Narodno blagostanje

4 септембар 1937.

— Rumunsko ministarstvo finansija objavilo je da се isplate kupona spolinih zajmova, koji se nalaze u nemačkom "posedu, vršiti sredstvima do kojih dođe u okviru nemačkorumunskog sporazuma o plaćanju.

— Predlog za međusobne preferencijale između država Male Antante izradiće jedan specijalni odbor i podneti ga privrednom veću Male Antante, koja će se sastati polovinom oktobra u Bukureštu. Komisija za železnički i vazdušni saobraćai, te komisije za unifikaciju transportnih dokumenata i trgovačkog prava počeće sa radom od 5 · oktobra u Bukureštu. — Turska vlada izdala je naredbu po koioi se može uvesti i noćna smena prilikom utovara turskih proizvoda za vreme Žžetvene kampanje. Ovo naročito kod utovara stranih brodova, koji se zadržavaju kratko vreme.

— Nemačka je ukinula propis zakona o carinskoj taTrifi, po kome se ima doplatiti izvesna carina na drvo koje se uveze i lageruje. To je učinjeno da bi se olakšao uvoz.

— Rumunija ie sklopila sporazum o plaćanju sa Belgijom 1 Нојапајот. Ро sporazumu sa Belgijom od ukupne vrednosti rumunskog izvoza 35% staviće se na raspoloženje u devizama, 10% za državna plaćanja, 36: ј2% za isplatu robnih računa, a 181/0% za regulisanje finansijskih obaveza. Sa Holandijom postignut je samo provizorni sporazum do konca godine. Rumunski dužnici moraju do 21 septembra odnosno 21 oktobra uplatiti zaostatke duga u lejima kod Narodne banke. Transferiranje ovih uplata izvršiće se lakše posle sporazuma o liferovanju pšenice Holandiji.

— Министар финансија укинуо је наредбу, којом су од царине биле ослобођене машине, машински делови и инсталације само ако су биле неупотребљене.

NOVČARSTVO

— Управни одбор Народне банке на својој седници 30. августа 0. г. одлучио је, да се отворе филијале у Крагујевцу, Зајечару, Косовској Митровици, Славонском Броду, Карловцу и агенција у Лесковцу.

— Neizvesnost sudbine zlata potakla je švajcarsku Narodnu banku da jedan deo svog zlata zameni za dolare. Zlato je i posle toga priticalo u banku i od kraja jula ona je ustupila deviznom fondu 171 milion franaka zlata. Stok deviza povećao se kod banke u tom vremenu sa 21 na 168 miliona franaka.

— Ponuda srebra iz zemalja Dalekog Istoka pojačala зе u vezi sa ratnim događajima. Cena srebru pala je na 19: Ја penija po unci, a to je najniža cena u poslednioi godini. Kina je prenela svoje srebro iz Šangaja u Hong kong. Ne postoji opasnost da će ga ona baciti na tržište, jer je vezana sporazumom sa SAD o održanju cena srebra i ograničenju ponude. Ali opasnost dolazi od toga što bi Japan mogao da baci na tržište one mase srebra koje ugrabi u ratu.

— Kako je u pojedinim pokrajinama Francuske došlo do zloupotrebe u izdavanju blagainičkih zapisa od strane industriiskih preduzeća, to ie vlada izdala jedan dekret kojim se izdavanje blagajničkih zapisa čini zavisnim od izvesnih pretpostavki. Tako se mora navesti mesto suda kod kojeg je firma registrovana, sedište i vrsta preduzeća. Oduzima se pravo izdavanja zapisa preduzećima koja nisu objavila bilans svoje treće poslovne godine. Blagajnički zapisi ne smeju se ·izdavati na vreme duže od pet godina.

— Na vanrednoj skupštini Bid-bosutske vodne zadruge u Sremskoi Mitrovici traženo je da dugove zadruge u visini od 43 mil. din. preuzme država ili Savska, Dunavska, Мађазка i Drinska banovina. Ako država ili banovine ne budu htele da preuzmu tai dug, potreban bi bio otplatni rok od 20 godina da bi zadruga mogla da isplati svoje obaveze. Do-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 571

prinos za Bosutsko područie utvrđen je na 27 din. a za Biđbosutsko na 4 din. za tekuću godinu.

