Narodno blagostanje

Страна 690

само у вишем курсу него и у падању репора. Месечни репор опао је у Паризу са 4.50—4.75 на 0.60—0.75, а: тромесечни са 9.25—9.50 на 3—8.25; За долар са 0.90—1 на 0.15—0.16. На тржишту злата у Лондону цене се крећу у нормалним границама као што се види из доње таблице:

шилинг пенса по унци Дин. по кг.

1933 126 6 40.405 1934 141 40.345 1935 141 2 54.409 1936 141 4 54.569 12-Х -1937 140/6-/> 54.168 19-Х -1937 140/41| —140/51Jo 54.090—54.136

На приватном девизном тржишту у Београду цена паполеона се кретала 305—2306 и према њему и валуте.

НАШИ ПАПИРИ НА СТРАНИМ БЕРЗАМА

Курсеви наших државних папира у Паризу нису се опоравили. Њихова слабост проузрокована је разочарењем портера у погледу резултата преговора између нас и Француске. Трговински и платни промет био је главни предмет тих разговора, док је питање службе зајмова играло подређену улогу. Портери који су тражили да се служба врши у

Поенкареовим францима, виде да се начин службе неће ускоро мењати. Курсеви на париској берзи били су:

15-Х 18-Х 19-Х 4% 1895 216.— 212.— 232.5% 1902 210.— 203.50 220.41] % 1906 , 199.— 195.— 210.41ј,% 1909 199. — 192.50 210.5% 1913 200.— 203.— 215.41%. 1910 198.— 191.50 41}-% 1911 199.— 191.50 71] % 1931 253.50 952.— 260.5% Фундинг 1983. 131— 1837. — —

На Њујоршкој берзи осетно су пали курсеви наших папира. Разлог томе паду још! се не види. | 7% Блер 8% Блер 24,5—96 24,25—25,75

7 %Селигман 19 октобра 38,5—42.

ДЕВИЗНО ТРЖИШТЕ

Наша потраживања по клирингу у Грчкој, Немачкој и Италији порасла су у извештајној недељи. Последица тога је била лабава ситуација грчких бонова. На лире пораст клириншког салда не би требао да делује пошто оне лире које нотирају, потичу од старог потраживања. Изгледа међутим да та појава није остала без последица на курс лира из старог потраживања. Марку су Призад и Уред давали по стабилним курсевима. Али вероватно услед пораста клириншког салда роба се појавила у термину са приватне стране много јевтиније. Шилинг је достигао рекордни курс у току недеље, али се роба појавила у таквом износу да је курс брзо попустио.

Курсеви су били следећи:

Лондок Берлин Беч Мадрид – Милано ca, 15-X 238.— 1.390.— 865.— = 196.—- 30.25 ба! пр. 215.63 1.745.96 —— — 196.— == Без пр... 167.81 1.858.73 — _- 178.05 18-%Х 238.— 1.390.— 874.86 == 197.— 29.94 19-X 238— 1.390.— 897.77 — 197.— 30.20-Х 238.— 1.390.— 879.72 — 197. — 29.90 21-Х 238.— 1.390 — 872.50 — 185.— 29.90

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 43

Обрт је порастао са 30,5 мил. на 36 мил. дин. од чега отпада на Берлин 14 мил. према 12 мил., Лондон 12 мил. према 18 мил. Беч 7 мил. према 4,3 мил., Грчке 60нове 684.000 према 35.000 итд.

Робно тржиште

Сировине, Светско тржиште и у овој недељи било је узнемирено; главни разлог за то били су догађаји у Уол Стриту који су изазвали пад курсева, Међутим овај пад не тумачи се као почетак већих поремећаја, који би били предзнак кризе као 1929 г, већ само као последица подземне акције уперене противу извесних привредно-финансијских мера које намерава да спроведе Рузвелт. Трајнији фактор који доприноси узнемирености јесте стално заоштравање међународних политичких односа, што може неповољно да утиче на међународну трговину. Од немање важности је и стално појачавање аутаркијских тенденција у Немачкој и Италији. Јапан пак, као велики купац сировина, почео је, у вези са ратним планом, да ограничава увоз сировина, јер његов извоз наилази на све веће тешкоће. Сви ти фактори неповољно утичу на тражњу. Отуда су међународни картели почели понова да ограничавају производњу. Међу првима донео је одлуку картел бакра да смањи производњу за 20%. Ових дана доћи ће и одлука картела каучука, а потом и осталих. Рестрикције ће бити осетне, јер су и садањи стокови знатно већи од оних у истом времену прошле године.

Шипеница. — Последњи догађаји у свету дезоријентисали су још више тржиште и декуражили купце. Тражња ефективне робе почетком недеље била је врло мала, па су услед тога попустили и термински курсеви. Међутим, од средине недеље курсеви су се почели понова поправљатн, Дејство мутне политичке ситуације утолико је јаче, јер истовремено тржиште у ово доба почиње све више да долази под утицај вести о жетви на јужној хемисфери. За Аргентину се претпоставља да ће имати жетву од најмање 550.000 вагона од чега преко 380.000 ваг. за извоз. Аустралија такође очекује добру жетву од 400450.000 ваг. Најзад, Међународни пољопривредни институт у Риму објавио је прве податке о сетви из којих се види да је велики број земаља у овој години повећао засејану површину. Међу ове, поред осталих, спадају и Канала и С. А. Д. Вести о повећању засејане површине свакако нису остале без утицаја на тржиште; то утслико пре, јер се и онако предвиђа да ће светска увозна потреба у текућој кампањи бити мања од потребе у 1936/37. Немачка н. пр. не показује жељу да купује пшеницу за девизе; узима само оно што може да добије у клиринг. Италија је издала наредбу о обавезном мешању пшеничног са раженим брашном. Услед смањења увозне потребе Италија се није користила ни опцијом за мађарски контингент од 6000 ваг. који ће Мађарска вероватно продати Аустрији.

Ефективни послови на светском тржишту последњих недеља били су релативно мали. Продате су извесне количине Манитобе, а знатно више руске пшенице, која је ове године изванредног квалитета. Од подунавске робе рађено је само нешто мало румунске, која се налазила у Ротердаму и Анверсу пошто је извоз из Румуније за сада онемогућен врло високим поморским ставовима. Највише се ради американска роба. Манитоба у Ротердаму за новембар плаћена је 9,52:/, хфл., а американска хардвинтер 9,02 хфл. за мтц.

Ре ан мр не ерир