Narodno blagostanje

Страна 702

—- У Аустрији се оснива друштво за увоз жита, Koje: GH имало финансирати веће увозе. Друштву би приступиле 54 фирме које су се раније обвезале на давање годишњег прихода од 4.000 шилинга. Сада се преговара да се тај приход одреди према капиталу поједине фирме.

— Бугарска Дирекција за куповину и продају цереалија: одлучила је да покупује сву производњу ланаи конопља. Цене за лан крећу се између 36—42 лева а за кудељу 14—19 лева. Дирекција купује директно од продуцената, а као. произвођачи признате су и задруге, које продају у име својих чланова,

TRGOVINSKA POLITIKA

-· — U Italiji je osnovan ured za izvoz voća i povrća. Organizovan je naučno i daje izvoznicima sva obaveštenja o transportu, carinama, plaćanju i ambalaži. Sem toga ured preko posebnih inspektora nadzire useve i nasade na licu mesta, daje savete, nabavlja seme i sadnice.

— Аустрија ограничава износ текстилних и папирних отпадака за продукцију папира. Ограничење долази на тражење индустрије папира и састоји се у томс, да се у поједине земље не може извести више но што се извезло 1936 год. Те године извезено је 295 хиљада мтц. у Чехословачку и. 24 хиљаде у Маџарску.

— Аустрија је коначно склопила компензациони

уговор са Русијом ' за лиферовање 3000 вагона ражи у за-

мену за различите машине и електроматеријал. Лиферо“ вање ће уследити већ током овог месеца и то Дунавом.

МОУСАВ5ТУО

— Одлуком Министарства финансија дана је имаоцима_ благајничких записа уколико подлежу плаћању друштвеног пореза нова повластица у толико, што се би“ лансни износи благајничких записа неће одбијати од уложеног капитала за израчунавање рентабилитета (ст 6. чл. 86 Закона о непосредним порезима).

— Шведско тржиште капитала било је последњих недеља мирно јер су се очекивале нове конверзије. 15 новембра отказана су два зајма и то: 119 милиона круна 3:/2%THHX облигација из 1910 и 45,5 милиона 5%-тног зајма из 1928 год. У замену се нуде 3%-тне обвезнице у износу од 150 мил. круна. То је највећа финансијска конверзија коју је Шведска икада подузела. Рок зајма износи 65 год. 3%тне облигације постале су сада нормални тип облигација у Шведској и већ су неке 3%-тне и 3: /4%-тне облигације постигле курс изнад пари.

— Као што је познато пољска влада понудила је портерима енглеског купона 7%-тног стабилизационог зајма, који доспева 15 октобра исплату по каматној стопи од 4'ја%. Сада је та понуда учињена и другим веровницима, што претставља измену предлога од фебруара о. г. По том предлогу нуђена је исплата купона или 35% у готовом или замена за 3%-тне доларске фундинг облигације плативе за 20 год. или најзад одобрење купона у везаном конту. Нова понуда дошла је услед побољшања ситуације у земљи. Портери нису ни овим предлогом задовољни јер су имаоци доларских облигација добили конверзијом 4'/2%.

— Италија је понова проширила повластице страног капитала у сврху да га што више привуче. Тако су сада инострани иметци ослобођени наследног пореза у трајању“од 20 год. а за случај рата инвестирани капитали неће бити секвестровани нити ће се било каковим девизним ограничењима спречити слобода њиховог кретања.

— Od početka 1935 do jula 1937 priliv stranih kapitala u SAD izneo je 3 milijarde. Na Englesku otpada 9927 mil., na Švajcarsku 363, na južnoameričke zemlje 3935, na Francusku 8309 i na Holandiju 215.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 44

— Roan Antelope, englesko bankarsko preduzeće u Rodeziji, imalo je u 1936/37 god. 2,04 miliona funti bruto dobiti prema 0,76 miliona, u prethodnoi poslovnoj godini i isplatilo 80% (30%) dividendu. Društvo naglašuje da povišenim cenama bakru nisu krivi proizvođači nego spekulanti, koji su tvrdili da produkcija neće moći da ide u korak sa tražnjom. Međutim prosečna potreba u bakru bila je (izuzev Amerike) 111 hiljada tona, a restrikcionim ugovorom proizvodna kvota od 105% iznosila je 112 hiljada tona. Tako je postignuta ravnoteža između tražnje i proizvodnje.

— PyMyHHja je декретом наредила да се сви Kyпони иностраних зајмова који се налазе у земљи имају жигосати. Изузети су само они купони који су унесени у земљу као гарантија. Исплаћиваће се одсада само жигосани купони и они иностраних ималаца који ће се нарочитом дозволом моћи унети и опет нежигосани изнети. За све досада без девизних одобрења унесене купоне дана је амнестија. Овим се жели спречити даље враћање иностраних ренти, које је значило оптерећење за румунско тржиште капитала а уједно у даном моменту омогућити конверзију у иностранству. Куповање овог зајма имало је нарочиту драж јер Румунија купоне у иностранству исплаћује по паритету 1 долар = 102 леја плус 38% прима, док се унутрашњи плаћају по старом курсу т.ј. 1 долар — 176.18 леја. Зато декрет има посебну одредбу по којој ће инострани купони, уколико се не докаже закључницом заклетог посредника, да су купљени пре обелодањења декрета, жигосати с напоменом да ће бити исплаћени по службеном курсу долара без прима.

JAVNE FINANSIJE

— Danski 41-99 -tni unutrašnji zajam od 1982 god. u visini od 80 miliona kruna dospeva 1 novembra t. g., pa je država sa jednim konzorcijem ugovorila konvertovanje ovog zajma u novi 4%-tni s trajaniem od 3 god. i emisionim kursom 99.

— Министар финансија донео је решење да се сељаци ослободе скупног пореза на продукте маслиновог уља за храну. Досад је и оно уље, које су сељаци цедили у фабрикама уља за сопствену употребу, подлежало плаћању скупног пореза по стопи 5%. Сада су сељаци којима маслиново уље служи за храну изједначени са оним сељацима који су Ослобођени плаћања скупног пореза на брашно давано у мељаву на ушур.

— Државни подсекретар јапанског министарства финансија у једном говору пред јапанским привредницима изнео је до које се мере Јапан може задужити у случају рата. За поређење је узета Енглеска која се при годишњим расходима од 2 милијарде фунти задужила у рату са 7,4 милијарде. Данашњи унутрашњи дугови Јапана износе 10 милијарди јена па се према томе обзиром на свој годишњи приход од 11 милијарде може задужити до 40 милијарди. Са финансијском помоћи иностранства не може се рачунати. |

— Francuska banka Crćdit National dobila je ovlašćenje da raspiše zaiam od 1 milijarde franaka u obligaciiama od po 1000 franaka otplativnih za 40 godina. Emisioni kurs iznosi 915 franaka a kamata 55 franaka po obligaciji i plativa u dva obroka godišnje. Sredstva za dugovanu službu davaće država. Ovo ovlašćenje dato je banci na osnovu sporazuma sa državom kojim se banka obavezala učestvovati u finansiranju državnih izdataka za nabavljanje rada. :

— Рузвелт је изјавио да ће буџетски дефицит за 1924 изнети 895 милиона долара а не 418 како је објавио у својој посланици априла месеца. У овој суми налази се и 200 милиона за амортизовање дугова. Први дефицит Рузвелт је правдао наватком пореза а овај издацима око

Неа aaa