Narodno blagostanje
25. септембар 1937.
9 mil. tona, a kapacitet proizvodnje iznosi 9,16. mil. t. i veći je za 1,5 mil. tona nego 1999. Potrošnja se od 1932 povećala sa. 6,32 na 8,22 mil. t. 1936 i računa se da će 1937 biti 8,8 mil. Proizvodnja je bila za 2 mil. veća nego potrošnja, a 1937 samo za 0.3 mil. t. Otud nestašica papira.
— Englesko-madžarski konzorcij pod vodstvom američkog bankara Warfielda zatražio je od madžarske vlade odobrenje za podizanje fabrike aluminijuma. To. bi bila treća fa· brika. Oma u Csepelu ima kapacitet od 10.000 t.
— U Švedskoj izjasnili su se protiv pristupanja međunarodnoj konvenciji o proizvodnji šećera: državni odbor za šećer, fabrika šećera ı napokon švedski savez industrijalaca. U svakom slučaju sačekaće se dok se ne pokaže Како. се konvencila proći u praksi.
— U malajiskim državama ofkrivena su nalazišta željezne rude, i jedan japanski koncern podneo je ponudu da mu se dozvoli eksploatacija. Dosadašnja proizvodnja rude bila je sva u japanskim rukama i iznosila je 1,6 mil. toma.
— Svetska potrošnja pamuka 1936/37 iznosila je 29,03
mil. bala, prema 25,34 prethodne godine. Potrošnja američkog.
pamuka povećala se za 1,11 mil. bala na 12,92, istočnoindijskog
'za 0,56, a ostalog za 1,77 na 8,96: mil. Zalihe kod predionica u svetu mmele st. 91 jula o. g. 5,62 mil. prema 4,47 mil. bala 1936.
— U opštem švajcarskom akcionarskom. društvu industrije satova. povezana su četiri fresta. Po· sporazumu sa kantonalnim vladama pozvaće onj autsajderske fabrike da se priključe organizaciji, da se tako. potpuno otstrani konkurencija. Na ove autsaiderske fabrike otpada 5,1% čitavog izvoza.
— Čehoslovačka industrija šećera imaće ove godine veće troškove proizvodnje, jer repa ima 3% šećera manlie nego prošlih godina. Očekuje se da će Java konkurisati na drugim tržištima, zato što joj je zatvoreno kinesko, pa će se položai šećerne industrije pogoršati i iz tog razloga.
— U Londonu je osnovan sindikat proizvođača vune Australije, Južne Afrike i Novog Zelanda. Zadaća mu je da se brine da se poboljša kvalitet vune i da reguliše cene na svetskom fržištu.
— Austrijski industrijalci pamučnih tkanina zaključili su da produže kartel do kraja 1938. Zaključeno је да зе роvise cene robi čim bude rasprodana ona koja se sad nalazi na lageru, naročito specijalnim vrstama. Porudžbina ima sad та 10 mnedelia unapred.
— Upravni odbor »Šipada« odlučio je da poveća glavnicu sa 20 mil. na 65 mil. din. Izdaće se 30:000 novih akcija po 1000 din. u ukupnom iznosu od 30 mil. Osim toga glavnica se povećava za glavnice fuzioniranih preduzeća, i to Durmitora za 3 mil. i Fabrike celuloze u Drvaru za 19 mil. din.
— У Бугарској је број фабрика уља стално растао до 1936 године. Он је крајем 1936 био 348 према 286 крајем 1938 и 190 крајем 1929. У сличном темпу је расла и производња уљаних семена, која је у 1936 г. износила 1,800 вагона на 15.680 ха. Пораст производње уљаних семена, као и броја фабрика заустављен је одлуком Министарства трговине и индустрије у јануару прошле године,
која констатује да је производња вегетабилних уља постигла максималну границу.
— U projektu je đa Norveška liferuje struju Danskoj. Struju bi vodio kabel položen kroz Skagerak i to 50:000 do
100.000 kilovati. U Južnoj Norveškoj imaju 00 di snagu za proizvodnju do 200:000 kilovati.
