Narodno blagostanje

2, октобар 1937.

od 34 mil. kod Narodne banke, za 14,5 mil. više nego prethodne godine. Kredit kod Agrarne banke ostao je prema prethodnoj godini skoro nepromenien u iznosu od 14,7 mil. dinara. Kod drugih novčanih zavoda uživao je Glavni savez kredit od 5 mil. dinara. Glavni poverioci su »Jugoslavila« Osiguravajuće društvo iz Beograda, Državna hipotekarna banka i Poštanska štedionica. Dugovi Glavnog saveza iznose okruglo 54 mil. din. Sopstvena srefstva pokrivaiu samo manjim delom obaveze. Jemstva, međutim, znatno prelaze visinu Zalmova. U poslovaniu Glavnog saveza od uvek su važnu ulogu igrala tuđa sredstva. U 1936 g. povećava se njihov kvantitativni odnos u obrinom kapitalu. A osim toga imamo jasno pomeranje od poverioca-ulagača ka državnim bankama. Po broinom i strukturelnom razvitku zadrugarstva moglo bi se zaključiti, da ono polako i sigurno napreduje. Pogled na finansijsko poslovanje, međutim, pokazuje da nedostatak sredstava u monogome koči rad zadruga.

Према прошлогодишњој Уредби о регулисању земљорадничких дугова новчани заводи и кредитне задруге имали су сва своја потраживања од сељака да пријаве до ! јуна ове године Аграрној банци, која ће вршити наплату анунтета, а новчаним 3аводима и кредитним задругама, на основу истих. давати предујмове.

Нова фаза сељачких дугова

До предвиђеног рока пријавило је 4.140 новчаних завода и задруга 651.1556 дужника са укупним дугом од 2,816.1 мил. дин. Од тога половина дужника са половином дужне суме отпада на централу у Београду која обухвата највећу територију (Вардарска, Зетска, Моравска и Дунавска бановина). На овој територији има 323.538 дужника који дугују 1,407.4 мил. дин. што значи да просечно на једног дужника долази 4.350 дин. За Савску и један део Приморске бановине пријављено је око 130.593 дужника са дугом од 36,6 мил. дин. или просечно по дужнику 4.109 дин. У Дравској бановини има 54.196 дужника који дугују 2508 мил. дин. односно просечно 10.165 дин, ау бив. Босни и Херцеговини 142,838 дужника са 3213 мил. дин. или просечно 2.250 дин. Слика просечног дуга није исправна будући да Моравска и Дунавска бановина нису засебно исказане. Да је то учињено свакако би се видело да највећи просечни дуг постоји у Војводини. Али у недостатку податка о највећој задужености горњи подаци показују да најмањи просечни дуг постоји у Босни и Херцеговини. Просечни дуг на једно газдинство за целу земљу износи 4.424 динара, што би претстављало од прилике вредност пола хектара обрадивог лошег земљишта.

Одмах по извршеној пријави дугова били су одреЂени ануитети које дужници плаћају. Први и други ануитет, који доспева 15 новембра, имали су се платити у овој години. Међутим, отплата првог ануинтета показала је веома рђав одзив дужника. Први ануитет износио је око 230 мил. дин, а од тога је до половине септембра било плаћено свега 75 мил. дин. или нешто преко 32%. Уплату првог ануитета извршило је 271.452 дужника, али и ови нису платили цео одређени износ већ само делимично. Осталих 979.708 дужника, тј. више од половине, није уопште вишта платило. Најслабији одзив био је из Босне и Херцеговине где је наплаћено једва 12% прописаног ануитета. У осталим крајевима проценат дужника који су се одазвали првом ануитету иде до 69% (Дравска бановина), а проценат плаћања до 35%.

Одзив код првог ануитета, дакле, био је веома слаб. Питање је како ће бити са другим ануитетом који до-

"НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 631

спева за плаћање 15 новембра. Оба. ануитета међутим, У износу од #60 мил. дин. треба да буду плаћена до конца ове године. Према томе за преостала три и по месеца треба да буде уплаћено 385 мил. динара.

Овакво држање дужника, које је равно штрајку, не може се оправдати економским разлозима, јер је ноторна чињеница да се привредно стање сељака последње две године осетно поправило, а сем тога прошло је пет година како сељак као дужних ужива пуну заштиту. За поправку стања сељака имамо доказа и у скоку цена земљишта, које се данас купује само за готово. А осим тога ови ануитети претстављају незнатан део дуга, пошто је главница у већини случајева смањена а камата сведена на најмању меру. Не може се никако претпоставити да је 380.000 дужника у таквом положају да нису могли ништа да плате, јер би то значило катастрофалан економски положај наше отаџбине. Стога узроке неплаћању треба потражити на другој страни, изван економије. Ти разлози налазе се у вишегодишњој политици заштите сељака. Од априла 1932 за сељаке-дужнике проглашен је мораторијум. Од тога дана па све до ове године сељак, без обзира на имућност, никоме ништа није плаћао. Познато је, међутим, да мораторијум и за време рата делује неповољно на морал дужника, а камо ли овај који је дошао као резултат политичке агитације. Овај мораторијум трајао је пет година, а то је било довољно да се потпуно уништи дужнички. морал. Политичари су искоришћавали да убеде сељака да он у ствари ништа неће морати да плати по старим дуговима. Сељак је радо прихватио ту сугестију. Девето чудо би било, да то није учинио. С истом појавом бави се љубљанско „Јутро" у броју од 26 септембра о. г., у напису о отплаћивању сељачких дугова. Упоредном анализом процентуалног дела оних дужника који су платили и процентуалног дела уплаћених ануитета долази до закључка, да су дужници с мањим дугом у већини исплатили ануитет, док већи ду: жници нису Одговарали својим обавезама, „Јутро“ одмах ин објашњава зашто је то тако. Онима, који су дужни до 25.000 дин, отписује се половина дуга, док дужницима са преко 25.000 дин. дуга утврђују судови износ смањења. До сада судови нису успели да реше молбе дужника. Због тога ове не знају тачан износ свога дуга. То је главни разлог по „Јутру“ што већи дужници нису платили, „Јутро“ предлаже да се принудно наплаћивање дуга одложи док не буду решене молбе за смањење дугова. Ми смо приликом анализе Уредбе предвидели да ће њена примена бити отежана због пасивне резистенције дужника.

Ни из података које „Јутро“ наводи не може се ништа закључити. „Јутро“ њих истина тумачи на други начин. Прво констатује да је већина дужника са малим дуговима одговарала својим обвезама. Тако опћенито формулисано то није тачно. Најмањи одзив био је на подручју бивше Босне и Херцеговине, где су најситнији дужни-_ ци. Не може се тврдити ни за остале делове државе да је већина ситних дужника платила, пошто је платила свега нешто више од једне трећине свих дужника у земљи. Али и ако би се претпоставило, да су ситнији дужници боље плаћали од већих, никако не може да стоји образложење те појаве, како га „Јутро“ даје. Дужницима са преко 25.000 дин. дуга био је познат тачан износ ануитета, а то је важно. Уредан дужник коме је дата могућност да отплаћује свој дуг у сношљивим ануитетима, неће да прави питање од тога да је први ануитет нешто већи, него што би требао да буде с обзиром на могућност смањења дуга. А осим тога могао је да уплати и мањи део дужног ануитета, ако већ није цео, али ни то није учинио.

Као последица пасивне резистенције дужника, наста-