Narodno blagostanje

21. август 1937,

"повећање производње тешке индустрије. У Мађарској извоз је у првом полугођу порастао за 35% при истом увозу, код нас пораст извоза за 70% и знатно активирање биланса, у Румунији вишак извоза потростручен према прошлој години. Код свих земаља видно побољшање девизног и финансијског стања. Е

Оживљење индустрије у Италији узима маха. Спољна трговина, нарочито извоз, у великом порасту према прошлој години. Непромењено стање на новчаном тржишту. Тржиште капитала пред великим задацима за економско подизање Абисиније.

У Америци нарочитог помена заслужују САД. Индустријска и рударска производња достигла је ниво од пре кризе. Проширење гвоздене, челичне, памучне и свилене индустрије у току. Оскудица квалификованих радника. Пасива спољне трговине у опадању. Прилив злата нешто успорен. Кредити чланица Федералног система привреде у порасту. Курсеви акција, после пролетошњег пада, знатно су се опоравили. Буџетски дефицит смањио се са 4,8 на 2,8 милијарди долара.

У Азији Јапан показује лагано оживљење индустрије. Привреда трпи услед поскупљења трошкова производње (наднице и увозне цене). Положај пољопривреде нешто побољшан. Трговински биланс за прво полугође у великој пасиви услед повећаног увоза сировина за ратну индустрију. За девизно стање карактеристично је пооштрење девизних ограничења ради одржавања курса јена. Ревалоризација златних резерви Јапанске банке ради стварања нових средстава за одржавање јена и изванредне издатке. Буџетски' издаци у великом су порасту, нарочито за Северну Кину.

ШИ [00 орага Карнанз ска zemlja

Podela nacionalnog bogat-

stva u Engleskoj tan materijal o centralizaciji

kapitala na jednoi strani, u rukama vrlo malog broja posednika, dok na drugoj strani stoji većina nacije koja drži srazmerno neznatan deo društvenog bogatstva. Od 44 miliona stanovnika, 5 miliona poseduje imetak po. vrednosti iznad 100 funti šterlinga, a svi ostali ispod toga iznosa. Sa posedom iznad 1000 funti ima manie nego ЈЕ mil. stanovnika, a samo 400.000 imaju iznad 5000.

Interesantan je proces koji se vrši poslednjih godina i kojim se do izvesne mere korigira krajnje пезгахтетпа гаspodela društvenog bogatstva. Godine 1913 bilo je samo 2 miliona stanovnika sa imetkom до 100 funti. Na 1% lica sa preko 25 godina otpada 60% celokupnog nacionalnog bogatstva. Međutim 1913 ovih 1% posedovalo je 70%. Pet od sto stanovnika drže 80% od ukupnog bogatstva, a 1913 držali su 85—90%. Postoji dakle izvesna promena, ali ona je vrlo daleko od toga da dade Engleskoj sliku zemlje uravnotežene raspodele bogatstva. 5

Glavni faktor ove korekture jesu državni porez i DOo·Tez na nasledstvo. Ovai poslednji povišen je posle rata sa 1—15 na 1—50%. Što je veće nasledstvo veća je stopa ODOrezovanja i dostiže SJ imetka, ako je ovaj veći od 2 mil. f. št. Na taj način veliki imetci smanjuju se smrću, a preko državne kase raspodeljuiu se pravednije. Od samog poreza na nasledstvo ubere državna kasa oko 80 mil. a 1936-37 g. 77,9 mil. Ovi visoki porezi pojačali su tendenciju da se već za života raspodeli imanje tako da posle smrti. ne ostane mnogo. Tako dolazi do većih poklona za života, koji smanjuiu državne prihode, ali ipak ubrzavaju drobljenje imovine.

