Narodno blagostanje

Страва 600

тек донети. А као и код првог за то је потребан известан штимунг политичке солидарности, која је постојала пре годину и више. Ако она и постоји по главним политичким питањима, ипак се не може казати да постоји расположење радикалсоцијалистичких маса, да приме пароле које би по питању национализације предузећа претстављале корак даље од оног што је учињено. Тим пре нема изгледа за један корак даље, када је уствари и обећање из прошле године реализирано с мање радикализма него што су многи очекивали. |

Национализација приватних предузећа извршена је у Француској уз пуно поштовање права приватне својине. Она је била радикалнија код ратне индустрије, јер су предузећа у целости прешла у државне руке, а акционари су добили државне папире који носе камату. Као што смо већ писали, национализација железница извршена је непотпуно, и акционари су сачували извесна права н у самој управи новог друштва, јер се бирају у управни одбор.

Ако би се француски пример упоредио са оним што се врши у Италији, могло би чак изгледати, да је Мусолини доследнији социјалиста од Блума. Јер у Француској је појам ратне индустрије дефинисан у најужем смислу, тако да су национализирана само она предузећа која производе оружје и муницију. Тим што је национализирана аеропланска индустрија направљен је изузетак. У Италији например продире држава у приватни сектор привреде све јаче. Свака грана индустрије која је нешто значајнија за случај рата узима се под државну контролу и то је најблажи степен државне интервенције. Бродоградилишта се сматрају већ толико важном граном, да је држави законом осигуран мајоритет акција. Метод је исти као и у Француској, да, се акционарима даје накнада. Готово у исто време кад и у Француској, извршена је национализација железница и у Холандији на исти начин. И као што смо истакли, пишући о истим тенденцијама у САД, ни у овом француском примеру нема ништа специфично социјалистичког.

Специфично социјалистичко било би да се национализацијом изменила уједно и социјална подела нације. Међутим, капиталисти су остали и даље у поседу свог капитала, коме се само променила форма. Уколико су примили облигације место акција, претворили су се само у рентијере другог облика, јер акционар је одавно више рентијер него активни индустријалац. Шта више, положај HM се побољшао, јер им је осигурана рента, док дивиденда није тако сигурна. Они су се отресли сваког ризика за неуспех предузећа, или је он веома смањен, као код железница, јер ће на државу пасти главни терет. Држава се појављује као индустријалац, наместо приватног, и она тако ступа у пословну везу са сбе ширим кругом привред: ника. Ако су они већ раније у тим пословима, које је преузела држава, били у положају поверилаца, њихов се положај поправио, јер су за дужника добили саму државу.

Од национализације железница акционари могу има: ти више користи него да су остали и надаље самостални. Стављање свих железница под јединствену управу ! јануара 1938 омогућује да се приступи рационализацији транспорта. Бољи изгледи на успех железница у вези са рационализацијом, и већа сигурност за ренте, 'били су узрок да су курсеви акција скочили кад је изишао закон о национализацији. Могло би се казати да је привилегиј бити акционар једног предузећа у коме држава води главну реч и носи главни ризико. Преко своје позиције у управи железница приватни капиталисти могу да осигурају своје приватне интересе, оне исте због којих се била дигла галама. и правдала национализација. Јер они ће и надаље

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ·______ „Бр. 38

остати лиферанти железницама ако су то били и раније. Како се управа железница бирократизира, а то. се лако може да догоди при оваквој национализацији, биће појединцима који се дочепају јачег утицаја још лакше да протуре своје приватне интересе, него док је друштво било приватно и према томе утицај био осигуран најјачем акционару. Тако се може догодити да се у оваквој комбинованој упра: ви продуби корупција. Политички људи опет могу да преко својих веза убаце што више својих људи, тако да паралелно са могућностима техничке национализације наступи нерационално повећање особног апарата у погону железница. Iduće nedelje počinje Катраnja suvih šljiva. Prizad je objavio da će intervenisati na bazi ovih cepa: 500 din. za garnituru i 525 din. za veliku garnituru, a 450 din. za pekmez. Po tim cenama on će ol{kupljiivati svaku ponuđenu količinu. Prema tome, sistem intervencije na tržištu suvih šljiiva i pekmeza ostaje kao i prošle godine. U cenama, međutim, јауца se velika razlika. Prema prošloi godini, one su povećane: za običnu garnituru nepunih 80%, za veliku 79% i za pekmez 66%. Povećanje je stvarno i nešto veće, jer dok su prošle godine cene bile određene za paritet Brčko, ove godine one važe za paritet Valjevo.

Pred novom kampaniom suvih Šljiva i pekmeza

Povećanje cena posledica je velikog smanjenja Dproizvodnje usled podbacivanja prinosa šljiva. Proizvodnja niie podbacila samo u našoj zemlji, već u svima proizvođačkim zemljama. U našoi zemlji ceni se da neće biti proizvedeno više od 700 vag. prema 4000 vagona u prošloi godini. U ostalim zemliama situacija izgleda ovako:

Proizvodnja Francuske, koja normalno iznosi oko 700 Vagona, ceni se ove godine na svega 250 vagona.

Bugarska berba oštećena je nepovoljnim vremenskim prilikama znatno više od naše, te proizvodnja neće biti veća od 100 vag. prema 1.100 prošle godine.

Rumunija, jedina od proizvođačkih zemalja, očekuje nešto bolju berbu. Prošle godine ona je proizvela oko 1000 уаgona, od toga izvezla je 180 vagona. Ovogodišnji izvozni Višak Rumunije mogao bi da bude oko 500 vagona.

Sjedinjene Američke Države očekuju dobru srednju berbu, ti. 25.000 vagona, čemu treba dodati i veću zalihu iz prošle godine.

Iz ovoga izlazi, da će S. A. D. i u tekućoj kampanji dominjirati na sJobodnom svetskom tržištu, na kome će se cene formirati prema njihovim ponudama. Američke cene, međutim, sada su niže za 50% od onih koje je odredio Prizad. Prema tome naš izvoz suvih šljiva i u ovoi godini neće moći da reflektira na slobodno tržište, već samo na ona na kojima uživamo preferencijalne kontingente ili na kojima је, 12 trgovinsko-političkih razloga, iskliučena konkurencija Kkaliforniiske šljive.

Nasuprot ovom relativno malom izvoznom višku za plasman naše. suve šlive postoje sledeće mogućnosti: U Меmačkoi uživamo sa sniženom carinom redovni kontingent od 1.500 vagona (600 vagona u vrećama, 250 vagona u sanducima i 9300 vagona industrijskih). U Čehoslovačkoj, izgleda, da će se ove godine pozicija za naše suve Ššliive pogoršati, jer Čehoslovačka stoji pred zaključenjem trgovinskog ugovora sa S. A. D., usled čega ne bi više bila u mogućnosti da deviznim merama ograničava uvoz kaliforniiske šliive. No i pored toga, mogućnost plasmana izvesne količine postojaće i u OVOJ ZOdini, jer je to vitalni interes čehoslovačkih etivaža. Izgledi