Narodno blagostanje

Страна 716

dašnja Uredba dopunjuje dosadašnje zakonodavstvo na tom poliu. Ona je uvela iednu novu vrstu poreza sa određenom namenom.

Ako se već radi o novoj porezi, pravilno bi bilo da je Uredba saobrazna našem poreskom zakonodavstvu što se tiče pravne, finansijske i administrativne strane. Uredba je stvorila nesnosno stanje u administrativnom pogledu. Vanredni doprinos, da se služimo terminologijom „Uredbe, razrežu, ubiru i izdaju Tehnički odelici pri sreskim načelstvima. I ako mora da postoji kontrola nad niima, ona sigurno nije tako

izgrađena, kao kod poreske administracije. Mogućnost ko-"

rupciie je prema tome vrlo velika. Ako bi se pak ustanovila potrebna kontrola, ona bi bila u svakom slučaju neracionalna, pored već postojeće organizacije poreske administracije, koja bi sa neznatnim troškovima mogla da svrši i ovaj posao.

Ako je već Uredba poverila vrlo delikatni posao razrezivanja jedne poreze nestručnom osoblju, trebala je da bude bar jasna. Ali ni to nije slačaj. Uredba propisuje da doprinos plaća sopstvenik robe, a ako se ovaj ne može ustanoviti, sopstvenik prevoznog sredstva. Sopstvenik robe se neće moći lako ustanoviti, dok je sopstvenik prevoznog sredstva uvek poznat. Uredbom postavliena alternativa otežavaće razrezivanje, pošto nameće dužnost da se prvo ustanovi sopstvenik robe, a samo ako se on ne može pronaći, sopstvenik prevoznog sredstva. Jednostavnije bi bilo đa ie Uredba ostala jedino kod sopstvenika prevoznih sredstava. To bi bilo uostalom i logično. Kupac robe ne iskorišćava put, nego to čini sopstvenik prevoznog sredstva. Nejasna je Uredba i u izboru poreskog obiekta. U Uredbi se izričito kaže đa se doprinos razrezuje kao procenat na vozaTinu. Iz toga sledi да je poreski objekt prihod od prevoza robe i putnika. To, međutim, nije slučaj. U daliim odredbama se obaveza plaćanja poreza vezuje sa posedom prevoznog sredstva, sa dužinom prevalienog puta i sa težinom prevezene robe. Težina prevezene robe ustanovljava se iz knjiga poreskog obveznika. Nije ve-

rovatno da će u tome Tehnički odeljci imati mnogo sreće.,

Suvišna je određena stopa od 10 para po kilogramu i kilometru, pošto se ona neće moći primenjivati. Jedino će se moći upotrebiti alternativno rešenie u Uredbi: paušalni iznosi na pojedine teretne automobile. Nije jasno zašto nije predviđen paušal i za kola sa stočnom zapregom. Kod razrezivanja doprinosa zavisiće na tai način poreski obveznici od milosti i nemilosti Tehničkih odeliaka, što se ne bi smelo dozvoliti. A osim toga, mogućnost korupcije je i tu vrlo velika.

Nedostatci Uredbe su takve prirode da će se njena izmena pokazati neophodnom u kratkom roku.

ЕШ |Повов капитала, како је по-

сле 1929 упао у кризу, остао је у њој до данас. То јеморало имати тешке последице за светску привреду. Обично се о тим последицама говори тако као да су оне погодиле само земље које су увозиле капнтале. Међутим, и оне које га извозе дошле су тим застојем у кретању капитала у ситуацију која је прекинула или бар успорила њихов развој у извесном правцу. Извозом капитала ове земље су шириле подручје експлоатације, тако да су за нацију били осигурани приходи из иностранства. Ако су с престанком извоза сиромашне земље остале без довољно средстава за индустријализацију, онда су и богате остале без нових извора прихода. Још је значајније кад наступе појаве да се из иностранства враћа више капитала него што одлази. Такав је случај последњих година у Енглеској. Енглески капитали враћају се из иностранства

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Енглеска, као најстарији извозник капитала, има га у иностранству више него ма која друга земља. По податцима које је изнео Сер Роберт Киндерслеј његова свота износи 3,764 мил. ф. штерлинга. Приход од овог капитала износио је 1929 г. 231 милион, 1930 пао је на 150 мил., 1936 попео се на 184 мил. Колико год су биле тешке прилике у светској привреди, ипак су се приходи били релативно добро сачували. Тим се, између осталог, може 06јаснити што је Енглеска лакше и брже пребродила кризу.

Мако је у Енглеској, због несређених привредних прилика у свету, забрањена емисија страних зајмова, ипак извоз капитала није сасвим утрнуд. Енглези су наставили да инвестирају, али највећи део иде у колоније и доминионе. М код нас је, у време опорављања привреде, дошло лоста енглеског капитала који се пласира у индустрији.

У доба кризе наступило је повлачење енглеских капитала. Зато је 1982 више враћено капитала (48 мил. ф. 1), него што је емитовано новог (11 мил.. Следеће две године извоз је бно већи од враћања. Од 1935 враћање се појачало, јер је извезен 51 мил. а вратио се 81, и 1936 извезено је 197 а враћен 61 мил. По податцима „Економиста' стопа враћања капитала износи годишње 1l1/s%. Томе треба додати /,% губитка капитала због стечајева и проневера.

Овакво кретање капитала претставља супротан процес од оног по коме је Енглеска постала богата и моћна. Ако би се тај процес продужио, он би водио ликвидацији светског значаја Енглеске и морало би да се смањи благостање нације. Приход од капитала из иностранства има већи значај по то благостање него извоз робе. Јер ако би узели и висок проценат добити од 20% код извоза ребе који је мањи од 400 мил. она би износила свега 80. мил. ф. а те је мање од половине прихода од капитала из иностранства. Из овог извора црне Енглеска велике масе девиза и одржава у равнотежи свој платни биланс.

Ако би се могло поставити неко правило за одржање и развој Енглеске, оно би гласило да извовз капитала мора бити све већи што је нација већа, јер један њен део живи од прихода капитала из иностранства. М да се повећа благостање нације, мора капитал да се извози све више. Међутим, последњих година амортизовани капитал употребљен је за подмирење велике пасиве трговинског биланса. Нису морала бити увезена средства потрошње него за проширење инвестиција. Али свако веће инвестирање код куће повећава енглеске потребе за увозом си: ровина. Такав развој не може дуго да траје. Повећана производња тражила би ново тржиште и уколико би се оно могло теже освојити, капитал би се више оријентирао на пласнрање у иностранству. Зато ову промену правца у кретању енглеског капитала треба довести у везу с енглеском коњунктуром, у којој се врше велике инвестиције у земљи, и тај посао је толико добар да је могао проузроковати да се више капитала врати, него што га јеизвезено. Враћање раније извезених капитала допричело је ч обиљу новца у земљи и одржавању високе каматне стопе, ва чим је ишла политика Отвореног тржишта. Пасива трговинског биланса за првих десет месеци попела се на 206,8 мил. ф. ти. према 242 у истом периоду 1986, и могла се mako изравнати захваљујући повратку капитала. У ту сврху служе и приходи од паробродарства и од краткоречних пласмана капитала (95 и 30 мил. ф. ш. 1986).

Богатство Енглеске огледа се с друге стране у том што је у току 1985 и 1936, у америчке папире пласирано 484 милиона долара, скоро око 100 мил. ф. ш. Ова сума није убројана у извоз капитала и у Енглеској сматрају то