Narodno blagostanje

[2 октобар 1937,

ставници произвођача и радника различито су се односи"ли према појединим од ових предлога: први су истицали немогућност снижења цена готових производа и повећања радничких надница у исти мах. Други су опет мишљења да се рационализацијом производње дају измирити и те две супротне акције. 5

Међу осталим предложеним мерама треба поменути државну интервенцију ради довођења у склад производње са потрошњом текстилних производа. С тим би се у појединим земљама избегле сувишне инвестиције, које се сматрају фактором поскупљења текстилних производа. И ово питање има своју међународну страну. Оно се састоји у померању производних центара ове индустрије у свету, насталом услед њезине изградње и у земљама које су биле увозничке а не и произвођачке. Подизање текстилне индустрије у овим новим земљама и поред знатних неискоришћених капацитета у старим, створило је хаотично стање у овој индустрији у свету. Конференција ипак није устала против индустријализације нових земаља као такве, него само против начина, на који се она спроводи. Ту се наводе -пре свега услови рада у овим новим: земљама извозницама текстилних производа, који су знатно испод оних у земљама са високим стандардом живота. Помиње се пример Јапана и његових ниских надница, иако јапански претставници устају против таквих тврђења истичући да реална зарада јапанског радника ништа не заостаје иза заподноевропског.

Развој спољне трговине одн. смањење царинских баријера стављено је као важно средство за подизање текстилне индустрије. Пали су предлози да се земље са вишим нивоом услова рада могу штитити од конкуренције оних где су ови услови нижи.

Као закључак конференције постављен је предлог да се све земље, заинтересоване у текстилној индустрији, као произвођачи или потрошачи, увозници или извозници, споразумеју о закључењу међународних споразума у погледу снабдевања сировинама, искоришћењу производних капацитета, нормализовању конкуренције на разним тржиштима и ослобођењу светске трговине паралелно са нивелацијом рада у појединим земљама. Како остварење овог далекосежног задатка претпоставља међународну акцију предложено је оснивање Међународне комисије у оквиру Међународног бироа рада у Женеви, која ће истраживати путеве за осигурање просперитета текстилне индустрије и студирати све привредне и социјалне проблеме, који се односе на ову индустрију. То ће бити предмет расправљања октобарске конференције.

KG ари тера нтиретатИастЕај

O sadašnjoj konjunkturiu svetu govori se kao o ratnoj, ali nju ne treba identificirati s ratnom 1 privredom. U prvoj najintenzivnije radi ratna industrija, ali to još ne iskliučuje da i druge grane privrede sudeluju u konjunkturi, makar i posredstvom ratne industrije. Ratna privreda znači da je sve potčinjeno

Ratna privreda u Japanu

KIT ел

neposrednim potrebama rata, i da će se proizvodnja drugih”

grana ograničiti ako bi one koje rade za rat mogle biti tim pogođene. A da bi se to ostvarilo država zavodi i proširuje kontrolu nad privredom, tako da je ova sadržana u samom pojmu ratne privrede. Kontrola mora biti utoliko intenzivnija, ukoliko su potrebe rata veće i ukoliko je veći nesrazmer između onog što bi trebalo ostvariti i mogućnosti da se ostvari.

Japan se obično ističe kao primer zemlje s ratnom konjunkturom. Koliko god je država bila duboko angažovana u _ privredi, a tim angažovanjem upravo se i razvila Japanska in-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 633

dustrija, ipak to nije dovolino za ratne potrebe. Zato, čim je on započeo, najavljeno je da će država zavesti jaču kontrolu. Potreba je tako hitna da vlada nije imala kad da o tom donese detaline zakone, nego samo okvirne, koji određuju bitne momente kontrole. Zakonske odredbe odnose se na tržište kapitala, regulisanje spoljne i unutrašnje trgovine.

Obzirom na stanje japanskih javnih finansija kontrola tržišta kapitala je najvažnija. Japanski budžet je u deficitu i zato se godišnje mora pokriti oko 600 mil. jena zaimom. Država uzima od Japanske banke novčanice na podlozi obveznica. Banka prodaje zatim ove obveznice privatnim bankama, inače bi se otišlo u inflaciju. Na tai način 60% svih uloga kod banaka plasirano je u državne papire. Banke su već više puta izrazile svoje nezadovoljstvo ovakvim načinom finansiranja, kojim se smanjuje njihova likvidnost. Rat traži da se pređe preko svih obzira. Zato je, da bi se osigurao dalji plasman državnih obveznica, obrazovan ured koji će kontrolisati raspoložive kapitale. Banke i sva društva koja raspolažu s novčanim kapitalom moraju prijaviti svaki zaiam koji odobre. Moći će ga isplatiti samo uz odobrenje ureda. Ured će izdati obavezne naredbe o upotrebi raspoloživih kapitala. Na taj način treba osigurati državi da u toku budžetske godine plasira oko 3,4 milijarde jena obveznica, i da zaimove u prvom redu dobiju preduzeća koja će proizvoditi za ratne potrebe.

Kontrola spoline trgovine zavedena je 10 septembra. Sastoji se u tom da vlada može da zabrani ili ograniči uvoz ili izvoz izvesnih artikala. Ako u vezi sa zabranom uvoza sirovina nastupe poteškoće na unutrašnjem tržištu u pogledu izvesnog artikla, može država da zabrani privatnu trgovinu i proglasi nad njiom svoi monopol. Za kontrolu spoline trgovine obrazovana su dva ureda, od kojih je jedan posvećen ratnoj industriji, a drugi trgovini za civilne potrebe. Predviдепо је da se uvoz artikala za potrošnju svede na najmanju meru, dok je uvoz za potrebe ratne industrije ostao slobodan. Za ove poslednje obrazovan je sindikat, u čiju je upravu ministar imenovao članove Mitsui i Mitsubiši koncerna. Ako ovai odbor ne bude dobro funkcionisao, obrazovaće se poludržavni. Industrija municije podvrgnuta je neposrednoj kontroli ministarstva rata, a isto tako i industrija veštačkog: đubreta, јег je to ona grana industrije koja se svakog časa može preudesiti u. ra{nu.

Прелаз из депресије у коњунктуру готово у свим земљама извршио се тако што

Елементи кризе привредног либерализма у Енгле-

ској се држава јаче ангажовала у самој привреди. Тим самим Hauer је у јачој или мењој мери либерализам. Ен-

глеска је изнимно нашла излаз из кризе не повредивши основе либерализма. То има специјалне разлоге не само У енглеском конзервативизму него и у природи енглеског капитала, који је са отавским споразумима и завођењем царина, а с друге стране политиком отвореног тржишта, био толико снажан да самостално развије коњунктуру.

Један ударац претрпео је енглески либерализам за време рата завођењем ратне привреде. Али чим је рат прошао држава је напустила контролу над производњом. Међутим, сваки већи напор који привреда има да поднесе или попуштање коњунктуре захтева од државе да интер= венише. А та интервенција постепено доводи до тога, да уплитање државе у привредне односе постаје трајније и пролазне мере претварају се у планске. Најблажи облик уплитања државе у Енглеској био је у доба кризе када је влада извршила притисак, нарочито на тешку индустриЈУ, да изгради план производње и да се организује у кар-