Narodno blagostanje
41. септембар 1937.
—- Звеза југословенских хранилниц у Љубљани издала је са годишње скупштине резолуцију у којој тражи:
1. да се штедионицама поврати право да преузимају пупил-
ни новац и новац братинских благајни; 2. да држава преузме, одн. исплаћује предратне аустроугарске државне 06везнице; 3. да Народна банка даје штедионицама кредите уз што нижу каматну стопу и ублажи неке одредбе у погледу кредитирања новчаних завода; 4. да се ублаже прописи у погледу примања нових уложака од стране заштићених завода; 5. да се гарантује, да ће се државни благајнички записи увек моћи ломбардовати код државних одн. привилегованих новчаних установа; 6 да Паб исплати веровничкој установи цело потраживање ако јој сељачки дужник отплати пре рока сав свој дуг.
— Између Штедионице Савске бановине и хрватских сељачких задруга дошло је до споразума у питању дуга Штедионици од 9 мил. динара уз каматњак од 41/9%. Задруге ће овај свој дуг ликвидирати на тај начин што ће Штедионици уступити своја потраживања од Паб-а, настала из цедирања земљорадничких дугова на основу Закона о раздужењу сељака, у номиналном износу горње суме, али уз каматњак од 3%.
— У Француској је, са применом петодневне радне недеље дошло до незгода у вођењу банковних послова, специјално око меница. Да би се избегле потешкоће декретирано је да се суботом и понедељком не могу протестовати менице нити се може тражити исплата. Према томе су ова два дана, у погледу меница, изравната са недељом. -
— Кредит бугарске Аграрне банке задругама износио је концем јула т. г 2.491 мил. лева према 92.767 мил. лева концем 1936, т. ј. 276 мил. мање.
— Француски 4:/-%-тни благајнички записи из 1934 год. конвертовани су у 4% једногодишње записе. Конвертовано је 3161 милион фр. франака, што је означено као успех и знак поверења на рентном тржишту.
— Прилив страног капитала у САД престао је и у последње време дошло је до повлачења. Улози страних банака код банака чланица резервног система почетком године износили су, 427 мил. дол. крајем марта 453, крајем јуна 637, а за последњих 6 недеља до 18 августа смањили су се за 58, на 579 милиона. Повлачени су само приватни депозити. Напротив, улози страних новчаничних банака, девизних фондова, и државних благајни били су се смањили од јануара до марта са 94 на 71 мил. долара, до конца јуна повећали су се на 157 мил. и до 18 августа на 200 мил. |
1
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Кина је расписала зајам народне одбране у износу од 500 милиона кинеских долара (36 милиона марака). Зајам ће се отплатити У року од 30 година.
— Дугови немачких земаља и ханзеатских градова
"опали су у 1936/37 за округло 220 мил. марака. Мако је
Рајх преузео један део дуга, смањење је јаче него прошлих година. Дугови износе 2993 милиона. Док су укупни дугови смањени за 7%, дотле дугови иностранству за 17,83% или за 61 милион. |
— Министар финансија у Француској амнестирао је од пореза оне обвезнике који су били дужни да пријаве своја потраживања у иностранству, а нису то учинили. Амнестија вреди само у том случају ако до 1 јануара 1938 врате капитал у Француску. Ако они пријаве 1988 свој приход од капитала из иностранства већи него што је, што би требало да буде доказ о њиховом пореском поштењу, неће имати да плате ништа за раније заостатке.
— У Белгији се већ много писало о сувише великом
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 587
задужењу колонија, а ових се дана објавило поново уписивање једног колонијалног зајма у висини од 1 милијарде белгијских франака. Међутим, зајам није намењен на нове инвестиције, него на амортизацију страних дугова И консолидацију благајничких записа. Прва транша зајма износи 435 милиона франака. Зајам има рок од 50 година, носи 31/-% камате и не може се конвертовати пре 1948 године.
КРИЗА И КОЊУНКТУРА
Радио-апарати, нако су предмет еластичне потрошње која се у кризи сужава производили су се и продавали у Немачкој у све већој мери и у годинама најоштрије кризе. У децембру 1982 произведено је 7.600 апарата више него 1931, за 6%, а производња других артикала еластичне потрошње смањила се за 8,8 (1928 = 100) на 76,9 т. ј. за 6%. у току 1982 пријавило се 300.000 нових слушалаца. Од 1 августа 1981 до 31 јула 1982 продано је 1,06 мил. апарата. Добар део тога продан је у иностранству и то апарата за 78,2 мил. а делова за апарате 82,1 мил. марака. Ова појава може се објаснити тим да је радио заменио многе друге начине разоноде и културне потребе, кавану, кино, позориште, забаве. ИМ ако је скуп могао се лако откупити отплатама, које су мање месечно него што би били издатци на ствари које је он заменио.
— Немачка грађевинска делатност била је у првој половини 1937 за 12% већа него у истом периоду 1936. Због извођења четверогодишњег плана и подизања јавних зграда грађење приватних станова је релативно мање. У општинама са преко 00.000 становника грађење привредних и јавних зграда повећало се за 75%, док се довршавање приватних зграда повећало за 11,3%, а започето је нових за 1,2% мање.
— Цене животних намирница на велико скочиле. су у Француској прве недеље септембра са 557 на 572, а поврћу са 578 на 590. Индустријске сировине опале су са 610 на 604, а увозни артикли са 573 на 567. Нагло поскупљење намирница објашњава се повишењем службене цене пшенице са 140 на 180 франака по мтц.
— Број незапослених у Чехословачкој износио ј= концем августа 233,1 хиљаде т. ј. за 15 хиљада мање него концем јула. Према прошлој години број незапослених је мањи за 250 хиљада.
— За првих седам месеци ове године у белгијске банке уложено је 2131 милион белгијских франака, а подигнуто 1614 милиона улога или 517 милиона више уложених но повучених. Нових уложних књижица издато је 45 хиљада према 38 хиљада у истом периоду прошле године. i
— У Енглеској има 5.000 кина, са 3 милиона места, тако, да на сваких 15 становника долази по једно место. У САД има 18.000 кина са 10:/5 мил. места; на сваких 12 становника по једно. Просечно недељно продано је 1936 у САД 88 мил. места што значи да 69% становништва иде недељно у кино, док у Енглеској 41%, где се недељно -продаје 18 мил места. Енглеска предузећа страхују да би могла доћи у кризу јер се подижу нове сале далеко брже него што публика повећава посету.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— У Француској је уведена 40-сатна недеља и у угљенокопној индустрији, министар привреде продужује стално за 3—4 месеца овлаштење послодаваца да могу продужити радно време Сада је овлаштење продужено од 1 септембра до 15 јануара 1938. За то време рад се може продужити са 31 сат, у облику шихта радника које ће се прековремено упослити, Дневни рад не сме бити дужи од 7 ч. и 45 минута за раднике који раде. У рову.