Prema podacima o porezu na nasledstvo može se Zaključiti da oni s preko 100.000 drže svoj kapital uložen u akcije ili u nekretnine. Kapital ispod 1000 uložen je u zgrade

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Engleska pruža vrlo interesan-

Страна 535

ili u obligacije sa zlatnom klauzulom. Mali štediše ulažu svoj novac u depozitne banke ili građevinska preduzeća. Više ima posednika državnih obligaciia, nego posednika zemljišta. Za Jugoslaviju nemamo podatke o veličini nacionalnog bogatstva i njegovoj raspodeli. Zato je nemoguće pokazati u kojoj se meri vrši i kod nas proces karakterističan za starije evropske zemlje, čiji je rezultat ova velika neravnomernost u raspodeli bogatstva. Približni podatci postoje za poljoprivredu. Mi imamo oko 2,125.870 seljačkih gazdinstava. Prosečno 60% svih gazdinstava imaju posed do 7 ha, a do 5 ha imaju 75% svih gazdinstava. Samo ija svih gazdinstava imaju preko 5 ha. Pošto je u poljoprivredi većina stanovnika i ona pretstavlia osnovnu granu nacionalne privrede, nije ni moguće da neravnomerna podela bogatstva bude makar i bleda slika onog što smo videli u Engleskoj. Neravnomerna podela sama po sebi je statički podatak. Zato se iz nje same ne smeju izvoditi zaključci o sudbini društva i o socijalnoj nepravdi. Jer iako postoji veliki broj onih čiji posed ne daje nikakvu osnovu za održanje života, svojim radom oni mogu da se održe na vrlo visokom stepenu. Zaključak da društvo mora da propadne zato što velik broj njih nemaju ništa, pogrešan je. U Jugoslaviji kapital je raspodeljen ravnomernije, ali on je sitan i njegove potenćije su neznatne. Posednik i radnik spojeni su često u istom licu, pa i kad uživa plodove svog rada potrebna je skromnost, jer su oni maleni. I pošto je posed premalen da bi prema stepenu produktivnosti mogao da da dovoljnu· količinu proizvoda potrebnih za održanje gole egzistencije, taj naš samostalni proizvođač još uvek mora da misli kako bi se zaposlio kod drugog. To zaposlavanie kod drugog pravilo je za većinu engleske nacije i na njemu se zasniva relativno vrlo visoki standard života engleskog radnika. lako se u ekonomskom procesu vrši koncentracija kapitala, ona ima pretežno tehnički karakter, i ne isključuje nikako imovinsku dekoncentraciju u obliku akcije. Taj proces, nezavisan od poreske politike, sa njom se još ubrzava i tako se država sa svoiom socijalnom politikom pojavljuje kao značajan faktor socijalne pravde. Proces dekoncentracije još je mlad da bi u Engleskoi mogao da da veće rezultate. Ta dekoncentracija može samo da povisi standard života. Ali on je vrlo visok bio i onda kad je koncentracija bila na vrhuncu. I obrnuto, socijalna beda može da bude па угhuncu baš kod najravnomernije podele bogatstva. Blagostanje, prema tome, nije zavisno od podele, uzete statički, nego od ekonomske dinamike unutar te podele.

EEK" roi re O ri) Пропали румунски преговори с енглеским порте-

Румунска влада склопила је 1934 споразум са енглеским портерима обвезница 7% старима билизационог зајма и зајма заветина Управе Монопола, по коме је кроз три године плаћала смањене износе рата које су доспевале 1 фебруара и 1 августа. Тада је било покренуто и питање златне клаузуле. „Натбгоз Вапк“ и „Рахага Вгоћћег5 апа Со" које заступају портере, изнеле су спор пред обранички суд. Овај је решио у корист румунске владе. Портери су се позивали да имају право на исплату у злату на основу тога, што могу, уместоу фунтама,тражитидаинм се плати у доларима. Суд је заузео становиште да је после девалвације долара укинута златна клаузула, па према томе плаћање у доларима има да се изврши по текућем курсу. Од конца 1936 румунска влада покушава да продужи споразум још за годину дана и нуди да плати 65% од рата које доспевају 1 УШ 1937 и 1 1 1938. Банке су одбиле предлог и саветују портерима да га: не прихвате. Оне тврде да Управа монопола располаже довољно великим вишковима својих прихода, а само