Narodno blagostanje

18. децембар 1937.

Industrija prirodne svile zastupljena je зато једnim poduzećem: državnom fabrikom u N. Sadu. Ova pak ima vlastitu predionicu i tkačnicu sa 40 stanova. Industrija veštačke svile znaino је razvijenija i ima 30 fabrika, koje proizvode tkanine. Među njima su neka većeg obima, i prerađuju sa veštačkom i prirodnu svilu. Do koje mere ona pokrivaju domaću potrebu teško je одгеditi, jer je veštačka svila nov proizvod, čija potrošnja raste zajedno sa njezinim popularisanjem. Sudeći po znatno smanjenom uvozu ovih proizvoda prošle godine, izgleda da domaća proizvodnja sada podmiruje najveći deo potrebe.

Industrija konoplje zastupljena je sa 4 Velike češljaonice, koje su poslednjih godina prerađivale ukupno oko 7.000—7.500 tona konoplje, t. |. oko 20% prosečnog prinosa jugoslovenske žetve konoplje. Sem toga radi 12 srednjih i 30 manjih poduzeća ove vrste. Predenjem se bave 4 poduzeća, a izradom konopaca, mreža, kanapa i sl. preko 100 manjih i 4 veća poduzeća. Proizvodnja industrije za preradu konopljine pređe iznosi oko 400 vagona, čim se domaća potreba potpuno pokriva. Lanena industrija uvozi svoje sirovine velikim delom iz inostranstva, jer je domaća proizvodnja lana još neznatna. Lanenih predionica imamo samo dve, a pored toga i nekoliko konopljinih, koje i lan prerađuju. Tkanjem se bavi 13 fabrika, od kojih 4 velike. Od svih industrija bilinih vlakana lanena je najislabije razvijena, tako da je uvoz njenih proizvoda još uvek prilično velik. Industrija |jute zastupijena je sa 7 fabrika od kojih se 3 bave i tkanjem. Ove fabrike svojom proizvodnjom pokrivaju najveći deo zemaljske potrebe, ali |e uvoz nekih proizvoda, naročito džakova, još uvek priličan.

Da zaključimo. Naše napred izloženo gledište o dejstvu deviznih ograničenja i smanjenja vrednosti dinara na strani na razvoj tekstilne industrije u zemlji dobilo je, kao što vidimo, punu potvrdu. Poslednje godine dovele. su našu tekstilnu industriju u mogućnost da u

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 809

najvećem broju artikala pokrije domaću potrebu. U pojedinostima ovaj razvoj pokazuje identično razviće tekstilne industrije s onim na strani, a u istoj Tazi: izgradnja industrije tkanina ide pred onom prediva. To se vidi iz znatnog smanjenja uvoza prvih ı priličnog povećanja onog drugih. Ova pojava objašnjava se pre svega tim, što se industrija prediva ne može da podiže pre nego se u zemlji obrazuje njen potrošač t. |. industrija tkanina. Sem toga, ova poslednja iziskuje manje kapitale nego industrija prediva. Za predivo raspolažemo i manjim brojem stručnog radništva. Ali znatan porast uvoza sirovih proizvoda pokazuje da je i industrija prediVa poslednjih godina postigla zavidne uspehe. Tim upotpunjenjem naša tekstilna industrija celokupni produkcioni proces gotovih proizvoda sve više izvodi pomoću naše radne snage. To je dobit ovoga razvoja.

Potrebno je istaći da podizanje naše tekstilne industrije na stepen, koji joj, uglavnom, omogućuje snabdevanje zemlje domaćim proizvodima ni u kom slučaju ne žnači autarkiziranje naše privrede. Zavisnost naša od inostranstva razvojem vlastite tekstilne industrije nije smanjena |er se naša proizvodnja zasniva na UVOZU Sirovina. Podizanje vlastite industrije pretstavlja samo jedan proces industrijalizacije kroz koji su morale proći sve danas industrijske zemlje. S tim smo mi, uglavnom, savladali problem industrijalizacije. Međutim, ubačen je i od službene strane prihvaćen zadatak autarkiziranja tekstilne industrije. Želi se, da se podizanjem domaće proizvodnie tekstilnih sirovina prekine i jedina veza S inostranstvom, koju održavamo uvozom ovih artikala. Tako je došlo do Uredbe o obaveznom otkupu domaćeg pamuka od strane tekstilnih fabrika i do osnivanja Instituta za vunu u Beogradu. Mi smatramo da je problem emancipacije zemlje od inostranstva u pogledu sirovina državnom intervencijom mno9o teži nego što je bio onaj industrijalizacije privatnom inicijativom. Pomoću gore pomenutih mera taj cilj se uopšte neće postići. O tom opširnije drugom prilikom.

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛ

Ear rar mer rss" Poor aryrszı =" ЕШ У октобру месецу настављен

је повољан развитак државних финансија што омогућује с једне стране интензивније коришћење материјалних кредита, а с друге задовољење из вишкова прихода ванбуџетских расхода који су, према експозеу Министра финансија, у последње време, знатно порасли.

Државне финансије у октобру и за период априлоктобар Приходи у октобру месецу били су 1.084.68 мил. дин. или 19,3% преко суме која је била буџетом предвиђена. Повећање прихода према предвиђању показује се на целој линији те у том погледу октобар месец претставља рекорд. По главним групама приходи су се овако кретали (у мил. дин):

Предвиђено Остварено + %

Непосредни порези 206,5 247,9 20,0 Посредни порези 237,0 271,5 14,5 Монополи 165,1 177,8 7,7 Државна привреда 288,5 375,6 30,1 Од тога:

Железнице 170,4 957,2 50,9

МИ

Пошта, тел. 44,1 44,8 17 Шуме 9,8 10,6 8,0 Рудници 24,0 29,4 22,4

Највеће повећање прихода према предвиђању у октобру месецу показује се код државних привредних предузећа, а међу овима код железница. Железнице су у октобру месецу за последње четири године имале највећи робни промет. Утоварено је и превезено 182.000 вагона. А за првих седам месеци буџетске године број утоварених вагона изнео је 1,060.000 ваг. према 933.000 у истом периоду буџетске 1936/37, 916.000 ваг. у 1935/36 односно 854.000 ваг. у 1984/36. Повећани број утоварених вагона стоји у непосредној вези са извозном коњунктуром. На другом месту долази повећање прихода од државних рударских предузећа. Међу фискалним приходима непосредни порези показују највеће повећање. А од посредних пореза и овога пута царине су дале највеће повећање (29,6%), затим таксе (12,4%) и, најзад, трошарина 2,1%.

Увећани приход у октобру омогућио је и знатно боље извршење расхода, нарочито материјалних. Расходи су извршени за 1:016,67 мил. дин. или 11,8% преко буџетом предвиђене суме. Од овога утрошено је на личне