Narodno blagostanje

'pšenice i na veću tražnju.

11, септембар 1937,

vljalo pitanje njenog finansiranja. To je bio nacionalno-ekonomski i socijalni problem. U nedostatku silosa i lombardnog kredita izvoz se morao forsirati, naročito u dobrim godinama, što znači da je pšenica na strani prodavana po najnižoj ceni u odnosnoj Kampanji, jer su cene, sem godina rđavih žetvi, redovno prvih meseci po žetvi, najniže. Sledstveno, usled velike navale na tržište proizvođači su takođe inkasiтаћ пајпре сепе %tio je znatno umanjivalo njihovu kupovnu snagu. Sem toga kako u prvim danima posle žetve najviše prodaju robu siromašni i mali proizvođači to su oni obično najgore prolazili. Najzad, velika navala robe na unutrašnjem tržištu i uzdržljivost uvozničkih zemalja da u prvo vreme kupuju robu

involvirala je redovno velik rizik za trgovca, koji je

ovaj u celini prevaljivao na proizvođača u vidu velike marže. Te štete za poslednje tri godine donekle su umanjene, jer je Prizad finansijski fundiran i OSpOosobljen za otkup i najvećeg izvoznog viška. Što su one delimično uklonjene ima se uglavnom zahvaliti nepovoljnoj žetvi u našoj zemlji u 1035, koja je dala vrlo mali izvozni višak, i rđavoj svetskoj žetvi u 1936 koja je uticala na popravljanje međunarodne situacije Za ovu godinu važe isti razlozi. Inače, da nisu bile te okolnosti, izazvane uti-

'cajima prirode, težina nedostatka silosa osetila bi se

i u ovim godinama. jer i Prizad, u nedostatku maga-– cinskih prostora, pri velikoj žetvi dolazi u položaj da mora da forsira izvoz bez ikakvog obzira na eventualne izglede za popravku cena narednih meseci. Stoga i pri sadašnjoj državnoj intervenciji problem silosa ostao je najvažnije pitanje naše agrarne politike. Pored ovih opštih napomena navešćemo nekoliko konkretnih činjenica koje ukazuju na neodložnost izgradnje silosa. Prvi i najvažniji razlog nalazi se u funkciji silosa, koji pretstavljaju osnovicu za Нпапзranje žetve putem lombardovanja na bazi varanta. Silosi rešavaju u potpunosti problem finansiranja žetve i obezbeđuju veću kupovnu snagu seljaštva. Drugi razlog, takođe od kardinalne važnosti, proističe iz kretanja naše žitarske proizvodnje. Usled relativno slabog: stanja tehnike. agrarne proizvodnje u nas se sa vrlo velikim dileremncijama smenjuju rekordne, dobre, slabe i posve rđave godine. Proizvodnja je u maksiтајпој zavisnosti od prirodnih faktora. То nameće potrebu politike magacioniranja izvesnih količina, koje bi se prenosile iz jedne u drugu kampanju i služile kao rezerva za slučaj rđave žetve. Prema tome, silosi su važni i sa gledišta obezbedjenja ishrane. To potvrđuje i sećanje na skoru prošlost kada |je amerikansko žito bilo uvoženo, dok je u prethodnoj godini naše žito izvoženo po cenama daleko nižim od onih američkog žita. Zatim, od ne manje važnosti je i pitanje raspodele izvoza na celu kampanju što omogućuje da se postigne prosečna cena, koja je u nacionalno-ekonomskom pogledu najpovoljnija. Pri sadanjem stanju izvoz mora da se forsira, što znači postizanje najniže cene, Uzmimo za primer prošlu godinu. I ako je već u avgustu bilo jasno da će se situacija na svetskom tržištu bitno popraviti i da će narednih meseci cene

biti povoljnije, Prizad je, u nedostatku magacinskih

prostora, bio. prinuđen da nekoliko hiljada vagona po tadašnjim niskim cenama baci na svetsku pijacu i stvoTi mogućnost za nesmetani otkup. U vreme slobodnog izvoza prilike su bile još teže, jer je žurba velikog broja izvoznika forsirala izvoz maksimalno. Najveći deo izvoza u to vreme obavljan je prvih meseci posle

