Narodno blagostanje

9, октобар 1937,

Дакле, међу артиклима светског промета воће долази по вредности: на једно од првих места: А и то место освојило је неколико врста воћа, Тако око 5/4 читаве светске трговине воћем отпада на: лимуне и мандарине, наранџе; банане јабуке, свеже и. сухо грожђе, смокве и: бадеме. Колико год: се техника развила; има такових врста воћа које не- долазе у обзир за: дужи транспорт, као на пр. јагоде, и према: томе појављује се само на унутрашњем и локалном тржишту: : -

Интересантан је однос између земаља извозница и увозница. Прве су далеко бројније од других. Тако рећи свака земља се труди да извезе своје специјалитете, а увозе само индустријске земље Европе и Северна Америка. Јапан увози такође веће количине, али само из својих колонија.

За време кризе промет воћа одржао се доста стабилно. Вредност светске трговине опала је (1929 = 100) до 1935 на 34,3%, дакле на 1|., а вредност промета, воћа 1934 на 46,3%. Извоз воћних конзерви 1935 пао је на 41,9%, дакле још увек је остао доста изнад просека светске трговине. Овај пад вредности не изражава уопште кретање трговине по волумену. Ако се узме просек од три године 1929/31 = 100, онда је по волумену промет свежег воћа (јабуке, лимуни, банане) пао 1982/85 на 95,6%. Промет сухог воћа (розине, сухе шљиве, бадеми) не само да није пао него. је још порастао на 102,3%. Овај податак драгоцен је за: илустрацију аграрне кризе. Извоз воћа одржао се зато што је понуда била тако снажна, да су цене рслативно јаче пале него за сухо воће. Највећи део промета воћа отпада на јужно воће, а у европске индустријске земље оно: највише долази из Медитерана. Медитеран је, да-

НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ.

Страна 653

кле, поднео терете кризе воћа тако што је бацио огромне масе, да би избио известан проценат вредности. Пошто се аутаркистичке тежње код производње воћа нису могле одмах показати у већој маси производа, као н. пр. код житарица, аграрним земљама преостало је да утолико јаче развију извоз воћа да би дошле до девиза.

Јабука је извезено 680.000 т. у вредности од 108 мил. марака, лимуна, наранчи, мандарина 1,810.000 т. за 276 мил. мк. банана 1,854.000 т. за 106 мил. мк., сухог грожђа 305.000 r. aa 88 мил. мк. свежег грожђа 195.000 т. за 50 мил. мк., сухих шљива 117.000 т. за 32 мил. мк. бадема 77:000 т. за 73 мил. мк. Податци за 1936 нису скупљени за све него само за 11 најважнијих земаља увозница. Њихов увоз већи је за 3,5% него 1985.

Ако се одржи коњунктура у индустријским земљама и у току 1937 биће њихов увоз воћа све већи. Воће не спада у преко. потребну храну. Оно до извесне мере претставља. луксуз код исхране, и зато у кризи може да се напусти пре него неки други артикал. А у припремању аутаркије исхране, која води највише бриге о потребама за случај рата, воће опет има другоразредни значај. Али с друге стране постоји велика преоријентација у начину исхране нарочито народа индустријских земаља, да се све мање може говорити о воћу као луксузу. Хигијена га одавно не сматра луксузом, него преком потребом. Али не одређује хигијена шта ће се више трошити, него тржиште, и зато зависи од развоја коњунктуре уопште развој воћне коњунктуре. Ако би избила нова криза вероватно: да ће воће остати онај артикал који се може продати; макар и по нижу цену, зато што аутаркија воћа није много напредовала. |

вава

"ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA

— Bugarski ekonomista d-r Čakalov objavio je vrlo interesantine podatke o strukturi prihoda od poljoprivrede u Bugarskoj. Ovaj je iznosio u 1935 g. 10,8 milijardi, 53,5% nacionalnog dohotka, od. čega. otpada na bilinu proizvodnju 5,8 miliiardi, 54,8% celokupnog: prihoda. od poljoprivrede, industrijske biljke 1,7 milijarde: (15,/%), vinogradarstvo 1,4. milijarde: (13%), voćarstvo i povrtarstvo 1 milijarda (8,8%) itd. Prihod od polioprivrede dostigao je svoj maksimum 1928' за 19 milijarde din., zatim pada do 1933 g. na 8,3 milijarde, pa posle opet raste.

= Bugarska poljoprivredna i zadružna banka saopštila je zainteresovanim da zakon koji reguliše cene, kakvoću i način otkupa konoplje i lana važi i za ovogodišnju kampanju. Trgovina je slobodna. Direkcija za otkup žita dobiće 15, mil. leva kredita od Polioprivredne i zadružne banke za interven-

cione· kupovine. Cene konoplju su utvrđene od 14—19 i lanu od 36—42' leva: po: kg.

— U 1986 g. potrošeno je u našoj zemlji 25,976 tona umetnog gnojiva prema 15,592 и 1985 г., 14.126 и 1934 itd. Najviše jie potrošeno umetnog gnojiva u 1999 g., i to 77,695. Potrošnia umetnog gnojiva ie vrlo važno merilo za ocenu položaja seliaka. Ovai podatak je ioš jedan dokaz za naše tvrđenje da se položai seljaka znatno popravio.

— Šećerna repa dala je O. g. prosečno. 130 metarskih centi, po jutru. Cena je: 16,50 din. po 100: kg. Kvalitet repe je o. g. slabiji. nego. prethodne. . +

INDUSTRIJA

— U Mandžuku-u su Japanci osnovali Društvo za proizvodnju tkanina od sojinih mahuna sa kapitalom od 10 mil. jena. Društvo će odmah pristupiti izradi fabrika, tako da se računa da će iduće jeseni početi proizvodnja. Godišnji kapacitet će za prvo vreme biti 10.000 tona novog vlakna, za čiju će proizvodnju biti potrebno.40.000 tona sojinih mahuna.

— #9 o. m. svečano je. otvorena valjaonica gvožđa »gruba pruga« u Zenici, čiji je kapacitet 180.000 tona valianog gyožđa godišnje.

— U Petrovgradi: se podiže nova predionica vune, koja će prema projektima zaposliti 600 radnika. Копсезји ima konzorcium koji sačinjavaju firme Sikora iz Praga i Milinčić iz Beograda. |

— U našoi zemlji: ima o. g. 15.fabrika za konzerviranje riba, od kojih: samo 11: rade. One prosečno zaposluju 120 stalnih radnika. Za poslednje tri godine prosečno je proizvedeno 3,1—4,5. mil. kutija sardina i 10.000—20.000 barila slanih sardela. Kapacitet fabrika je mnogo veći i iznosi triput toliko koliko. je proizvedeno.

— Čehoslovačke fabrike oružja u Brnu pristupile su povećanju, svog, akcijskog: kapitala sa 70. mil. na 120 mil. Kč. Poslednje povećanje kapitala, izvršeno je 19934 i to sa 30 na 70 mil. Kč. Od sadašnjeg kapitala 70% nalazi se u državnim rukama, a, 80%. pripada. Škodinim fabrikama.

— Posle: odluke američkih proizvođača bakra da ograniče proizvodnju za 20%, došlo je do slične mere i kod van-