Narodno blagostanje

1, јануар 1938,

iz uredništva

Božični broj časopisa »Der deutsche Volkswirt« posyećen je svetskoj privredi i miru. Na uvodnom mestu izišao je Šahtov članak koji je noftirala gotovo sya svetska štampa. šaht konstatuje da nije ništa učinjeno za sanaciju privrednih odnosa u svetu, da le unutrašnja konjunktura pojedinih zemalja doprinela da se oporavila i svetska privreda. Unutrašnia konjunktura svake pojedine zemlje ima svoje nezgode, koje se mogu da izleče jedino saniranjem međunarodnih privrednih odnosa. Bez toga popustiće sadašnia svetska konjunktura, a njezine rezerve su sada daleko manie nego 1929.

Ko prelista ne samo božićne brojeve evropskih i američkin časopisa, nego i za nekoliko mesci unazad, može гоtovo u svakom broju da nađe po koji članak posvećen privrednoi situaciji u svetu. Diskusija je živa jer su se ekonomisti podelili u dva tabora. Jedni neprestano upozoravaju na nezgode konjunkture pojedinih zemalia i pretskazuju slom u određenom vremenu. S druge strane optimisti se trude da nađu neposredne uzroke neke nepovoljne pojave u razvoju privrede da bi tako mogli upozoriti šta treba poduzeti pa da se otstrani ono što ie nepovoljno.

Privredna situacija na početku 1938 doista ne izgleda onako povolina kao što je bila na početku 1937. Razvoj privrede tekao je preko čitave 1936 u neprelomljenoj liniji. Naprotiv, u toku 1937 polet se pokolebao nekoliko puta, naročito u aprilu posle sloma cena sirovina i u oktobru posle berzanskog sloma u Njujorku. Na kraju 1936 bili su povolini izgledi za razvoj svetske irgovine, uprkos svim zaprekama koje su joj bile stavljene. Ipak, trebalo ih je ukloniti pa da se tek tada i trgovina slobodnije razvija. Pošto to nije učinjeno dovolino je bilo da se polet malo pokoleba, pa da i ona popusti, kao što se dogodilo već u drugoj polovini 1937. Krajem 1936 pomišljalo se na ukidanje raznih ograničenja proizvodnje. Krajem 1937, obrnuto, uvode se ona koja su napuštena. Povećanje nezaposlenosti, zabeleženo род Кгај 1936, bilo je čisto sezonske prirode. U SAD od зергетрга do polovine decembra 19937 izgubilo je posao oko 2 mil. radnika, a po izjavi upravnika američkog ureda za zaposlavanje Hopkinsa do februara broj nezaposlenih povećaće se još za 1—2 na 11—12 miliona. To se ne može više tumačiti kao sezonska pojava, a slično je i u Engleskoj. Razlika između sadašnje situacije i pre godinu dana je i u tom što se tada tačno mogao predvideti obim poslova koji u pojedinoj zemlji pretstoje. U Engleskoj je naoružanje tek počelo da se sprovodi planski. Sjedinjene Američke Države su krajem 1936 zapravo tek bile došle na prag poleta. Porudžbine, specijalno kod mašinske industrije, u većini zemalja bile su tako velike da su osigurale posao za čitavu godinu unapred. Cene sirovina su skakale, Situacija u transportu, kopnenom i pomorskom, popravljala se iz dana u dan. To su sve bili momenti koji su pretskazivali vrlo povoljan razVoi privrede 1937. Na kraju godine mnogi od tih predznaka ili su se izgubili sasvim ili su obmanuli one koji su previše očekivali. Cene sirovina, istina, stabilizirale. su se posle mrtve sezone koja je trajala čitavo leto, ali uzrok tome treba tražiti na strani organizovane ponude, a ne na strani tražnje. Parobrodarska tarjfa počela je da pada oVce jeseni. Porudžbine su smanjene kod svih grana industrije, a zahvaljujući tome što postoje velike porudžbine 0d ranije nije usled toga odmah smanjena i proizvodnja. Povrh svega toga pojavio se u toku 1937 ogroman uticaj psi-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

на ниа Јање» Каја Не | Jedan pogled ma svetsku privredu početkom 1938

Џтрана 5

holoških momenata u privredi. Pad cena sirovina, pad Kkurseva, storno porudžbina, kupovanje samo najnužnijih količina sirovina, sve su to momenti koji pokazuju veliku nesigurnost i kolebljivost privrednika. Njihove reakcije su tako snažne da se u izvesnim momentima situacija u privredi pretstavlia daleko lošije nego što je stvarno.

