Narodno blagostanje

Страна 566

" НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 36

Problem mleka kod nas је traino otvoren. Koliko god se puta pokrenulo pitanje na koncu nije ništa učinieno. Da sve stoji na mrtvoj tačci dolazi i otud što je proizvodnja mleka iedna od naimanje koncentrisanih u rukama pojedinih Dproizvođača. Kod svih drugih artikala proizvođači, koji proizvode veće količine, lako dolaze u položaji da i samu proizvodnju tehnički dignu na viši stepen i da provedu organizaciju raspodele. U tom pogledu proizvodnja mleka kod nas stoji naigore i nile nikakvo čudo da od 1t/» milijarde litara mleka koje se proizvodi, propada а. I tako, mleko, koje po ukupnoj vrednosti proizvodnje odgovara proizvodnji pšenice, DO паčinu kako se iskorišćava nema ni izdaleka takav značaj kao рбешса. 1

Problem mleka je vrlo složen i kad god se pokretalo njegovo pitanje činilo se to s namerom da se postigne bar jedno rešenje od mnogih. Zato što treba početi od same proizvodnje, problem mleka vezuje se neposredno za problem stočarstva. To je u prvom redu odabiranje krava muzara, kojima najbolie odgovaraju naši klimatski uslovi. Hranjenje, tehnika muže i razašilianje mleka. Prepariranjie mleka za potrošnju po najnovijim rezultatima nauke, tako da se sačuvaju vitamini i drugi svi hranjivi sastoici koji se inače gube primitivnim kuhanjem mleka. Zatim dolazi proizvodnja raznih artikala za koje je mleko sirovina.

Novo kod problema mleka

EEE KKGo—0

Ako bi se potegla linila dužinom Dunava i Save i protegnula do mora, imali bi dva područja koja se u proizvodnji mleka bitno razlikuju. Na severu od linije bolja vrsta stoke, pitomiji pašnjaci, bolia tehnika i bolji higijenski uslovi. Južno od linije, stočarski krajevi sa primitivnim vrstama, koje se jedino i mogu u većem broju održati pod datim uslovima za pašu. U mnogo slučajeva mleko je ovde sporedni produkt. U doba sezone ono se preleva od izobilja i ne iskorišćava racionalno. Proizvodnja sira, kao jedini oblik u kome se mleko konzervira, toliko je primitivna da su to obično sirevi koji se moraju što pre potrošiti, jer se stajanjem uzvrište.

Ali pri rešavanju problema mleka kod nas pojavljuje se i pitanje potrošača. Moderna tehnika u proizvodnji i preparisaniu mleka, može se primeniti samo onde gde je razVijena masovna potrošnja, dakle u gradu ili njegovoj neposrednoj blizini. Ako je ovakva potrošnja pretpostavka za rešenje problema mleka kod nas, moglo bi se kazati da će ono ostati ioš dugo nerešeno. Zadržaće se primitivna proizvodnja sira u bačvama i glavni izvozni artikal ostaće kačkavali, tražeći potrošača na Bliskom listoku, čija je kupovna moć slaba.

Ako se problem posmatra statički, ima malo izgleda da će se skoro i uspešno rešiti. Ali ako se stvar posmatra u vezi sa razvojem ·novih tendencila u proizvodnji, izgledi su povoljniji. Proizvodnja mleka dolazi poslednjih godina sve više u tesnu vezu sa industrijom kojoi bi ona trebala da liferuje sirovine. Osnovna sirovina je kazein. On se dobila tako da se obrano mleko, u kome više nema masti, siri, sir se suši i melje. Ta prašina je kazein, koji se upotrebljava za lekove, .lepilo, za pravljenje raznih boja, u fotografiji. Kazein mešan sa formaldehidom postaje tvrd i služi za proizvodnju galalita.

lako se upotrebliava za proizvodnju raznih artikala, kazćin se ipak nije trošio u velikim količinama. Svetska proizvodnja iznosila je poslednjih godina 60,000—70,000 1. Мајуеа proizvođač je Argentina (18.000 t.) i Francuska (16.000 t.).

