Narodno blagostanje

Страна 814

gleskom odboru inostranih verovnika da će nastaviti sa otplaćivanjem dugova, čim se stanje na internacionalnom tržištu kafe popravi.

— Од 1928 португалски буџети завршавали су се са активним салдом, тако да укупни активни салдо за 8 година износи 1,4 мил. ескуда. Летећи дуг ликвидиран је, а из вишкова буџета створиће се једна државна резерва. Оптицај новчаница покривен је са 64% у злату и девизама, тако да је у октобру могла бити укинута одредба о девизном ограничењу.

— Bugarska je vlada svojevremeno ponudila otkup žigosanih kupona 6% državnog hipotekarnog zajma. Ponuda je važila do 1 novembra o. g. a sada je ponova produžena. Prihvataniem ponude gase se svi zahtevi imalaca kupona.

— Pretsednik Federal Reserve Boarda izjavio je u američkom Senatu, pred odborom za banke i novčarstvo, da će iduće godine Amerika teško izbeći deficit zbog sve veće depresije u privredi. Uzrok ovoj pojavi on traži u nejednakim cenama i nadnicama. Prihodi organizovanih radnika i nameštenika su daleko veći od neorganizovanih. Ako se uspe ovde naći ravnoteža, dolar bi, doduše, imao manju kupovnu moć, ali bi se teškoće smanjile. U pojedinim krajevima nadnice organižovanih radnika su za·20-—100% veće nego u 1999 софи. | |

— Јапан је одлучио да распише још у новембру најављеви зајам у висини од 35 милиона фунти стерлинга за покриће "ратних трошкова. Услови зајма су једнаки досадашњим: емисиони курс 98%; камата 3:/9% а амортизације 17. год.

— Novosadska opština namerava da povisi trošarinu i prirez na državni porez da bi pokrila višak u izdatcima koji će nastati zbog plaćania anuiteta Državnoj hipotekarnoj banci za investicioni zajam od 50 mil. din. Novošadski trgovci protive se toj nameri i traže racionalizaciju privrednog i finansijskog „poslovania zgrada i reorganizaciju trošarinske službe. |

САОБРАЋАЈ

— Ministar pošta, telegrafa i telefona, odlučio je da se telegrami mogu predavati preko telefona, i to svaki pretplatnik do ukupnog iznosa od 9200 din. mesečno. Posebna taksa za predavanje telegrama iznosi 1} din. za 10 reči, a za svakih dalinih 10 reči još po 50 para. Osim toga će pošta računati pretplatniku telefona 5% kreditiranog iznosa. Obračun će se vršiti mesečno. U buduće moći će se zahtevati da se telegrami saopšte adresatu preko telefona, ako je ovaj pretplatnik. Za to će se ubrati taksa od 1 din. za 20 reči i za svakih daljih 10 теб 105. ро 50 рага. — Ministar pošta dao je prilikom заорštenja tih mera izjavu štampi u којој је naglasio njihovu korisnost. — Ona bi bila još mnogo veća, da takse nisu tako visoke. Zbog njih će: se publika verovatno samo u izuzetno hitnim slučajevima koristiti tim olakšicama telegrafskog saobraćaia. — Возарински индекс Енглеске паробродске коморе за новембар је понова пао и износи 33:94 (1920 г. = 100) док је у септембру износио 42.883 а у октобру 39,81. Пад према октобру износи 14,75%, али је индекс ипак за 30,19% виши од прошлогодишњег. Индекс бродова за чартовање пао је за 29,38%. Једино је промет са Канадом остад исти тј. за 89,34% виши него прошле године.

— Претставници наших паробродарских друштава одржали су са претставницима осталих привредних грана у Загребу једну конференцију о нашем поморском саобраКају. Конференција је донела неколико закључака у којима се вели да је интерес домаћег бродарства уско повезан са интересима народне -привреде уопште. Тражи се

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

да се установи саветодавни одбор при Дирекцији помор-. ског саобраћаја у Сплиту, да се поморство не може одржати без државне помоћи. Констатовано је да садашње убирање лучких такса спутава саобраћај и тражи се увођење система годишње претплате за наплату таксе. Коначно се тражи да се не отступи од данашњег односа. измеBy лучких и осталих железничких тарифа.

