Narodno blagostanje

Страна 630

била поднета. Та тужба, међутим, остала је без резуттата =

У случају тужбе Трговинске коморе против фирме Влада Митић и Брат надлежна јавна власт оставила је без следства тужбу и пустила да велики магазин Влада Митић и Брат као „највећа опасност по ситне детаљисте“ надаље „хара“ по Београду. Комора на ово устшште није реггирала те се задовољила једино тиме да поднесе нову тужбу с којом је уосталом имала више успеха, Образована је комисија која је имала на лицу места испитати цео случај. Међутим комисија није код фирме Влада Митић и Брат могла да добије ни да нађе ни најпотребнију кореспонденцију нити какве друге податке и тако. је MH ова тужба остала досада без икаквог резултата.

Сасвим се другачије поступало у случају тужбе против „Та-Те“. Кад се оно у априлу о. г. пронела вест да је Државни савет поништио пресуду Министарства трговине ииндустрије којом се забрањује рад „Та-Ти", у коморашким редовима настало је огромно узбуђење. Оно је нашло израза у дискусији која се водила у коморском већу које је нарочито у ту сврху било сазвано, а пого:

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ~

Бр. 39

тово у одлуци да се прогласи тродневни штрајк по целој земљи као протест против одлуке Државног савета. Ко губи, има право да се љути. Али ко губи парницу код државног суда, нема права на јаван протест. То је акт бунтовнички. Државни судови изричу правду у име круне и народа. Оно што одлуче саставни је део правног поретка; то је исто што и закон. Побуна против јавног поретка је антидржавни акт.

У случају тужбе против „Та-Та“ све иде нормалним путем. Поступа се стриктно према законском поступку, доносе се одлуке и нижу се ·инстанце. ИМ опет се коморе одлучују на изванредна средства.

У случају Владе Митића не доносе се одлуке и надлежна власт не може да добије ни податке нужне за оцену. Коморе не налазе за потребно да прибегну мерама сличним оним према „Та-ти“, да би спречиле погибију својих чланова.

Што то друго значи него да коморе фаворизују

Владу Митића и Брата на рачун „Та-Те“, да једном мере

овако: а другом онако и да се у читавом покрету заправо

тражи једино глава „Та-Те“.

ДОГАЂАЈИ И ПРО

Uprava Glavnog saveza. srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu izdala je svoi vrlo Doučan i detalian izveštai za 1936 god. Glavni savez ije najjača naša zadružna organizacija, tako da tendencije razvitka u njenom poslovanju mogu poslužiti kao vrlo koristan putokaz za ocenu stania zadrugarstva kod nas. Broijno stanie zadruga pokazuje porast u 1986 zg., i to za 198 na 3.177. U izveštaju Glavnog saveza prikazan ie razvitak broja zadruga za: poslednjih deset godina. U tom vremenu ima perioda stagnacije i poleta. Kao naivažnije godine broinog porasta zadruga možemo zabeležiti 1930, 1932, 1933, 1984 i 1936. Kao što se iz ovih podataka vidi, broino stanie zadruga se роstepeno povećalo i to ne ravnomerno, nego, na prvi pogled, sasvim nepravilno. Privredna kriza nije imala „negativnog uticaja na zadrugarstvo, naravno samo ako uzmemo njegovo brojno stanje. Naprotiv, moglo bi se reći da porast broja zadruga za vreme krize nije bio slučaina pojava, nego od ove izazvana. Pojedina gazdinstva lakše se odlučuiu da se koriste blagodetima zajedničkog unapređivanja svog тајеrijalnog položaja u vremenima krize nego u konjunkturi. To se potvrđuie i kod posmatrania strukturelnih promena. Naiveći porast zabeležen jie kod nabavljačkih zadruga, koje sa 1.558 čine skoro polovinu svih zadruga. One su пајјасе роrasle baš za vreme naiteže krize od 1931—1934. Nesumniivo da je nagli razvitak nabavljačkog zadrugarstva prouzrokovan iednim delom potrebom za novim izvofima za snabdevanje robom, pošto su stari ili nestali ili pak obustavili davanie robe na kredit. Drugi, i to će biti najvažniji razlog, je težnja da se skrati put robe od proizvođača do potrošača i fime da postane jevtinija.

