Narodno blagostanje

страна 532

guranja nisu dovolino efikasna da služe sistematskom popravljanju zdravstvenog stanja radničke klase. Naprotiv, ta davanja poslednjih godina sve se više sužavaju i paralelno s time pogoršava se zdravstveno stanje radnika. Na bolničko lečenje u prošloj godini bilo {e upućeno 48.668 radnika prema 44.151 u 1935; najveći broj članova na bolničko lečenje upućuju beogradski, ljubljanski i zagrebački ured. U oporavilištima lečeno je 3.772 prema 3.066, a u banje je upućeno ı.430 prema 1.285. Mali porast korisnika bolničkim, satatorijskim i banjskim lečenjem posledica je sve strožijih propisa koji se izdaju lekarima, tako da se ovaj mačin lečenja ograničava na najteže slučajeve. U uredskim ambulantama lečeno je 1,959.776 osoba prema 1,642.400 u 1935. Od ovoga 107.679 članova lečilo je zube.

Usled bolesti i nesrećnih slučajeva umrlo je u prošloj godini 3.147 odnosno na svakih 1000 osiguranih članova 5,1. Prema 1935 pomor |e ostao nepromenjen. Najveći procenat smrtnosti bio je na teritoriji banjalučkog ureda (6,7 na 1000), zatim dolazi petrovgradski ured sa 6, tuzlanski sa 5,9 itd. Primećuje se lagano opadanje mortaliteta, jer je ovaj u 1934 iznosio prosečno preko 6. Kao i ranijih godina, najviše

II. NEPOVOLJNE FINANSIJE

Finansijsko stanje socijalnog osiguranja nije takođe zadovoljavajuće. Prinosi za bolesničko osiguranje iznosili su 288,27 mil. din. ili 77,0 mil. din. više nego u 1935. Prosečni prihod po osiguranom članu ostao je prema 1935 skoro nepromenjen; 467,83 prema 466,30 din. Od ove sume utrošeno je prosečno па člana 86 din. Na potpore u novcu i naturi, kao i za izdržavanje lekarskog kadra isplaćeno je 227,09 mil. din., a kao upravni troškovi 53,9 mil. din. Upoređenjem prihoda i rashoda izlazi da je ova grana osiguranja završila prošlu godinu sa suficitom od 1,36 mil. din., dok je 1935 bila završena deficitom od 3,02 mil. din. Postignuti suficit nije rezultat reforme organizacije niti štednje, već politike sistematske restrikcije pomoći koju radnici treba da uživaju za slučai bolesti. Što se tiče stanja po pojedinim uredima ono |e daleko gore no što se može videti iz ovih podataka za celo osiguranje. Od 20 mesnih organa 8 je završilo prošlu Sodinu sa aktivom od 3,07, a 12 sa pasivom od 6,39 mil. din. Ima ureda kod kojih su davanja radnicima skresana do fe mere da bi se po smešno malom broju bolesnih moglo pogrešno zaključiti o sjajnom zdravstvenom stanju radnika.

Još je nepovolinije stanje grane osiguranja za slučaj nesreće, koja je prošlu godinu završila sa de-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

| Бр, 34

smrtnih slučajeva bilo je usled tuberkuloze — 1039 odnosno 33% ukupnog broja umrlih. Drugo mesto zauzimaju bolesti organa krvotoka, treće ozlede itd.

