Narodno blagostanje

Страна 522

= Оптицај сола-меница. Голддисконт банке смањио се Ту јулу за.87 мил. док се у јулу пр. г. смањио за 148. мил. марака. Менични портфељ банке износио је 1667 милиона према - 1666. прошлог месеца.

=== Бугарска влада била је најавила да ће откупити -купоне камата 6%' државног хипотекарног зајма из 1892 сгод; који су доспели 15-1-1985 и 14-УШ-1936, а чије је плаћање било одгођено до 1-УШ-1937. Одгода је продужена до 31-Х-1937.

— Енглески 31) % ратни зајам, који је почетком O. т нотирао 106, пао је пре неколико недеља испод номи-нале. Кад је тако прошао репрезентативни папир, морали су и други папири државних: дугова пасти. Консоли су пати за:10% (на 74:),%) и 3% зајам склопљен за фундирање државног дуга пао је за 3% на 935. Овај пад не изражава неповерење: капитала према државним финансиЈама. У доба. депресије, кад капитал није имао куд, улагао се у државне папире и зато им је курс скочио. Сада се капитали повлаче у привреду и понуда државних хартија од вредности обара курс.

INDUSTRIJA

— У Берлину је основано Друштво за испитивање иностраних рудних налазишта с. о. ј. са капиталом од 500.000 марака. Оно ће подузимати првенствено испитиваa у Југославији.

— Концем 1936 Чехословачка је имала 104. 180 станова (за ткање) према 104.591 године 1933. Али иако је апсолутни број мањи, напредак се огледа у том што се број аутоматских станова повећао са 12.176 год. 1930 на 1930 комада.

— Производња бауксита у Мађарској повећала се према прошлој години за 38%. (1,32 мил, мтц. према 0,99).

="55: немачких фирми које. производе непокретне моторе показују у свом извештају да је у Немачкој смањена тражња за Дизел-моторима због тога, што је поскупио погонски материјал, тако да се све више прелази на моторе који се ложе гасом. Извоз непокретних мотора већи је за 30% од извоза у годинама пре кризе.

— Фабрика аутомобила Опел у Немачкој прославила је своју 75 годишњицу. То је највећа фабрика аутомобила у Европи. Запослава 22.000 радника и извезла је 1936 92.000 ком. У иностранство. Добар део акција ове фирме

држи америчка компанија Џенерал Моторс.

=— У С.А.Д. основано је предузеће које ће преузети изградњу три велика руска ратна брода. Совјетске наруџбине износиће 100—200 милиона долара.

— По рачуну немачког Института за испитивање коњунктуре употреба угља за горење и производњу енергије смањила се процентуално са 71 ,4% 1913 на 56,6% 1932. За следеће три године, до 1935, угаљ је задржао овај свој проценат. Проценат нафте и природног гаса повећао се са 5,9 на 20,3 до 19835. Удео водене снаге повећао се са 2,4 на 6,6%, док је улога дрвета осетно све мања. Угаљ још увек има водећу улогу и она ће остати, јер. је. мало вероватно да ће његов удео пасти испод 50%.

— Канадска производња злата повећала се за првих 5 месеци о. г. за 12% са 1,451 „000 на 1,628, 356 yHUH. Светска производња, изузев. СССР повећала се за 7%, са 9,59 на 10,3 мил. yHIH.

— Америчка индустрија аутомобила задржала. је непромењене цене у току, кризе, иако се обим продаје. био знатно смањио. Она је гледала да губитке смањи рационализацијом производње. Сада покушава да повиси. цене. Па иако формално не постоји картел фабрика. аутомобила, оне су се споразумеле да за средња. и. велика кола по-

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 33

висе цене за 10%, а мањим колима повисиће према томе колико Форд повиси цене својим колима.

— Талијанска производња вештачке свиле последње две године не развија се више као раније. Све више се развија производња вуне из целулозе. У првој половини 1936 изнела је производња 15.200 т. а 1937 г. 22.190. Та-

лијански удео у светској пронзводњи вуне из целулозе

износио је 1985 г. 54%, али с порастом америчке производње опао је 1936 на 36%. — Kapacitet fabrike aluminiuma u Lozoviku, koji iz-

nosi danas 100 vagona godišnje, usled novih porudžbina iz

inostranstva, uskoro će se povećati.

— Montania a. d. u Beogradu podiže novu modemu topionicu antimona u Krupnju. Dve postojeće topionice u Lici kod Krupnja, koje su starog tipa, prešle su u ruke Montanie.

— Zboz nedostatka sirovina preduzeća železne industrije u području Radome, u Poljskoj, mogla su u prvoi polovini jula da rade samo 3—4 dana nedeljno.

— Proizvodnja kaučuka u prvih pet meseci O. 2. 12nosila je 423.864 t, a potrošnia 478.150 t. Zalihe su se smanjile krajem maja na 374.335 t prema 699.116 godinu dana ranije. U junu je počeo jači izvoz iz Holandske Indije, i premašio izvoznu kvotu za 7.743 t. Malaka je povećala izvoz za 35.419 na 51.569 t. Ove zemlje, čija se produkciona sposobnost povećala, traže veće izvozne kvote. Tako je i došlo do pada cena kaučuka, ali potrošnia raste, tako da je lako moguće da se izvozna kvota povisi na 90% prema 1929, pa da tržište ne bude prenatrpano.

— Od 1933 do 1936 odobreno je u Italiji da se podignu 1263 nova preduzeća. Njihov kapital iznosi 1063 mil. lira i zaposlila su 49.906 radnika.

KRIZA I KONJUNKTURA

— У roky II rpoMeceuja 1937 roj. Ha nonpyuiy Iproвинско-индустријске коморе у Петровграду издато је но-

вих овлашћења у трговини за 126, индустрији 2, гостио- |

ничарству 54, саобраћају 10 предузећа; брисано је у трговини 66, индустрији ], гостионичарству 25 и саобраћају 4 предузећа. Привремено су обуставила рад у трговини 9, индустрији 1 и саобраћају. 7 предузећа.

— Све америчке аутомобилске фирме исказују мању добит у првој половини о. г. према одговарајућем периоду 1936. Разлог су штрајкови. Добит Џенерал моторс попела се са 15,02 мил. 1932 на 140,57 мил. 1936 и 1937 износи 110,5; Крајслер— 0,8, 29,47 и 27,46, Пакард — 2,51, 3,52, 3,82 мил

— У Немачкој се дневно производи 100 мил. цигарета, и 22 мил. цигара и 86.000 кг. дувана. За време кризе потрошња дувана незнатно је пала и то цигарета са 32,3 мил. ком. на 28,4 мил. 1932 а 1936 попела се на 38,4 мил. Код цигара су одговарајући бројеви 6,5 мил. 6,2 и 8,3. Од националног прихода трошило се 1929 год. 2,86 милнарди када је он износио 76 милиарди марака, или 3,6—3,9%. 1932, потрошило се 2,07 милијарди, кад је приход износио 45 милијарди а то је 4,6%. 1936 национални приход износио је 62 милијарде, а на дуван се потрошило 2,35 милијарди или 3,8%.

— y. GAJU било је у мају о. г. 34,722.000 запослених радника, не бројећи пољопривредне и шумске, према 25,8 мил. 1982 и 36,1 мил. 1929. Према томе сада је око јаје Мил. запослених мање. Али број незапослених пење се на 8—9 милиона, зато што нова радна снага није успела да се пласира, и што је уколико јесте; то ишло на рачун старијих радника, који су тако остали без запослења.

— Аустријски. институт за испитивање коњунктуре, испитујући развој националног прихода, установио је да