Po broinom stanju sve važniju ulogu igraju DTrOiZVO-

Strukturelne promene u na= šem: zadrugarstviu

đačke zadruge. Njih ima raznih vrsta, najvažnije su: stočaT-.

ske, Žžitarske, mlekarske, voćarske, ribarske, pčelarske i Živinarske. Na polet stočarskih zadruga uticalo ie reglementiranje izvoza stoke. Zadruge su mogle da dobiju izvozne kontingente i da se na tai način koriste višim cenama. Sličan je uzrok porastu žitarskih zadruga. Količine, koje kao minimalne preuzima Prizad, prevelike su za pojedinca. Pomoću zadruga

seljaku je ipak mogućno da se koristi višim cenama. Nesumnjivo i kod ovih zadruga važnu ulogu igra želia za racionalizacijom proizvodnie. Kod stočarskih i žitarskih zadruga ta pobuda je sekundarna, dok kod ostalih vrsta DTroizVOđačkih zadruga, čiji porast nile tako jak, ona je primarna. Broino stanje kreditnih zadruga je stacionarno prema 1935 godini, dok je ono u poređenju sa ranijim godinama u opadanju. Finansijska kriza ukočila ie rad kreditnih zadruga. Ono: je ostavilo svoi trag i u finansiiskom poslovanju Glavnog saveza. Glavni izvori sredstava su krediti, štedni ulozi i sopstvena sredstva (udeli i fondovi). Njihova kvantitativna vrednost ide po redu kako smo ih nabrojali. Temeli poslovanja su, međutim, sopstvena sredstva i jemstvo zadrugara, zato ćemo počefi s njima. Kraiem 1986: g. bilo je uplaćeno 6,4 mil. din. članskih udela, samo neznatno тапје nego и 19935 g. Članski udeli su dostigli svoju kulminaciju u 1934 g. sa 6,9 mil. Najveći deo otpada na kreditne zadruge, što ujedno i objašniava njihov pad u idućim godinama. Novoosnovane nabavljačke i proizvođačke zadruge počele su svoj rad sa znatno manjim udelima, pošto za njihov rad Veći sopstveni kapital niije bio ni potreban. Eondovi su iznosili 8,8 mil.; za 100.000 din. više nego prethodne godine. Sopstvena sretstva iznose ukupno okruglo 15. mil. din. Ona su prema prethodnoi godini nepromenjena, a prema ranilim godinama pokazuju stabilnost. Vrlo interesantnu sliku daje iskaz jemstava. Ona iznose 1936 g. 89,9 mil. prema 89,8 mil. u 19935 zg. i 89,4. mil. u 19834 god. Najveći nivo su dostigla u 19383 г. за 97 mil. din. Posle ove godine, ona ostaju stacionarna, iako se broj zadruga povećava. Visina iemstava se smanjila prvo zbog prelaza zadruga sa neograničenog na ograničeno jemstvo. Drugi razlog ie u tome da kod nabavljačkih, pa i kod proizvođačkih zadruga, visina jemstva igra podređenu ulogu u odnosu na druge uslove zadružnog rada. Videli smo da tendencija ide ka razvitku nabavlijačkih i proizvođačkih zadruga. S tim je u skladu relativno smanjenie udela i iemstva. Jako su pali ulozi na štedniu sa 16,4 mil. na 6,5 mil. din. Povlačeni su krupniji ulozi. Glavni savez je uspeo ne samo da nadoknadi izgubljene uloge, nego čak i da poveća obrtni kapital. Sa žirom države dobio je zajam od Narodne banke u iznosu od 20 mil. din. On je krajem 1986 g. uživao kredit