— Макоп со је пастопантоуаја 2еђехтисе, meksička vlada je obrazovala ministarstvo željeznica koje je počelo s rađom 10 decembra о. 2. Likvidacija stranih želiezničkih preduzeća uslediće, čim dođe do sporazuma O njihovom obeštećenju. | ЊЕ

— Savez američkih železnica tražio je od nadležnog” Interstate Commerce Comission da u roku od pet dana odobri ugroženim Železničkim preduzećima povišenje tarifa od 517 miliona dolara, jer će inaće društva biti prisiljena obustaviti saobraćaj. Zbog opadanja prometa i sve većih troškova, povišenje tarifa, kako ih, je predvidelo 1. С. С., тије dovolino. Društva traže povišenie robnog prevoza za 15% a putničkog 2 do 21/s сепфа po milji. Povišenje mora stupiti . na snagu 1 januara ili kratko vreme docnije. U ciliu uređenja ovog povišenja tarifa potrebno је sazvati jednu specijalnu konferenciju. Međutim l. C. C. odbilo jie zahteve železnica. Ruzvelt se izjasnio za privatne Železnice i smatra da još nije došlo vreme za njihovo podržavljenie. Železnice treba da budu upućene na samopomoć, a ne državne subvencije. Treba ukinuti paralelne konkurentne pruge. Ne zna se šta će sad železnice da preduzmu.

КОЊУНКТЛУРА

— Вгој пехарозјетћ radnika u Engleskoj povećao se u novembru o. го. za 86.000. Prošle godine u istom mesecu broj zaposlenih povećao se za 16.000. Broi zaposlenih iznosi 11,573 hilj., za 353.000 više nego u istom mesecu 1936. Nezaposlenost zahvatila je podjednako sve grane privrede i sve krajeve zemlje, samo ie Uels ostao pošteđen i proizvodnja uglia. Posle obavljiania ovih brojki s više strana Копзгаtovano je da se ne može poricati da se i engleska privreda nalazi u opadanju. Mckena smatra da uzrok ovog opadanja leži u smanjenju tražnje sirovina od strane SAD, i da nema razloga da se zaključuje da će se situacija pogoršati dalje i u” Englesko.

— Бреј осигураних радника код Окружног уреда у Љубљани износио је у новембру о. г. 98.828 тј. био је за 1.967 мањи од оног у октобру, што претставља нормално сезонско падање. Ако се број осигураних из о. г. упореди са статистиком из 19929 год. види се да се ти бројеви готово поклапају. Ево упоредних цифара за последња 4 месеца: август 1937 год. 102.402 (1999 r. 102.599); cenreM6ap 102.034 (109.000); октобар 100.795 (101.120); новембар 98.828 (98.773). Осигурана надница радника први пут је у овој години пала са 94.832 дин. у октобру на 24.14 дин. али је за 1.34 дин. виша но у новембру прошле године.

— Број незапослених у Белгији расте у толикој мери да се то не може оправдати сезонским колебањем. За последњу недељу број се повећао за 5,37% и износи сада 152.485. Овај пораст приписује се опадању иностраних нарумбина у текстилној и папирној индустрији. Напротив незапосленост међу лучким радницима услед скраћења радног времена потпуно је нестала. Исто је стање и у извесним гранама тешке индустрије. ·

МОЛИМО ПРЕТПЛАТНИКЕ ДА НЕ БАЦЕ УПЛАТНИЦЕ КОЈЕ ИМ ШАЉЕМО У ПОСЕБНОМ КУВЕРТУ, НЕГО ДА ИХ УПОТРЕБЕ ЗА УПЛАТУ ДУЖНЕ ПРЕТПЛАТЕ.