Najveći preokret poslednjih godina nastupio je sa proižvodnjom vune od kazeina. Ona se dobila prema patentu senatora PFerettija i u vrlo kratkom vremenu počele su da je proizvode mnoge zemlje. Ova veštačka vuna (lanital, 'mlečna vuna) ima mnoe0 odlika prirodne vune i jevtinija je od nje.

Vuna od celuloze po svojim kvalitetima ne može se nikako meriti sa lanitalom, i samo zato što je kazein daleko skuplji od celuloze, može vuna Od celuloze da konkurira lanitala. Cena kazeinu na svetskom tržištu iznosila je 1929 god. 69 funti sterlinga za tonu, pala je na 20 funti u krizi 19932 i popravila se sada na 50.

Proizvodnja lanitala ie mlada industrija koja tek nastaje. Kao kod svake industrije na početku i ovde su troškovi proizvodnje najviši. Usavršavanje tehnike sniziće troškove. Zasada nije još ni proizvodnja kazeina razvijena да Шеruje sirovinu ovoj tekstinoi industriji. To će biti tek tada kad se ona uvede potpuno. A sudeći po dosadašniim režultatima to će se ostvariti. -

| Sada se već oseća uticaj tražnje za Кахетот па njegovu proizvodnju. Italija, da Dbi sprovela svoji plan oko podizanja ove industrije, morala je da se obazre za liferantom kazeina. Za prvi mah došle su u obzir zemlje kao Danska i Holandiia, koje još uvek osećaju gubitak engleskog tržišta i moraju da traže neku preorijentaciju u proizvodnji mlečnih proizvoda. S ovom tražniom kazein postaje trgovački artikal u daleko većoj meri nego ranije. |

Hteli smo, povodom ovogodišnjeg međunarodnog kongresa mleka u Berlinu, da upozorimo na novi momenat koji se pojavio sa razvojem privrede. Svaka nova grana industrije svojim nicanjem proširivala je tržište i uvodila nove artikle. lako je proizvodnja lanitala došla u vezi sa autarkijskim fežnjama, ona povećava potrebe za kazeinom i uvodi ga u većoi meri u međunarodnu razmenu. S tim u vezi, problem mleka, ekonomski posmatran, treba postaviti na širu osnovu i misliti na preorijentaciju proizvodnie.

Пораст цена аграрних производа у свету, који је почео прошле године и до данас се још није сасвим зауставио, имао је за последицу опште поскупљење живота. Тим је проблем исхране широких слојева становништва у појединим земљама добио акутну форму. Од тога нису поштеђене ни индустријске ни аграрне | земље. У колико ове последње порастом цена својих производа као целина добијају, поједини њихови делови градови и индустријски центри — остају оштећени, јер поскупљење живота најтеже њих погађа. Тако су социјална питања понова гурнута у први ред.

Статистика Међународног бироа рада о коштању живота и реалној заради у свету, међутим, показује нам ту интересантну појаву, да је решење овог социјалног питања у претежно аграрним земљама неповољније решено по широке потрошачке слојеве него у индустријским, = ако су прве главни профитери пораста цена животних намирница. У појединим земљама стање је следеће:

Индекс коштања живота, сем у Француској, још нигде није премашио стање 1929. Али се зато стање у току прошле и ове године знатно променило. Тако је у Енглеској индекс порастао са 87 у 1985 (ва базу је свуда узета 1999 год.) на 89 у 1986 и 95 у јуну ове год. Радничке наднице су, међутим, за исто време нешто порасле, тако да је индекс реалне зараде само незнатно спао на 109 у марту т. г. према просеку од 110 у 1985. У С.А.Д. индекс коштања је од 1985 до априла т. г. порастао за 6 поена на 89, док је средњи индекс недељне зараде у индустрији за исто време, захваљујући специјалној политици Гг. Рузвелта, порастао са 95 на 110 (март т. г.). То значи да је поскупљење живота порастом зараде више него компензирано. Код Француске имамо сличан случај, т. 1. пораст коштања жи-

Поскупљивање живота у свету

"вота у Паризу са 87 (1985) на 109 (друго тромесечје 1. г.)