Narodno blagostanje

Страна 568

олакшала терет камата. Предузеће које хоће да добије ту помоћ предаће молбу. На основу те молбе и према важности привредне гране коју молилац заступа, влада ће изићи у сусрет. Она неће давати никакве кредите, нити ће финансирати предузећа, него ће само узети на себе известан део камата. Ефекат овакве помоћи за оног који узима кредит биће исти као да је пала каматна стопа. У декрету се каже да ће влада у првом реду помагати оне ситне предузетнике који немају приступа на јевтино тржиште капи“ тала. Максимум ове помоћи годишње неће бити већи од 40 милиона франака.

Грађевинска индустрија је на трећем месту. Познато је да су све владе своју коњунктурну политику започињале помагањем грађевинарства. Ова грана у Француској стоји врло слабо и преживљује још увек најтежу кризу. Довршавањем радова око Светске изложбе она ће пасти у још дубљу кризу, а пошто су комунисти у овој грани врло јаки, радничка борба сигурно ће се заоштрити, ако се незапосленост повећа. Помоћ се предвиђа на исти начин као и за рационализацију, бонификацијом камата.

Напокон, као четврта мера предвиђа се мобилизација државних ренти. Место да чека на капитал који би имао тек доћи из иностранства, Боне мисли да овом мобилизацијом створи нове капитале за пласман. Ммаоци папира добијали би од Француске банке авансе. Овом мобилизацијом требало би уједно отворити нове шансе за ренте и тако учинити да им скочи курс. Писали смо већ о фонду који је основан за подржавање курса ренти. Ово би била једна мера више, која би секундирала оној првој.

Према томе Француска не мисли да примени политику отвореног тржишта коју су предлагали са извесних страна. Место ње функционисаће само рентни фонд, за подржавање курса, а за "стварање веће масе расположивих капитала има да служи финансијска политика Француске банке с ломбардовањем ренти.

Влада је укинула одредбу по којој се од купона ренти одбија 10%, али то само за оне купоне који се на-

лазе у рукама појединаца, а не и код акционарских дру-.

штава. Због скока цене многи лиферанти дошли су у тежак положај да изврше своје обавезе спрам државе. Да би осигурала њихову кредитну способност влада је дала клаузулу сигурности за све оне послове чија вредност прелази 500.000 франака.

Француска економска политика треба да француску привреду изведе до коњунктуре а пут јој води између два зараћена табора. Већ код Блумове владе показивала CP тежња да нађе неки компромис између два интереса. Са 40 сатном радном недељом изгледало је да француска индустрија, која технички није на висини, не може бити задовољна ни са каквим компромисом. Рационализација, којом би се подигао продуктивитет рада, тако да с мање рада радник произведе више, као раније при старој техници за 48 сати, требало би да буде тај компромисни излаз. Државна помоћ да се то оствари створила је на страни капитала боље расположење, што се показало и на курсу државних ренти, који је скочио после објављивања декрета.

Рационализација је мотор и данашње енглеске коњунктуре. Она то може постати и за француску. Створити претпоставке уз које се може покренути производни апарат, и одржати га у покрету кад он наступи, то је проблем с којим има да почне коњунктурна политика. Садашње Бонеове мере су према томе први корак ка активној коњунктурној политици. Чекање на повратак капитала дошло је на друго место. Али једна ствар оправдава сумњу да ли је одабран добар пут. Јер мобилизација ренти треба да буде средство за стварање обиља капитала, и то на начин који је јако близак инфлацији.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