Broj lekara u 1936 povećao se za 43 na 1729. U izveštaju se konstatuje da broj lekara stalno raste; 1933 bilo ih je 1447, 1034 g. 1662, a 1935 g. 1688. Ovo povećanje broja lekara Sužor opravdava povećanjem broja osiguranih radnika. To međutim, nije tačno, jer se broj lekara povećavao ! и софпата Када је бтој osiguranih opadao. Stoga razlog ovom povećahji treba tražiti na drugoj strani, po našem mišljenju u sve većem uticaju Jekara na radničko osiguranje. Da gornji razlog nije tačan vidi se i po tome što je odnos lekara prema broju članova vrlo nejednak kod pojedinih ureda. Na jednog lekara otpada najmanje 110 članova (kod ljubljanskog Trgovinsko-potpornog društva) i najviše 691 (kod beogradskog ureda). Otuda su i lekarski troškovi beogradskog ureda najmanji (8%), dok kod svih ostalih ureda idu preko 10%. Ovai broini odnos prema članstvu pokazuje najbolje velike nedostatke lekarske službe i njenu neefikasnost. Stanje kod beogradskog ureda u tom pogledu је пајпеpovoljnije. RADNIČKOG OSIGURANJA

ficitom od 15,16 mil. din., dok je 1935 bila završena deficitom od 9,21 mil. din. Na koncu 1936 deficit ove grane osiguranja, sa onima iz ranijih godina, penje se na 74,46 mil. din. To je međutim, čisto računski денcit kao posledica nesrazmere davanja prema primanju, koji bi se još nekako mogao i tolerirati sa nadom da će se nadoknaditi u povoljijim godinama. Ali kod ovog osiguranja mnogo teži problem pretstavljaju potrošene pare iz njegovog kapitalskog pokrića, što je slučaj kod izvesnog broja ureda. U bilansu ove grane osiguranja kao dug mesnih organa figurira impozantna cifra od 113,38 mil. din. Gornji računski deficit i potrošene pare kapitalskog pokrića svakako se nikada neće moći namaknuti povećanjem prinosa, koji je već i sada, u poređenju sa nadnicama, priličan.

U prošloj godini zabeleženo je 17.322 пезгоспа slučaja prema 15.370 u 1935. Najviše ih je bilo, kao i ranijih godina, u šumskoj industriji (4.000), zatim na javnim radovima (1.819), u metalurgiji 1.448, industriji kamena i zemlje 1.443, građevinskoj industriji 1.102, industriji hrane ı pića 1.096, tekstilnoj industriji 841, trgovini 612 itd. Prinos grane osiguranja na slučaj nesreće bio je u 1936 godini 73,99 mil. din., a potpore 88,29.

IV. KRITIKA PREDLOGA SUZORA O SANACIJI

Gornji podaci pokazuju da stanje našeg socijalnog osiguranja nije ni najmanje povoljno. Ono se nalazi u krizi. Da bi se ova ofklonila njegovi upravljači već godinama imaju jedan recept, a taj |e: smanjivanje davanja osiguranicima i povećanje prinosa. istina oni su stalno govorili i o potrebi reforme administracije i smanjivanja upravnih troškova. Ali dok su самаnja u istini smanjivana, što se vidi i po zdravstvenom stanju osiguranih članova, a prinosi bili povećani na teret radnika i celokupne privrede, dotle je u administraciji i gazdovanju išlo po starom. I ovoga puta u svome izveštaju Suzor predlaže iste mere. Predlaže se revizija rentnika i pojačana kontrola nad novim rentnicima i ograničenje davanja produžnih potpora u gra-

ni bolesničkog osiguranja. Ove mere, ukoliko bi se primenile, značile bi dalju restrikcijn davanja osigurani cima, koja ni u sadašnjoj visini nisu dovolina da odrге lizičku snagu radnika. To nije put i način za lečenje krize socijalnog osiguranja čiji su uzroci veoma duboki i leže u totalnoj birokratizaciji aparata koji guta milione i preti da dovede u pitanje sistem osiguranja. O uzrocima na toj strani govoreno je i prilikom rasprave o godišnjim računima. O neracionalnom i štetnom gazdovanju pojedinih ureda izneti su poražavajući primeri. Navedeni su primeri iz kojih se vidi da neki uredi nemaju granice u putešestvijima upravnika i drugih visokih funkcionera, na šta se troše ogromne svote. U Skoplju na pr. prosečno davanje po članu bilo je