Narodno blagostanje

Страна 810 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр, 51 расходе 436.45 мил. дин. или 42,9%. Док су лични расходи · 1988/34 1985/36 1987 [38 према предвиђању повећани за 2,9%, код материјалних Državhi služebnici 207.130 208.077 211.605

расхода показује се повећање за 19,6%.

Упоређењем извршених расхода са оствареним приходима види се, да је октобар месец завршио активним салдом од 68.0 мил. дин.

Период април-октобар, у поређењу с истим периодом буџетске 1936/87, показује следеће резултате (у мил. динара):

1936/37 1937/738 -- или—/% Приход 5,865,59 6,738,39 = 149 Расход 5,087,37 6,042,36 <= 18,7 Активни салдо 778,22 696.03 — 10,6

Приходи за првих седам месеци буџетске 1987/88 дао је 5,8% преко предвиђене суме. По главним групама изгледао је овако (у мил. дин.:

Предвиђ. Оствар. + или—%

Непосредни порези 1,476,0 1,520,3 = 29 Посредни порези 1,659,5 1,816,8 += 94 Монополи 1,155,7 1:2407.3 == 5,3 Државна привреда 1,991,8 2,126,9 15 657 Од тога: Железнице 1,192,9 1,404,7 PRO 17,7 Речна пловидба 49,8 34,4 — 31,0 Поште 308,8 292,6 — 5,3 Шуме 69,7 56,6 — 17,6 Рудници 168,6 175,6 75 41

Код непосредних пореза показује се повећање у свима облицима, нарочито код земљарине. Међу посредним порезима највеће повећање отпада на царине. Увећање монополских прихода последица је углавном повећаног извоза дувана.

Интересантно је упоредити кретање фискалних прихода за последње четири беџетске године (увек 7 месеци) које пружа овакву слику (у мил. дин):

Непосредни Посредни Укупно Од тога

порези порези и мон. '% поср. пор.

1984/35 1,258 2,478 8,781 66,4 1935/36 1,181 2,709 3,890 69,6 1936/37 1,318 2,675 3,993 66,9 1937/38 1,520 3,033 4,558 66,6

Као што се види, фискални приходи последње четири године систематски су се повећавали. У 1937/38 према 1934/35 повећање износи: код непосредних пореза 21,3%, код посредних 22,4%. Релативни удео непосредних пореза, у фискалном приходу остао је за све време непромењен.

Расходи за 7 месеци извршени су 5,1% мање од онога колико је буџетом било предвиђено. Највеће повећање расхода, преко буџетом предвиђених, отпада на пензије. За њих је било предвиђено 592,6 мил. дин., а утрошено је 671.51 или 13,3% више. Изузев монопола и државних рудника код свих осталих партија утрошено је испод онога што је било предвиђено. Од целокупног расхода у овом периоду на личне издатке утрошено је 2,970.67 мил. дин. или 49,1%. Материјални расходи извршени су са 90.4%. и =—0=Ccm=J Predloz državnog budžeta za Javni činovnici najmnogo- 1988/89 g. ргеду ја povećanie brojniji stalež u Jugoslaviji broja državnih službenika za

posle poljoprivrednika 6.999 te bi se ukupni broj poА II poeo na 215:751., Prema Come, a | nošle Wratkotrajnob periodu stagnacije broja činovnika u 1933/94 i 1934/35, nova budžetska godina biće četvrta po redu kako se brojno stanje sistematski povećava. Mretanje broja svih lica izdržavanih državnim budžetom izgleda ovako:

Drž. služb. kod banskih uprava 43.685 44.446 49.571

Penzioneri državni 60.402 64.263 67.214 Invalidi 70.788 70.142 68.003 Banovinski službenici 11.878 12.359 22.279 Banovinski penzioneri 699 719 844

Ukupno 394.582 400.006 419.516

Povećanie u 1937/38 prema 1995/36 iznosi 4,8%. U iduсој budžetskoj godini povećaniem broja državnih službenika za 6.999 dobićemo, pod pretpostavkom da ostali brojevi ostanu nepromenieni, 426.500 lica izdržavanih iz državnog budžeta, a to je nepotpuna 3% ukupnog broja stanovništva. Nemamo pri ruci stitistiku državnih činovnika za druge zemlje. Ali ako bi procentualni odnos između državnih činovnika i stanovništva bio isti kao kod nas, Francuska bi trebala da ih ima 1,2 mil., Italija isto toliko, Nemačka blizu 2 mil. itd. Ako niihovo prosečno porodično stanie uzmemo sa 4 onda dobijamo cifru od 1.7 mil. lica ili 11,3% ukupnog broja stanovništva. Ako tome još dodamo broi činovnika i penzionera gradskih i seoskih opština, koji će iznositi na osnovu poslednjih statističkih podataka, uzimajući istu progresijlu kao kod državnih činovnika, okruglo 120.000, odnosno sa članovima Dporodice 480.000, dobićemo broji javnih činovnika od okruglo 540.000 lica, što čini sa članovima porodice okruglo 2,2 mil. Njihov procentualni odnos u ukupnom broju stanovništva je nešto preko 15%. Prema tome, ova je grupa, posle polioprivrednika, naimnogobroinija.

Mnogo brže od državnih službenika uvećava se broi penzionera. Njihov broj sa 60.402 u 1938/39 godini izneće 76.214 što prefstavlia povećanje za 11,2%. Broi službenika i penzionera kod banskih uprava takođe se brzo povećava. Povećanje banovinskih službenika za 9.429 и 1987/88 prema 1936/87 došlo je usled toga što је sa opštinskih i školskih budžeta preneto na banovinski 9.009 učitelia. Prema tome, faktičko povećanje u grupi banovinskih službenika iznosi 483 lica. Broi invalida opada usled izumiranja.

x

O HeHaBecHOi судбини сребра Биланс америчке политике писали смо у броју 35 0. г.

сребра Последњи догађаји на тржишту сребра претсказују да је могућна нова криза, и ако би до ње дошло био би то потпун бродолом америчке политике сребра. Могућност тог бродолома лежн у самом начину како је 19883 покушано да се реши криза сребра. Сребро је постепено изгубило свој монетарни значај, иако не сасвим, његова производња расла је све више нако му је цена непрестано падала. Па иако је пала ниско, још увек је оно скупо да се у већој мери употреби индустриски и да се тако реши његова хиперпродукција. Споразум између произвођача сребра и земаља у којима је сребро сачувало монетарни карактер, није пошао од тог да оно има тенденцу да оно остане само сировина га индустрију, него је покушао да се још нешто сачува од његове монетарне цене.

· По споразуму Индија је ограничила извоз сребра на 85 мил. унци, Шпанија на 5 мил. годишње, Кона је одлучила да га демонетизира, а пристала је да га не извози, односно да мање количине замени за злато у САД. Произвођачи сребра, Аустралија, Канада, Перу, Мексико, САД. забранили су извоз сребра и обвезали се да ће купити годишње 35 мил. унци. Овом политиком сребра, коју су инаугурисали С.А.Д., требало је да се заштите интереси произвођача Они су тражили да се сребро ремонетизира. То није учињено, напротив напуштено је у већој мери, али

| i + ji 4 1) -