Narodno blagostanje

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ | Ба

Страна 8

под заштитним царинама тако да јој не прети опасност од стране конкуренције, а она сама може да својом масовном производњом са успехом продире на страна тржишта. Моментано је ситуација таква да се унутрашње тржиште почиње да стеже. Због тога америчка привреда мора на сваки начин да настоји да створи себи пут у иностранство, па, ако буде потребно, оне ће започети са дампингом робе, само да прескоче царинске зидове.

Ако Енглеска спусти царинску тарифу У уговору са САД. онда ће се на основи клаузуле највећег повлашће" ња са том олакшицом користити све друге земље, специјално Немачка и Јапан, а ове су најопаснији конкуренти.

Америчке државе су после рата два пута повисиле царине, тако да се енглески извоз врло слабо развио, док је, обрнуто, амерички извоз у Енглеску могао да се развија слободно и зато је за Зј8 већи од оног енглеског извоза у САД. Енглеска извози у САД само извесне специјалитете чија тражња није еластична и који имају иначе доста повољно тржиште у осталом делу света. Ако САД спусте царине за ту врсту производа, то неће бити од велике користи по енглеску привреду у целини. Важно бин било да САД спусте царине за артикле које Енглеска уопште тешко може да пласира. Према томе полазна тачка

преговора и тежиште трговинског уговора треба да се састоји у том да САД спусте царине. Без тога уговор ће послужити америчкој индустрији да продре на тржиште империја. Последњих година Енглеска није повећала увоз пољопривредних производа. Све што би увезла из САД ишло би само на рачун колонија и доминиона. На концу упозорава се да је сваки трговински споразум са САД. пун неизвесности, зато што долар није стабилан, тако да без обзира на царинске ставке даља девалвација може да заоштри конкуренцију.

Мако у резолуцији има и овако слабо основаних тачака, као што је ова о нестабилној валути, у енглеској штампи она је примљена с много уважења. Подвлачи се да је то глас удружења које претставља целу енглеску индустрију. И „Економист' се осврнуо на ову резолуцију и честита удружењу што је са толико отворености изнело свој став. У једном говору Чемберлен се позвао на најновије дело Черчила у коме је говорио о његовом оцу, истичући да се његова величина показала у том што је ка-

снији историјски развој пошао у правцу које је он пре-

поручивао. А тај правац је ова царинска заштита коју данас ужива нмпериј. Из овог би се дало закључити да трговински споразум неће донети кардиналне промене у садашњој трговинској политици Енглеске.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

Prilažemo ovom broju sadržaj časopisa sa dodatkom »Analiza bilansa« za 1937 god, ~

ПОЉОПРИВРЕДА

— Još prošle godine bilo je od strane Ministarstva poijoprivrede pokrenuto pitanje nabavke jevtinijih plugova i pomaganja domaće proizvodnje. Na konferenciji februara prošle godine između pretstavnika vlasti i industrije konstatovano je između ostalog, da bi našoj poljoprivredi trebalo godišnje 50 hiljada komada plugova, a da se proda svega 10 do 12 hiljada, od čega 2000 domaćih. Ministarstvo poljoprivrede je tom prilikom tražilo od ministarstva finansija kredit od 2 miliona dinara za davanje premija domaćim proizvođačima plugova. Sada ovo pitanje pokreću sami producenti naglašujući da bi sa 2 miliona din. premije mogli liferovati našoj polioprivredi 10 hiljada komada jevtinih plugova.

— U Nemačkoj već duže vremena pokušava se proizvodnia ulia iz semenki grožđa. U nekim opštinama u rajnskohesenskoi oblasti proizvođači vina bili su obvezani da liferuju drozgu. Iz semenki dobija se ulje za jelo i za tehničke potrebe. Ljupina se upotrebljava za proizvodnju vinske kiseline. Ostatak za loženje. Dobiveno je oko 40.000 litara ulja od semenki.

— Cena šećeru u Italiji povišena je za 45 centesima Do kg. tako da najlošijoj vrsti cena iznosi 6,55 kg. U letu 1935 cena je bila spuštena za 30 centezima po kg, što je palo па leđa fiskusa, proizvođača i trgovine. Sadašnje povišenje cene ide u prilog fabrikanata šećera i proizvođača repe. Ovođodi-. šnja žetva bila je slaba pa je potrebno višom cenom raspolo: žiti proizvođače da obrade veću površinu. 1935. bila je obrađena površina od 90000 ha, a povišena na 160000.

ИНДУСТРИЈА

—- Јапанска производња алуминијума све се више развија но Јапан нема богатијих лежишта боксита. Између јапанског предувећа Алуминиум к, к, из Такау. (Фор:

sledeće godine treba da bude

моза) ни низоземских произвођача боксита постоји уговор о лиферовању, а сада је између Ниенбиши концерна и продуцената из Сао Себастнано (Бразилија) закључен уговор о редовитом лиферовању боксита.

= Франнуска аутомобилска индустрија жали се на тешко стање које је створено дизањем надница за 70% и поскупљењем материјала за 40%. Упркос томе цене аутомобила порасле су свега за 30%. Код продаје опажа се све зећа потражња јевтиних кола, тако да 75—80% кола отпада на аутомобиле испод 24 хиљаде франака. Раније су кола била у употреби 3—4 год., а сада се трајање употребе повисило на 5—6 год., јер веће цене чине рентабилним ми такве поправке које се раније нису исплаћивале.

— Savez japanskih predionica pamuka odlučio је да osnuje društvo za proizvodnju i gajenie pamuka u Зеуегпој Kini. Osnovni kapital od 3 miliona jena biće upisan od strane saveza predionica, saveza uvoznika pamuka i nekoliko privatnih firmi. Ovo je u vezi sa kontigentiraniem japanskog uvoza pamuka po kom se u Japan može uvesti još samo 1.05 pikula pamuka mesečno. Proizvodnja društva mora se Oograničiti na 300 hiljada bala.

— Francuska firma »Ditad« za impregnaciju drveta preselila se iz Sušaka u Slav. Brod. Zgrada je već gotova a strojeve izrađuje Brodska fabrika. Kako su dosada u državi postojala samo dva postrojenia ova tvornica ima dosta izgleda na dobro poslovanje.

— U Debeljači, Dunavska banovina, osnovano je akcionarsko društvo >ВИјапа« sa kapitalom od 1 milion dinara, Društvo će. se baviti proizvodnjom ulja i ostalih kemičkih proizvoda.

— Belgiiski karte} sirovog čelika odlučjo је (da те: sečnu produkciju snizi za 80 hiljada tona, Belgijska produkcija čelika u novembru iznosila. je u novembru 806 hiljada tona prema 276 hiliada u novembru 1936.

-- Bankovni i monetarni odbor američkog senata pOslao je senatu zakonski predlog o građenju stanova. Оуај predlog je već primljen od parlamenta i biće glavni predmet rada. vanredpog zasedanja kongresa. Ostala dva predloga, nai-