Narodno blagostanje

18, ба) 1937, НАРОДНО

РАЗНО

— Članovi veća Poljoprivredne komore u Skoplju skoro iednoglasno su odbili da prime za naknadu putnih troškova cenu vozne karte druge klase i tražili su da im se naknadi samo stvarni izdatak, t. |. cena vozne karte treće klase, Oni kao seljaci, rekli su sami, ne putuju drugom klasom, nego trećom. — Decenijama se uskraćivalo seliacima pravo na sVOiu stalešku organizaciju. Među razlozima čulo se i to, da seliaci nisu još dovolino zreli da bi sami mogli da zastupaju svoje staleške interese. Takva mišljenia se čuju još i danas, sa neke strane. Seljaci većnici Skopske Poljoprivredne komore dali su na te prigovore dostojan odgovor.

— При закључку листа дознали смо за изненадну смрт Маринка Живковића, трговца из Београда. Маринко је био пре рата кројач, а после рата трговац. Код својих колега уживао је врло велики углед и поштовање, због своје благости, правичности и свога такта. Маринко је одликован поверењем средине у којој је радио. Он се целог живота бавио јавним питањима, али без болесне сујете, без наметања своје личности, увек скромо и из дубоког уверења. Маринко се није слагао са са најновијим правцима у организацији трговаца, јер је то било противно целокупној његовој прошлости и углавном гледању на свет. Маринко је био ревносан читалац „Народног благостања“ и наш велики пријатељ.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Зборови акционарских друштава

19 децембар — Посавска штедионица д. д. у Сиску (редован).

27 децембар — Сремска електрана д. д. у Сремској Митровици (редован).

28 децембар — „Кварнер: бродарско д. д. на Сушаку (редован). — Митровачка паропила д. д., Сремска Митровица (ванредан). Даруварска штедиона д. д. у Дарувару (редован). — Творница покућства и дрвене робе д. д., Загреб (редован).

29 децембар — JI. д. домаће творнице предења и ткања памука у НЕ (ванредан). — Долњо Међумурска штедиона д. у Прелогу (редован). — Прва хрватска

обртна банка д. 1 Загреб (редован).

30 децембар — Сједињене творнице конопље и ужарске робе д. д., Загреб (редован). — „Кроациа" д. д. за инд. дрва у Загребу (редован).

1

БЛАГОСТАЊЕ Страна 815

6 фебруар — Трговачка банка „Лувр", Зајечар (ре“ дован. — Пожаревачка задруга а. д., Пожаревац (редован).

Трговачки регистар

„Загорка“ д. д. за грађевну индустрију у Загребу, упис промене чл. 2, 10, 11, 25 и 31 друштвених правила. — Индустрија угљене киселине Адам Филиповић д.д. У Земуну, упис фирме са главницом 2 мил. дин. и чланова управног одбора г. г.: Томичића д-а Јураја, Грамберга Хермана, Вајса Вилхелма и Хајаша Емануела.

БИБЛИОГРАФИЈА Леон Блум. Да будеш социјалиста. Београд. Издање Ослобођења а. д. 24. — Трговачки закон за Краљевину Југославију. 1937, Београд. Геца Кона. д.; 432. — Привредник. Календар за 1938 годину. 1937, Срнско привредно друштво — Привредник. 156.

Сваки мапредак у производњи и

употреби, сбе знање и сва иску-

ства, што су их од године 1866

стекли специјалисти наше орга-

низације која обухвата цео свет,

примењују се код фабрикације наших

GARGOVLE MASHBA

и дају им онај квалитет, који гарантује сигуран и економичан погон,

STANDARD — VACUUM

Oil Company of Jugoslavia Inc,

; ЗАГРЕБ БЕОГРА 16 јанугр — Индустрија српско-босанских шљива а а. д., Београд (редован). 2 фебруар — Грађанска штедионица а. д., Београд (редован). aan

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8 ДЕЦЕМБКА 1937

У извештајној недељи биле су две врло интересантне промене. Једна је пораст девиза које не улазе у подлогу, за 36,6 мил. на 507 мил. дин, а друга пораст разне активе за 24,5 мил. на округло 2,050 мил. Узроци тих промена досада нису познати. Промене у пасиви, међутим, дају основу за претпоставку да се ради о инкасу за рачун државе или једне државне привредне установе.

Разни рачуни у обавезама по виђењу порасли су, наиме, за 85,6 мил. дин. на 1.078 6, што није свакидашња појава. Жиро рачуни на којима су иначе промене веће у извештајној недељи порасли су за свега 47,2 мил. на

1.548,7 мил. дин. Највећи део пораста обавеза по виђењу, који износи округло 128 мил. дин., отпада на разне рачуне. Из стања Народне банке излази да за противредност унетих девиза није повећан новчанични оптицај него обавезе по виђењу. Пошто су међу њима разни рачуни у највећој мери порасли, то се са сигурношћу може рећи да су имаоци разних рачуна, а то су јавне привредне установе, унеле девизе односно клириншка потраживања. Не може се, међутим, знати 0 каквим девизама се ради, нити из кога основа потичу. Друга интересантна појава је смањење златне подлоге. Злато на страни опало је за 5,7 мил. на 61 мил. дин: Насупрот томе злато у касама је порасло