Narodno blagostanje

Села 552

se bilo pročulo da će S.A.D. smanjiti otkupnu cenu zlata. Tada je i kurs hartija od vrednosti na svetskim berzama počeo da pada, tako da detezaurisano zlato niie uloženo u njih, nego je položeno najvećim delom kod američkih banaka kao depozitni novac, Tada je strani kapital prodao jedan deo hartija od vrednosti koje je bio ranije kupio u Americi, i preobrativši se u zlato, čekao, opet u američkim bankama, da se situacija raščisti i stabilizira. Mnogo ie doprinelo tom strujaniu zlata prema S.A.D., što je kurs funte sterlinga u odnosu spram dolara bio skočio, a nije se verovalo da će se on i održati.

Interesantan ie račun o obimu detezauracije 7а роslednju nepunu godinu dana. Od konca septembra proizvodпја je iznela do juna 748 mil., Rusiia je izvezla 149 mil., Indija 49, Kina, Britanska —Malaia i Egipat 12, razne ponude 65, ukupno 1023 miliona. Monetarno zlato povećalo se za to vreme za 2177 miliona. Prema tome, iz privatnih ruku i iz deviznih fondova (zapravo iz francuskog) prešlo je u monetarno zlato 1217 miliona dolara. Koncem septembra 1936 razni devizni fondovi mogli su imati oko 1,7 milijardi zlata, a oko 2 milijarde bilo je u privatnim rukama u Evropi. Od ove 2 milijarde 2/3 ležale su u Londonu. Do polovine 1937 smanjile su se privatne zalihe zlata u Evropi za 1 milijardu, a u samom Londonu ža: 750 miliona, tako da ga je polovinom godine moglo biti još oko 500 mil.

lako je posle detezauracije u proleće ove godine jako smanjen privatni posed zlata, to stanje nije definitivno. Velik

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __

Бр. 35 5

deo zlata preuzela je država u S.A.D. i drži ga spremhim da ga opet vrati ako dođe do povlačenja privatnog kapitala iz hartija od vrednosti. Ali iako. dođe do yraćanja zlata u priмапе ruke ne može se poreći da postoji tendenciia da deo koji se u niima nalazi relativno bude sve manji. Ta tendencija potiče iz sve veće uloge države u privredi i naročito sve veće niezine kontrole u međunarodnom kretanju kapitala. Zaimove inostranstvu, koji u najviše slučaieva imaju politički karakter, obično garantuje država. Niie daleko posle toga da ona centralizira zlato i da neposredno s njim vrši one transakciie koje su nekad vršile banke. To se već pokazalo u praksi S.A.D., Kad su dale zlato Kini i Braziliii. A u težnji Engleske, koja se pokazuje u poslednje vreme, da sama nagomila što više zlata i da ne prepusti sve svom severo-američkom bratu, dolazi do izraza nesmanijeni značaji zlata u međunarodnim odnosima. Opazilo se, naime, da ie u poslednje vreme priliv zlata u Englesku veći od odliva. Poslednjih nedelia priliv je bio 8 mil. f. š. nedelino, a odliv ie pao sa 2,6 mil. u početku jula na 400 hili. u drugoi polovini meseca. Nestalo ie razlike između cene zlatu u Londonu i Njujorku i smatra se da se ona i ne želi. Uostalom, ako se potraže razlozi zašto ie egalizacioni fond ovlašten da kupi zlata do 575 mil. f. š., dakle za 200 mil. više, onda neće biti samo tai da se pokaže spremnost Engleske da ga kupuje nego i težnia da sa većom količinom zlata dobije veću operativnu sposobnost spram drugih zemalja.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Предвиђања о жетви дувана у најважнијим турским провинцијама морала су се знатно коригирати. Уместо са 45 милиона кг. жетва: се сада предвиђа са 36,4 милиона кг. Упркос слабог приноса квалитет је одличан, па американски и немачки купци већ обилазе дуванске крајеве. | ) — Овогодишња жетва соје у Бугарској испала јевеома добро. Засејана површина од 49 хиљада хектара дала је 5,3 хиљада тона соје, која се откупљује по 3,5 лева по кгр.

— Број свиња у Ч. С. Р. износио је 1 јула о. г. 3,8 милиона, према 31 милион у исто време прошле године. Од тога броја на Чешку отпада 1,6 милиона, Моравску и Шлеску 1,1 милион, Словачку 0,97 и Прикарпатску. Русију 0,14 милиона комада.

— Норвешка постаје главни извозник сребрних лисица. Од 1934 до 1936 број фарми попео се за 66,4% на 16.852. Сребрних лисица има 176.849 ком. или 82.6% свих животиња. Године 1936 извезено је 185,821 комад сребрних лисица у вредности од 28,82 мил. круна.

— Француска-и алжирска берба грожђа биће о. г.

испод просечне, али зато се опекује да ће квалитет бити првог реда.

— Савез dan произвођача пшенице известио је владу да је уз лањску цену од 140 фр. за мтц. претрпљен губитак од 2 милијарде фр. Они траже да се цена : одреди за 197 фр. за мтц., ако жетва буде 80 мил, мтц, 210 за жетву од 75, 225 од 70 и 242 од 65 мил, мтц. У сваком том случају произвођачи би добили 15, 0 милијарди фр. а толико су добијали пре рата.

— Мађарска влада објавила је план о изградњи канала за наводњавање равнице око реке Тисе, који се има остварити у року од 14 година. Трошкови су предвиђени са 80 милиона пенга; Каналска мрежа биће дугачка 280'километара и моћи ће да прими 220 милиона мЗ воде, коју

ће добијати из Тисе тако, што ће се на реци подићи велика устава. На овај начин наводниће се 200.000 кат. јут. земље, која обично страда од тешке суше.

— Као што смо писали у глоси о новој аграрној политици у Енглеској, фармери су незадовољни са обимом помоћи коју су добили. Приговарају да већ сад има сувише сточне хране а премало стоке, па шта ће тек бити после, кад новом политиком буде потпомогнута управо производња хране. Они траже да се гарантује цена разним пољопривредним производима, тако висока да производња буде рентабилна, Енглеска то не може учинити док постоје отавски споразуми и на притисак доминиона морала је већ да попусти н.пр. код заштите домаће производње меса.

— U Grčkoj je predviđeno za kulturu duvana u 1937 2. 99.600 ha prema 115.000 ha u 1936 g. | — U Bačkoj, prema izveštaju ovdašnjih većih trgovačkih firmi, ovogodišnja berba paprike daće oko 160 vagona mlevene robe. Domaća potražnia iznosi oko 100 vagona godišnje. Ove godine zasejano je 30% manje površina nego prošlih godina i zbog toga će verovatno skočiti cene.

_— Vinograđarska zadruga u Sremskim Karlovcima otkupila je veliku količinu grožđa od svojih zadrugara za transport za inostranstvo. U Švajcarsku će se izvesti zasada 10 vagona. Cena grožđu je bila 1,5. —935 din. po: ke, a Kkvali-

tet vrlo dobar.

— Sa približavanjem berbe, koja će biti dobrog kvaliteta u slučaju da prestanu kiše, situacija na vinskom tržištu u Vršcu bila je življa. Cene su se popravile, ali su ipak relativno niske: prosečna vina prodaju se po 17 para po litarskom stepenu. U Južnom Banatu cene grožđu se kreću između 93—4 din. po kg.

— U Banatu se očekuje odlična berba sunćokreta —

'prosečno po 10 mtc. bo 'katarstarskom jutru. Uredbom utvr.đena 'otkupna cena iznosi 144 din. PU 100. Ке. Postoji veliko