Narodno blagostanje
"Страна 536
влада има право да њима располаже. С друге стране румунски тртовински биланс активан је спрам Енглеске. Влади је према томе лако да дође до фунти штерлинга у ко"јима се врши плаћање.
Румунска влада образлаже свој предлог неспособношћу да плати. Она има обавезе и према другим портерима, тако да Јој вишкови монополских прихода не служе само: за исплату“ рата портерима обвезница стабилизационог и монополског зајма. Банке су одговориле да се њих ништа не тичу обавезе које је румунска влада преузела без споразума“ с њима, Тако су пропали румунски преговори и влади је још остало једино, да с појединим порте"рима покуша да направи сепаратан споразум.
СПО у : | ет Američka konjunktura nasta-
Kočenje američke koniunk- Vila je da se razvija u prvoj о | polovini 1936 bržim tempom ___ nego ranijih meseci. Ta besу prekidna usponska linija privrede iraje od jesen ii 1934, i tek poslednjih meseci dostigla je proizvodnia obim i 1920; U tom razvoju karakteristična su dva perioda. Џ prvom, do pred konac 1936, država ie svim silama radila na razvoju konjunkture, pa ipak je ona sporo dolazila. U drugom periodu vlada је već preduzela mere da koči konjunkturu. Bez njih polet bi morao biti mnogo „jači. “Ali to. se upravo i htelo izbeći da bi se izbegla posledica ртејаког ројефа, nagli slom. Perspektive za drugu polovinu | 1987 ·optimistične Sti, zato jer je počela velika obnova VOZ_пор ратка, Хећуа је dobra, spolina trgovina se razvila sve ' povoljnije na bazi novih trgovinskih ugovora. Kod spoline tr_ govine došlo jecdo izvesne promene, jer je trgovinski bilans · pasivan. Ali toje znak povolinog razvoja unutrašnje konjunkture. lako je bilans pasivan, izvoz je porastao prema prošloj godini.
Glavno sredstvo konjunkturne politike bilo ie stvaranie obilja novca. Kočenje Rkonjunkture izvršeno je Suprotnim merama, ograničavanjem raspoloživih novčanih iznosa. ·Kao što je poznato, velike mase novca ležale su u bankama zbog priliva stranih kpitala, a povrh toga u tom pravcu delovala je i konjunkturna politika. Industrija je bila likvidna i nije upotrebljavala sredstva banaka koja su se tako gomilala sve više. Opasnost za američku konjunkturu bila je upravo u tome što su velike rezerve banaka mogle da se Dočnu iskorišćavati kao kredit.
Prvi put smanjena su suvišna sredstva 15 avgusta 1936 g. time što su povišene za 50% rezerve koje banke moraju da drže po zakonu. Kasnije, 1 marta i 1 maja 19897, propisano :je da se rezerve moraju još povisiti. Ffako su suvišne rezerve, koje su pre- godinu dana iznosile tri milijarde, prešle u re'zerve propisane zakonom, Које, dakle, banka poseduje, ali пе šme da ih upotrebi kao kreditni fond. Koncem jula suvišne rezerve iznosile su još samo 810 mil. dolara. Ovo smanjenje 'potencijalnog kredita imalo bi jače posledice - za privredu, da u isto vreme nije došlo do kolebanja kursa državnih renti. Da se to: izbegne, emitovani su državni papiri. koje e preuzela publika. Zbog toga su smanjeni ulozi u banke u prvoj četvrti 1937 za 1,14 mld. dolara odnosno za 3%.
Ako bi se uzela za podlogu relacija koja je postodjala "1922 između rezervi kod banaka članica i ukupnih depozita svih banaka kao i novčaničnog opticaja, onda je 19936 mogao na viškovima da se razvije kredit u volumenu od 60 mili"јата. Početkom 1937 kreditni potencijal smanjio se na 32 milijarde, a posle poslednjeg povišenia zakonskih rezervi potencijal je spao na 5.5 milijardi. |
Pa ı ovaj potencijalni kredit može se smanliti, ako bi Rezervne banke podelile kredite iz svojih rezervi i ne bi ih “"upotrebile za potpomaganje kursa renti. Time bi, bila napu-
· НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр. 34
štena politika otvorenog tržišta. Ali to bi se moglo ostvariti
tek pošto bi se uravnotežio budžet, i kad bi državna kasa
uspela da svoje papire plasira neposredno kod publike.