==. Zbog važnosti koju ima u рг-

vredi, proizvodnja gvožđa uzima se kao simptom razvoja konjunkture. Engleska Копjunktura nosi ovog puta u daleko većoj meri karakter gvozdene, nego što je imala ona do 1999. To dolazi od racinoalizacije industrile koja se u Engleskoj vrši upravo u ovom periodu, i od razvoja ratne industrije. Racionalizacija ie započela od same proizvodnie železa, od naiprimarnijeg stadija proizvodnje, da bi se prenela na sve ostale grane privrede. U konjunkturi do 1929 Engleska nije nikako dostigla nivo proizvodnje gvožđa iz vremena rata (9,7 mil. t.). Ali već 1935 industrija gvožđa prestigla je i ratne godine i 1999. Sa 9,8 mil. tona, popela se na 11,7 mil. 1936 i prema dosadašniem stanju 1997 preći će 13 mil. tona. Ova proizvodnja raste za potrebe umutrašnjeg tržišta. Otuda i nastupa velika teškoća za kontrolu konjunkturnog kretanja. Švedska na pr. može se uzefi kao najidealnija zemlja, kojoj uspeva da valutnom i trgovinskom politikom, politikom cena i kontrolom proizvodnje zadrži kontrolu nad razvojem Копiunkture. Ali švedska konjunktura izazvana je više situacijom na stranom tržištu. Ako se ograniče investicije na pr. za otvaranje rudnika gvožđa, unutrašnje tržište od toga ne trpi. Posledica ie samo fa da su dobiti manje, nego što bi se mogle postići i intenzitet konjunkture blaži U Engleskoj intenzitet konjunkture, izazvane potrebom domaćeg tržišta, probija ograde stavliene povećanju proizvodnje.

Engleska industrija gvožđa je povezana u. kartel koji je nastao po volji vlade. Svrha mu je da kontrolira obim proizvodnje i da isključi konkurenciju pojedinih preduzeća. Prema tome оп је s razlogom stavio veto da se podigne veliko preduzeće u Jarrow-u za preradu gvožđa. Time je trebalo ograničiti suviše veliku investicionu delatnost, da bi se izbegla hiperprodukcija i kriza. Ali racionalazicija starih preduzeća VIŠI se neprestano. Rezultat niezin je da proizvodnia raste i tako može da dođe opet do hiperprodukcije.

Jedno vreme, dok se potreba za gvožđem mogla podmiriti kupovaniem starog gvožđa, izgledalo je da nova preduzeća neće nicati. Međutim, od početka 19937 ponuda starog gvožđa je oslabila, a države koje su ga izvozile otežale su izvoz, da njihova domaća proizvodnja ne bi došla u tešku situaciju. Pa koliko god se ono prodaje, zalihe niegove nisu neiscrpne. A pošto je potrošnja gvožđa izazvana i naoružanjem, postavlia se u svakoj zemlji, pa i u Engleskoi, pitanje da li će za slučaj rata biti dovolino železne rude. Ova situacija se još zaoštrila posle zauzimanja baskijskih rudnika od strane generala Franka.

U ovakvoj situaciji Engleska namerava da se učini što nezavisnijom od strane železne rude. 1936 bilo je od utrošene rude 69% domaćeg porekla. Ova ruda je siromašna gvožđem, jer sadrži samo oko 30%. Pošto je uvezena ruda bogatiia gvožđem, od čitavog proizvedenog gvožđa 56% dobijeno је iz damaće rude. Zalihe domaće rude cene se na 3000 mil. tona, a to je dovolino za proizvodnju kroz 100 godina po 10 mil. tona čelika godišnje. Pored domaćih rudnika gvožda Engleska je počela da jače eksploatiše i neke iz kolonija. Indija, Britanska Malinezija ne dolaze u obzir, iako su bogate rudom, jer su suviše daleko, tako da su trasporini troškovi preveliki. Najviše se iskorišćavaju afričke koloniie. Prema ovom razvoju Engleska pokazuje težnjiu da u proizvodnji gvožđa postane samodovolinom. |

Ovai primer karakterističan ie zbog toga što se obično težnja za autarkijom označavala kao posledica krize. Ovde se ona pokazuje kao sastavni deo plana za obezbeđenje zemlje u slučaju rata. A ako ie to pravi motiv autarkije, onda se ona može preduzimati i u doba konjunkiure, kao što pokazuje težnja Engleske. 0

Копјипк шта gvožđa u Engleskoj