Ovih nekoliko momenata koji karakterišu privrednu situaciju pred kraj 1937 objašnjavaju zašto je mogla tako da ojača sumnia u dugotrajnost konjunkture i zašto se toliko ukazuje na nedostatke unutrašnje konjunkture svake pojedine zemlje. U Engleskoj gotovo jednoglasno ponavljaju да је slabost konjunkture u tom što je iscrpla sve reezrVve. Žasada to se još samo naslućuje. Poslednji konjunkturni izveštaj »Economista« za novembar pokazuje da je situacija još u celini odlična, da ie opšti indeks proizvodnje veći u jesen nego u leto, i da popuštaju samo neke grane, Кад građevinarstvo i brodogradnia, a od decembra i automobilska industriia. Prema tome engleska konjunktura nije još pokazala da je doista pri kraiu. U SAD izgleda kao da jeste. Medđutim, ne treba zaboraviti da se američka konjunktura nije bila potpuno ni razvila, da je ona popustila pre nego što je ušla u polet i da prema tome ne mogu nastupiti posledice poleta. I američka konjunktura razvila se pod specifičnim prilikama kao i u drugim zemljama i zato treba da se sadašnje pojave u njoj objašniavaju ne po nekom šablonu nego prema američkim prilikama. Naivažniji je momenat tai đa američke države liferuju sirovine čije su сепе раје. АП pored toga američku privredu su .paralizovali novi socijalni zakoni, kretanje nadnica; reforme berzanskog posla; nova poreska opterećenja; deflaciona politika u toku 1937 (zajmovi 1 investicije članica rezervnog sistema smanjene su za 1,100 miliona, a depoziti su se smanjili za 780 miliona); najzad, neodređenom i nesigurnom razvoju privrede doprinela je i spekulacija američkog kapitala, i kretanje nemirnog Кар: tala u svetu.

U diskusiji o problemima svetske privrede uobičajeno ie u poslednje vreme da se govori o prilikama dveju zemalja, Engleske i SAD, pa se prema njima prosuđuju prilike celog sveta. Međutim, Šahtov članak, koji smo citirali na početku, uključuje u probleme svetske privrede i zemlje s onako izrazito unutarniom konjunkturom kao što je Nemačka. Stvarno, potrebno je izvršiti korekturu u načinu kako se tretiraju konjunkturni problemi. Nemački izvoz mašina porastao je za 20% 1937 prema 1936 a proizvodnja za 10%. Iz toga sledi da se nemačka unutrašnja konjunktura mogla održati u dosadašnjem obimu zahvaljujući svetskoj. Ako se smanii spoljпа trgovina potrebno je da se stvore nova sredstva za finansiranje proizvodnje i dovoza sirovina, inače će konjunktura popustiti. Zbog većeg izvoza mogle su da budu i veće investicije 1937. Pa ipak smanjio se. tempo kojim se one роvećavaju. Od 1935. do. 1936 volumen investicija povećao se (1928 = 100) sa 104,7 na 123,7 a do 1937 na 134. To je znak da je relativno smanjena investiciona delatnost. Šaht uzima da slabosti konjunktura nacionalnih privreda mogu da leže ua njihovom sistemu finansiranja; problemi sirovina, nedo-

· statku kapitala; | da ni jedna nije sposobHa da sama za sebe

reši takVe nedostatke. Šahtov članak je mnogo citiran zbog njegovog političkog cilja, jer se u njemu pledira, po unu-

· trašnjem smislu a ne otlvorenim zahtevom, za vraćanje ne-