Narodno blagostanje

28. август 1937. _

вљена и према томе без потребе за новцем. Па уколико би га и могле апсорбовати, био је још увек велик ризико, тако да се капитал нудио уз ниску камату, али само онде где је било сигурно. У таквој ситуацији било је најприродније да банке пласирају своја средства у државне хартије од вредности.

Али у привреди су се збиле и друге промене које су ову тенденцију узмицања трговачке менице очувале и онда када се привреда опоравила. У Енглеској на пр. производња је за 20% изнад оне 1929, а трговачке менице и зајмови стоје за 6% испод нивоа 1929. И ово се може лако објаснити улогом државе у привреди. Ма колико да се разликују коњунктурне политике појединих земаља, у основи заједничко им је то, да један велики део средстава државног буџета иде непосредно на помагање привреде; односно употребљава се за исплату државних поруџбина. На тај начин индустрија прима за своје лифе-

рације готов новац, а није више случај да лиферује на

кредит трговцима на велико. То доводи до ликвидности индустријалаца, тако да се они раздужују код банака, а држава је та која, место индустријалаца, узима кредит на тржишту.

Због тога, код данашње праксе и активне коњунктурне политике, има изгледа да трговачка меница неђе поБратити свој ранији значај и ако коњунктура буде даље напредовала.

O O ЕЛЕНРТЕЕ] :: mee — —— _ Аутаркија не значи само 32-

тварање националне привреде од осталог света у којој би привреда наставила да се развија с оним одликама које је већ стекла у ранијим деценијама. HM под режимом слободне трговине истицао се национални тип привреде. Под заутаркијом он мора све јаче долазити до израза, Говор Мусолинијев у мају о. г. којим је он подвукао нужност аутаркије за Италију, ако хоће да се спреми за случај рата, не значи неки прелом у економској политици. Али појачана аутаркија у Италији истакла је одмах јаче свој талијански тин. Основна карактеристика му је степен у коме се држава непосредно ангажује у привреди, и организациони начин на који се ангажовање остварује.

Одмах од почетка како је дошао на власт, фашизам се трудио да помогне и убрза развој тешке талијанске индустрије. Пре свега потпомогнуто је развијање картела. Вештачки подигнута талијанска индустрија била је тако зависна од државе и њезине помоћи јаче него што је случај у другим земљама. Кад је дошла криза морала је држава јаче интеревенисати, да би се санирала предузећа која су процвала под заштитом док су прилике у свету још биле повољне. Тако је 1933 дошло до оснивања ИРИ, који је требао да преузима индустријске ангажмане депозитних банака и да банке учини ликвиднима. Овај пролазни институт за санацију привреде задржао се све до данас, а с временом почео је да му се мења значај. Он постаје институт преко кога се држава ангажује у при вреди да би остварила свој програм аутаркије. Преузимајући акције свих могућих предузећа, ИРИ је постао кровна организација готово читаве привреде. Али сада се врши извесна селекција. ИРИ продаје акције предузећа која су мање важна за ратну привреду. Тако се формира фонд, који је у јуну утврђен са ! милијардом лира, и с тим фондом ИРИ може да се ангажује у оним предузећима "која „су од веће важности за ратну привреду.

Тако се ИРИ ангажовао јаче у трговачкој _морна“ "рици и за њезино финансирање основан је институт „ФинМаре", и емитоване облигације у износу од 900 мил. лира.

Улога ИРИ у талијанској привреди

не <——e——=—=—=—=

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 551

УУ бродоградилиштима ИРИ по закону мора имати већину акција. Досадањи ангажман ИРИ код тешке индустрије (Илва, Терни, Далмине, Корниљано) реорганизован је тако да је образовано ново друштво за финансирање „ФинСидер“, а средства су набављена издавањем облигација У износу од 900 мил. лира. Погодности које пружају ове облигације биле су такве да је зајам уписан у врло кратком року. С овим капиталом треба да се развије железна индустрија до капацитета од 3 мил. тоне годишње, а сада је тај капацитет 1,3 мил. т. Са предузећем Пирели, за производњу каблова и каучука, ИРИ је направио споразум о оснивању предузећа за производњу синтетичког каучука.

Према овој изградњи ИРИ-а може се очекивати да ће држава организационо њему привести и друга индустријска предузећа у којима учествује. То су: АММИ, < капиталом од 50 мил. лира, друштво за истраживање налазишта и електролизу метала у боји, специјално за производњу алуминија и магнезија. АКАМ, угљени монопол, који би имао задаћу да производњу угља дигне са 1 на 4 мил. лира. АНИК, за хидрацију угља, друштво које је основано уз учешће државног петролејског друштва АГИП и хемијског концерна Монтекатини.

Карактеристика талијанског типа је у том да не полаже тежиште остварења аутаркије на приватну иницијативу. То није учињено из неког принципа, него зато што снага талијанске индустрије није таква да би се приватном иницијативом могло много постићи. Према томе др: жавна интервенција више је знак нужде. Државна интервенција долази онде где приватна иницијатива подбаци. То се испољило и у Немачкој код оснивања државног предузећа за производњу жељеза.

Tri hiljade godina i više zlato je materija u koju čovek nije posumnjao kao u oblik vrednosti, pa i kad mu se pokolebala vrednost, to je izazvalo samo privremene trzavice, i smirivanje je nastupalo u znaku vraćanja poverenja u zlato. Nov momenat kod zlata, pored toga što je ono zaprečeno u svojoj funkciji u prometu, jest i taj što je ono sada skoncentrisano kao monetarno zlato, a relativno ga je manje u privatnim rukama.

»Federal Reserve Board« publikovao je svoja istraživanja o kretanju zlata poslednjih godina, kod čega je obraćena pažnja na ulogu privatnih lica kod tezauracije i detezauracije zlata.

Ako se uzme za podlogu službena cena zlatu u S.A.D. 35 dolara za uncu, proizvedeno je u svetu od 1931 do jula 1937 god. 5.460 mil. dolara. Rusija je izvezla 599, privatna lica iz Indije 1.224, Kina, Britanska—Malaja i Egipat 367, liferovano je 250 zlatnog novca i na razne načine 799, dakle ukupno 8.622 miliona. Monetarno zlato povećalo se u tom vremenu za 5.822 mil., industrijski je upotreblieno 565, tako da su privatna lica i valutni fondovi nagomilali 2.985 mil. za poslednjih 61» god.

U jednom periodu do konca 1996 privatno tezaurisanje bilo ie u Evropi veće nego što bi se moglo zaključiti iz ovih podataka. U Francuskoj n. pr. mnogo je zlata koje je povučeno iz Francuske banke ostalo u zemlji u privatnim rukama. Ovi podatci pokazuju stanje koncem juna 1937, pošto je već izvršena velika detezauracija privatnog zlata u Evropi. To je učinjeno u dva navrata. Prvi put, kad je devalviran francuski i švajcarski franak i holandski gulden. Tada je zaključen troini sporazum i očekivalo se da će se uspostaviti zlatno važenje, tako da je vraćeno poverenje u stabilnost valuta, a hosa na berzi izazvala je raspoloženje da se zlato investira u hartije od vrednosti. Drugi put nastupila je detezauracija kad

Zlato se sve' više gubi iz рпуа тог розеда