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„dovoljena u

Страна 581

žetve t|. u vreme najnižih cena. Dalje, nedostatak silosa onemogućuje manipulaciju robe u godinama kada ova kvalitetno podbaci, što ima za posledicu otežavanje prođe i postizavanje nižih cena od onih koje bi se normalno mogle da ostvare. U tom pogledu može nam poslužiti kao primer i ova godina, jer je roba takvog kvaliteta da bi manipulacija bila neophodna. Najzad, bez silosa nema ni rešenja tehničko-sobraćajnog pitanja izvoza. Otsustvo silosa znači nemogućnost transportovanja pšenice u svako doba, bez obzira na vremenske prilike, i brzog utovara, koji je naročito potreban kada se radi o promptnim isporukama. U prošloj kampanji n. pr. za vreme kiša čitavih mesec dana nije se moglo vršiti preuzimanje i fransportovanje robe za Nemačku i Francusku. Taj problem uopšte ne postoji kada se imaju silosi sa mehaničkim uređajima za utovar i istovar robe. Ovakvo primitivno stanje izlaže robu opasnosti da se pokvari na putu, izaziva često vrlo velike troškove manipulacije u transportnim objektima, dilerencije između prodavaca i kupaca, arbitraže itd.

Ova pokazuje da silosi za našu zemlju, koja raspolaže znatnim izvoznim viškovima, preistavljaju jednu od najprešnijih potreba, koja treba da bude zašto skorije vreme ako se uvaže interesi koji govore za povećanje kupovne snage sela i za racionalnu organizaciju izvoza agrarnih proizvoda. Dosadanji rad u ovom pravcu, na osnovu ovlašćenja Finansijskog zakona za prošlu ekonomsku godinu, rekli bismo da nije na pravom putu i da neće uskoro moći da dovede i do praktičnih rezultata. Na osnovu toga ovlašćenja za sada je izrađena Uredba o stvaranju društva za građenje silosa, koja |e poslata na mišljenje privrednim ustanovama. U krugovima interesenata ona je naišla na najraznovrsnija mišljenja i na obilne primedbe. O mišljenju protivu silosa kao ustanovi koja ima da ošteti najvažnije interese trgovine i да оуџ isključi iz distribucije agrarnih proizvoda, pisali smo u br. 26 od 26 juna. IDrugo gledište koje |e izraženo u ovim odgovorima, takođe vrlo karakteristično, iraži da država sagradi silose iz svojih sretstava i potom ih prepusti na iskorišćavanje i upravljanje privatnim interesentima. Isto tako traži se da se ograniči rad silosa samo na nekoliko proizvoda, da silosi ne mogu davati kredite itd. Najzad, oko mesta u kojima treba da budu podignuti silosi vodi se pravi rat. U pokret su stavljeni svi uticaji da bi ovo ili ono mesto dobilo silos. To čini da su se u problem silosa uvukli i drugi interesi, koji mogu ne samo da otežaju rešenje pitanja, nego i da ga upute pogrešnim putem. Pitanje silosa, međutim, takve je prirode da se ono ispravno može rešiti samo sa gledišta ekonomskih interesa celine. Te interese, međutim, naše staleške organizacije neće i ne mogu da shvate; one ni u jednom pa ni u oyom pitanju ne shvataju da opšti interes podređuje sve privatne, lične pa i svake druge interese ove ili one grupacije. Građenje silosa državnim sretstvima rešava automatski i pitanje njihovog upravljanja. Svakako. se pretpostavlja da bi ono bilo organizovano na komercijalnoj osnovi, jer su silosi sami po sebi nerentabilna preduzeća pa bi drukčiji način upravljanja mogao da dovede u pitanje korisno i pravično vršenje njihovih funkcija. Država može da vođi preduzeća i bez birokratije i bez korupcije, ali privatni interesenti u Dreduzećima koje vodi država ne mogu nikada izići iz-

van kruga svojih uskih staleških interesa, koji mogu