских лира од "1929 ДС 1936," железа, железних и челичних производа (са 91 7G, Ha 17,72 мил. За турске. железнице производи домаћа инду стрија“ трачнице; Али. машинска“ индустрија · није још раЗвијена у довољној мери и зато је увоз пао са 13,47 на

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

_Страна 523 .

12,20 мил. Увоз папира смањио се са 5,97 мил. на 3,1. Увоз шећера је пре 40. а колонијално робе се: смањио. ica 0 Ha 5 мил. у - ž SOM ONE — Državna preduzeća za trgovinu žitom U Poljskoj Бабе reorganizovana, tako. da će se stvoriti· centrala, “koja neće samo izvoziti viškove seliačkih. proizvoda, nego:će od zadruga: preuzimati njihove proizvode. O će: imati: Wicaj na upravu OVOF instituta. tI пеДИЕ 5 ве

САОБРАЋАЈ | тел ЕАУ

— Немачка Левантска линија у аб и Свенска O. линија, Готенбург, утврдиле су заједнички ред вожње за август: и септембар:ради бржег транспортовања воћа између левантских и северних лука. У питање долази, у првом реду, транспорт грожђа из Канадије.:- 5:

— Светска тонажа трговачких лађа смањена -је. У депресији са 70,1 мил. тона 1981 на: 649 мил. 1935. Нагло повећање поморске трговине 1985 затекло је бродовласнике неспремне. Зато су превозне тарифе скочиле у јуну; ОгР. према јуну 1936 за 73%. Нови бродови не могу се брзо довршити, тако да ће се садања ситуација са TO одржати још неко време. ;

— Nemačke železnice koje transportuju” bob za JL goslaviju snizile su tarifu za DpreVoz železa i čelika, Као 1 artiklima izrađenim od železa. Sniženje vredi i u slučaju. kad su OVi artikli izrađeni s primesom drugog metala, ako je glavna masa od železa. Ova tarifa ne važi, među ostalim, za pisaće mšine, mašine za registriranje, automatske vage.

ТУРИЗАМ а

— Za prvih 6 meseci ove godine broj turista iznosi 369.697 prema 381.003 u prošloj godini, sa 1,442.576 provedenih noći prema 1,448.241 prošle: godine. Kod jugoslovenskih, nemačkih, austrijskih, francuskih i engleskih' posetilaca oseća se porast, dok su Čehoslovaci u znatnom :opadanju: -

SOCIJALNA POLITIKA

— Централни секретаријат радничих комора упутио је молбу Министру социјалне политике и народног здравља у којој је указао на потребу за оснивањем изабраних судова, Судова добрих људи, јер У огромном броју места наше државе ови још нису успостављени, Исто тако се захтева да се рад ових убрза, да им се дају потребне HHструкције и да се таксе и трошкови пребаце на ону странку која изгуби спор.

— Окружни уред у Сарајеву подићи ће болницу У Зеници у коју ће моћи да се смести 30—35 кревета. Подизање ове болнице изнеће око 2 мил. дин.

— У француским рудницима железа уведена је 40сатна радна недеља на дан 1-Х1-1936. Уредба о примени 40сатне недеље предвидела је да рудокбпна предузећа могу кроз четири месеца поврх радне недеље од 38 сати и 40 минута, сваке друге недеље упослити раднике још један дан више, који ће трајати 7 сати и 45 минута, и бити плаћен по истој тарифи. Сада је по трећи пут продужена ова одредба, јер би се иначе осетила велика. несташица радне снаге. |

· Приликом дебате 0 трошковима живота У енглеском парламенту констатовано је да је службени индекс нетачан и да се заснива на стању потреба радничке фа: милије 1904 г. Ако се не узме у подлогу прбрачун за 1904, излази да је индекс коштања живота скочио за 12:/5%, док су наднице скочиле само: за 27 "Према "скоку цена потресно. би било: да DO/UHOTUT троше“ | мил. ПУН i

OV KON i

ци“ ВЕНЕ су само:за 52' милиона, 34% ће индекс коштања