—Argentina je držala kod Engleske banke u depou deo svog zlata. Depo je služio za osiguranie argentinskih plaćanja duga. Pošto je poslednjih godina trgovinski bilans Argentine aklivan i izvršene mnoge konverzije, a veliki deo stranih dugova repatriran, povlači Argentina 1,92 mil. unci zlata iz Londona, u vrednosti od 13 mil. funti. Stok zlata Engleske banke ne smanjuje se, jer ovai depo nije uračunat u podlogu. Povlačenje zlata pokazuje da se privredna situacija Argentine popravila.

— Улози на штедњу износили су 1 јула о. г. 11,6 милијарди дин. према 11,4 милијарди у претходном месецу и 10,5 милијарди истог дана претходне године, Од њих отпада 6,4, милијарде на приватне банке према 6,8 милијарде 1 јуна о. г. и 6,1 милијарди 1 јула 1936 г., а 2,1 милијарде према 2,1 милијарди и 1,9 милијарде на самоуправне штедионице и 3,1 милијарде према 3 милијарде и 2,5 милијарди на Државну хипотекарну банку и Поштанску штедионицу. JAVNE FINANSIJE

— Japanski parlamenat odobrio je 517 miliona jena za ratne potrebe, od kojih će se 10,2 miliona uzeti iz rezervnih fondova, 100 miliona povišenjem poreza za jednu godinu, a ostatak će se pokriti zajmom. Budžet se time penje sa 2,87 na 3,39 miliona jena. 3 septembra diskutovaće se o predlogu da se vladi odobre još 2 milijarde za ratne troškove. Državni dugovi su veliki, 10,58 milijardi, pa je vlada zato odlučila da poveća poreze. Od te sume spoljni dug iznosi 2,9 milijardi.

— Na sednici gradskog veća Novog Sada odlučeno je da se zaključi zajam od 25 mil. din., koji bi pretstavliao prvu tranšu većeg investicionog zaima od 60 mil. din. Хајат је potreban za izgradnju vodovoda i kanalizacije.

— U SAD razrezan je porez na čist prihod od iznajmljivanja nekretnina stranaca. Za pravna lica poreska stopa iznosi 22%, a za fizička 10%.

— Upravni sud u Celju doneo je rešenje da se zatezna kamata za poreski dug, koji je iz nekih razloga otpisan, ima takođe otpisati. Upravni sud zauzeo je gledište da zatezna kamata pretstavlja naknadu za štetu koju je dužnik fiskusu naneo. Ako se ustanovi da je dužnik nepravedno opterećen porezom, nema mesta ni zateznoi kamati, jer fiskus nije pretrpeo štetu.

— U druzgoi presudi Upravni sud u Celju utvrdio je da se samoupravni prirezi mogu odbiti od poreske osnovice za iznalaženje tečevine. Po toi presudi, koju je potvrdio Državni savet, odredbe Pravilnika od 18 febr. 1934 da se od ukupnog prihoda ne mogu odbiti neposredni porezi i samoupraVni Drlirezi u suprotnosti su sa Zakonom o neposrednim porezima. Ovai predviđa da se neposredni porezi ne mogu odbiti od poreske osnovice. Ali u neposredne poreze ne spadaju samoupravni prirezi.

— Ministarstvo finansija izdalo je odluku da su poreske uprave i finansijske direkcije dužne, na osnovu Uredbe O. skupnoj porezi, da sklapaju kolektivne i individualne sporazume sa poreskim obveznicima za paušalno парјасуапје skupnog poreza, ako bi to zahtevali poreski obveznici.

— Dugovi grada Šibenika iznose 14 mil. din. i to prema raznim poveriocima gradska uprava namerava da pomoću većeg zajma konsoliduje svoje dugove.

— Министар финансија добио је овлашћење да другу половину зајма за јавне радове у укупном износу од 500 мил. дин. емитује у земљи. Уредба о финансирању великих јавних радова била је предвидела да се тај 550 зајма пласира у иностранству.