Sterilizaciila zlata zavedena je s istom namerom, da se spreči nadimanie kreditnog potencijala. Ali i pored sterilizacile, zlato ipak doprinosi, pritičući neprestano, da depoziti kod banaka rastu. Banke nisu zadovoline sa posledicama sterilizacije, jer je sa njom smanjena likvidnost banaka, i zato one predlažu da banke ponovo preuzimaju certifikate na zlato. -
Članovi parlamentarne komisije za bankovne i monetarne probleme koji pripadaju republikanskoi partiji predlažu da država prekine dalie kupovanije zlata, da izvrši stabilizaciju valute i da zlatni stok upotrebi za зтапјепје дгХаупог duga. Članovi smatraju da je za monetarne potrebe dovolino 5 milijardi zlata, a da se 7 mili{ardi mogu izvući iz tvrđave u Kentakiju.
Ovaj predlog, kad bi se ostvario, značio bi napuštanje svake konjunkturne politike i razumljivo je, da je on došao od onih koji u doba konjunkture ne žele da im se
stavi ma kakva zapreka. Jer kad bi upotrebila zlato da sma-
nji dugove, država bi stvarno prosula ogromna sredstva koja bi mogla da konjunkturu prebace preko nivoa iz 19939. A time bi se ujedno lišila rezervi koie bi mogla upotrebiti u času kad dođe do povlačenia stranih kapitala.
Naiprirodnili put da se reše suvišnog zlata bio bi za SAD izvoz zlata. U malom obimu taj izvoz već ie započeo zaimom Braziliji i razmenom zlata za srebro s Kinom.
Konjunkturna politika u drugoj svoijoi fazi, kočenju,
nema ioš tako širok program kao što je imala u prvoj fazi.
Javni radovi u državi Tenesi razvijaju se dalje, iako bi oni po logici konjunkturne faze mogli biti odloženi za kasniji period kad konjunktura popusti. Pa i pored kočenja konjunktura se razvija. I zato još uvek ima mesta sumnji da li se mogu uopšte primeniti neke mere kojima bi se kretanje privrede moglo kontrolisati i ravnati tako đa se izbegnu Dromene karakteristične za dosadašnie cikličko. gibanje.
Govor što ga je održao francuski ministar „finansija 2. Bone početkom ovog meseca, pokazuje da se završila iedna faza u njegovom rešavanju finansijske krize. Deficit redovnog budžeta, koji se predviđao sa 8 milijardi franaka, biće pokriven novim trošarinama i povišenjem Železničke tarife. Ostaje da se pokrije velika pozicija od 25 milijardi, i to 10 za isplatu obveznica iz 1934 koje dospevaju u oktobru i za isplatu železničkog kredita u funtama, a 15 milijardi za naoružanje i lavne radove.
Da se pokriju izdatci izvan redovnog budžeta državnoj kasi stoji na raspoloženju kredit kod Francuske banke od 15 milijardi. Treba još stvoriti 10 milijardi, i nema drugog načina nego zajmom. Izgledi za zajam mogu se smatrati Dovolini, jer su prihodi države poslednji mesec dana narasli tako da uopšte nije bilo potrebno da se iskoristi kredit kod Francuske banke. Ulozi kod depozitnih Lanaka bili su veći nego povlačenje ranijih. Izvoz zlata je prestao sasvim, a nekoliko miliona zlata vratilo se banci. Upisi novih obligaciia koje je izdala državna kasa tekli su glatko. Po svemu tome, zakliučuje ministar finansila, izgleda da će uspeti zajam koji bi se raspisao za pokriće onih 10 milijardi koje još trebaju u toku 1937.
ĐDržimo da su to ioš uvek nesigurni znaci Za ODOoTaVlianje francuskih finansiia. Francuska ekonomska situacija ioš uvek ne pokazuje sigurnu tendenciju uspona. Još uvek i prema ovoj vladi, s kojom je desnica zadovoliniia, vlada sumnja, đa li će biti dovolino enegična da se suprotstavi za-
Posle Boneovog govora
-