— Železna inđustrija u Čehoslovačkoj stavila je u pogon i poslednje rezerve svog produkcionog aparata te radi sa
У
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 617
100% kapaciteta. Postoji bojazan da bi zbog periodičnih opravki visokih peći pri sadašnjoj konjunkturi moglo doći do poteškoća zbog privremenogz opadanja produkcije.
— После преговора између немачких предузећа индустрије гуме дошло је до споразума, да се убудуће производи мањи број типова аутомобилских гума и то за особна кола ширина гуме биће 16 палаца, а за лагана и средња теретна кола 20 палца. Тако је већ раније смањен број типова гуме за особна кола с 37 на 10. Фабрике ће добити прелазно време унутар кога оне треба да изврше адаптације, а то морају учинити и фабрике аутомобила да би могле да подесе своје котаче за нове гуме. То ће бити извршено, рачуна се, до 1938. Поједностављење типова има да допринесе смањењу трошкова производње.
— Рудници никла на Целебесу који су били запуштени зато што је руда сиромашна никлом тако да се производња није рентирала, узети су поново у експлбатацију. То је било могуће зато што су цене скочиле, а техника добијања усавршена.
— Kada se dovrše nove predionice pamuka Rumunija će imati 242.000 vretena, i moći će da pokrije domaću tražnju prediva sa 70%. Industrila kamgarna zadovoljava takođe 70% tražnje. Broi vretena je 35.000.
TRGOVINA
— Posle odobrenja izvoza orahovih stabala u klirinške zemlje u martu o. g. izvezeno: je preko 3.000 vagona. Od toga je išlo 2.000 vag., u Nemačku, Italiju i Mađarsku za furnir i 1.000, vag. za Čehoslovačku kao tehničko drvo.
— Ukupna suma prodanih poljoprivrednih proizvoda u Nemačkoj 1936/37 iznela je 8,9 milijardi, za 200 miliona više nego 1935/36 i za 21/a ili 39% više nego 193233. Iznos od prodaja rastao je brže pređašnjih godina zato što su cene ska:· kale, a prošle godine povećao se zato Ššfo su prodane veće količine.
— Nemačka ie u Bugarskoi kupila duvana u vrednosti od 768 mil. leva a sve druge zemlje za 371 milion. Prema kvalitetima koje pojedine zemlje kupuju, cene su vilo različite, Po kilogramu plaćala je Nemačka 57 leva, Austrija 44, Poliska 94, Egipat 48, Čehoslovačka 103. SAD su plaćale po 194 leva, i za parfimiranje kupovale su ružino ulje po 7000 leva kg. Japan je plaćao specijalne vrste po 142 leva, ali kupovao: je samo za probu po !/» tone od najboljih vrsta.
— Svetska trgovina prema podatcima za 35 država povećala se po vrednosti u drugoj četvrtini 1937 za 11%, prema istom periodu 1936, a po količini za 5%. Izvoz iz agrarnih zemalja slabije se povećao. u ovoj četvrti nego uvoz, a kod industrijskih je obrnuto. Po količini svetska trgovina popela se na 100,5 (1929—100) a po vrednosti na 80,2 bez obzira na izvršenu devalvaciju.
— Ha лицитацији огревног дрвета у Новој Градишци Шумадијска банка из Београда и фирма Јулино Краус из Петровграда купили су 11.000 кубних метара по 101 дин. за прву класу, 99 за другу и 73 за трећу.
— Uvoznici japanske robe u SAD računaju da će im biti isporučeno samo 60% porudžbina, tako da su se već sad obratili na proizvođače igračaka u Francuskoj, Nemačkoj i Čehoslovačkoi, da se osiguraju za božićnu sezonu.
— Svetska trgovina pamučnih tkanina u prvoi polovini 1937 nije se naročito povećala prema proseku 1932/36. U drugoi četvrti 1937 Engleska i Japan izvezli su manje. Nemačka, Italia, Holandija i Indija 'izvezle su znatno više. Holandski izvoz od 93 mil. kvadratnih jardi veći je