Narodno blagostanje

25. септембар 1937,

Из. уредништва

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 611

Сјајан полет детаљне трговине у Београду од како ради „Та-та“

По цену ризика да изгледамо нескромни подвлачимо да је „Народно Благостање" независно од свију некомпетентних утицаја. Његово је гесло објективност под сваку цену. У поштовању тога гесла ми смо ишли тако далеко, да смо годинама прећуткивали извесна питања, која спадају у наш делокруг, а о којима је писала и писала цела наша штампа. То је био случај са „Батом“, који је до службене анкете, ценећи по нашој штампи, био једно од најактуелнијих питања наше економске политике, С обзиром на чињеницу, да је наш уредник у управи „Бате“ и да је у анкети био његов главни бранилац, ми смо претпоставили да пређемо ћутке преко свију са „Батом“ у вези стојећих, делом врло интересантних, економско-политичких питања, иако је наша дужност била да говоримо. Знајући да ни „Народно Благостање" по питању „Бате> не може заузети друго гледиште до оно на коме стоје остали претставнини Науке о народној привреди код над и, после анкете, и наша држава, наш уредник се одрекао помоћи коју му је могло пружити „Народно Благостање“ искључиво у циљу да не да ником прилике да покуша сумњичити нашу непристрасност. | i

Више је од три године од како се наша штампа и наши службени фактори баве питањем „Та-Те". Може се рећи да је оно претресано са још више жестине, но што је то био случај са „Батом“. Брда написа, полуслужбених и службених докумената и читава бура од полемике чији су таласи запљускивали прагове. наше редакције, све нам је то налагало да и ми заузмемо став према проблему. Као што је било неизбежно, и претставници науке морали су да сиђу у арену. Три професора универзитета писала су о том економско-политичком проблему. И после тога ми смо имали снаге да ни једном речи не додирнемо питање „Та-Те“, То нисмо урадили ви онда, када су нам пријатељи говорили, да бежање од актуелних проблема може да шкоди. |

Данас је са гледишта стручног наша јавност сатурирана дискусијом о питању „Та-Те". Оно је потпуно расветљено. Изнесени су сви аргументи за и против којима се располагало. Истина, било је и фразирања, површности и шеретлука као у свакој оштрој

дискусији. Нарочито је пала у очи несистематичност у полемици.

Ти недостатци и та несистематичност довољан је материјал за нас, кад се већ решимо да пишемо о „Та-Ти". А ми смо то одлучили после трогодишњег ћутања и пошто је позван и непозван казао своје мишљење о њему. -

Питање коњунктуре у нашој трговини има врло интересантну историју. Један део трговаца, које распиње амбиција јавних радника и „вођа“, показује невероватну недоследност и одвратност према истини. Ми ћемо то показати на примерима доцније. Почећемо са голим бројкама службене статистике разних уреда и надлештава, Само једно морамо истаћи унапред.

Код нас постоје велики магацини, али се до појаве последњег нико није бавио тим питањем сем професора трговин. политике. У нашој економ. политици проблем није постојао. Следствено никакав национални материјал није стајао на расположењу, кад је питање почело да се претреса.

Н ОТКАКО РАДИ „ТА-ТА", НИЈЕ ПАЛА

Трговац који не може да "одговара. својим обавезама иде под стечај. Кретање стечајева иде паралелно са кретањем коњунктуре тј. опада кад је ова у полету и обрнуто. Зато се оно "сматра за једну од најсигурнијих индикација коњунктуре. То нам сјајно потврђује доња статистика стечајева у Југославији: : II TI = година: 1931 1932 1933 1984 1935 1936 1987(7 м.) стечајева: 984. 728 271 2387. 145. 186 72

| 1 УВОД

Због тога се дискусија наслањала на теорију искуство других народа. Тај је материјал потпуно довољан за стварање правилног суда о питању. И због тога сматрамо да је питање великих магацина као такво и код нас расветљено.

Данас нам међутим стоји на расположењу и национални материјал. „Та-Та" ради у Београду већ годину и по дана. То је време довољно да он покаже своје дејство на нашу народну привреду

и на трговину посебно.

Али тај материјал не би могао да обори вредност теорије све и кад би противно показивао. Међутим, он има огромну доказну снагу, ако потврђује сазнање теорије.

ПОД СТЕЧАЈ НИЈЕДНА ТРГОВАЧКА РАДЊА |

Највише стечајева је било 1982 — доба најдубље и најтеже депресије. Затим почиње да опада = нарочито од 1985 кад је и код нас-почело да се осећа. јаче побољшање у привреди. За 7 месеци т. г. број стечајева износи цивло 72. То тако рећи ишчезавање стечајева > дало -је повода · Народној банци да у свом извештају за прво тромесечје O. г. каже: „У првом тромесечју било је 28 стечајева и