Narodno blagostanje

8, јануар 1928. _

12 игеди уа:

_НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Страна 19

Оразпоз! згаћевкћ готмоуа Ккео розје~

dica Korirtudimomj tadiyariv cam

је ере ока

1 PARTISKO-POLITIČKI; KLASNI I STALEŠKI FRONTOVI

- U istoriji modernog društva ljudi su se organizovali ideološki ili klasno, da preko takvih organizacija utiču na upravljanje državom. Ideološka forma·organizovania |e politička partija, a klasno organizovanje koje je počelo da izbija na površinu jače pod kraj 19 veka vrši se po kriterijumu: kapital i rad. Ova borba

počela je da podriva parlamentirizam, kao najčešći

oblik partisko-političke organizacije naroda. Mada је svetski rat snažnim udarcem izbacio društvo iz koloseka u kome je ono moglo da se kreće prilično uravnoteženo, klasna borba zaoštrila se do vrhunca. Kao reak'cija na takvo stanje, s težnjom da uništi klasnu borbu, rodila se ideja staleškog organizovanja. Potreba za njom prema tome mogla |e da se pokaže samo u zemljama razvijene ·klasne borbe.

Nasuprot klasnoj organizaciji koja ističe borbu dvaju tabora sa suprotnim interesima, staleško udruživanje polazi sa stanovišta jedinstva interesa raznih dru-

štvenih slojeva. Me borba, nego saradnja. Ako postoje neke razlike u položaju pripadnika pojedinih staleža, ta razlika ne sme da bude polazna tačka za trvenje, nego pretpostavka za saradnju. Ono što se u klasnoj borbi naziva suprofnošću između rada i kapitala, po staleškom shvatanju je samo razlika između delova jedne celine. Ti delovi moraju se organizovati da tako udruženi izbrišu sva štetna trvenja i da se sve snage njihove maksimalno iskoriste u postizavanju izvesnog cilja.

Jedna privredna grana je deo nacionalne privrede. Sa svojim posebnim, profesionalnim interesom ona može da krene u pravcu atomiziranja društva. Klasno atomiziranje neutralizira se u organizaciji jedne privredne grane, atomiziranje po granama u njihovoj KroVnoj OTganizaciji. Tako bi se dobio korporativni sistem, koji, po ideji pristaša staleškog uređenja države, treba da Onemogući svako trvenje u kapitalističkom društvu.

TI KONFUZIJA IZMEĐU ESNAFA I STALEŽA

Naš zakon o radnjama uheo je kod nas prvi put “elemente staleškog uređenja odnosa u društvu. Ali samo elemente, prvo zato što ideja staleškog uređenja države nije uopšte prihvaćena i drugo zato što ni u oblasti za Који је zakon donesen princip staleškog organizovanja nije sproveden do kraja. Istoriju ovog zakona, političku spekulaciju kod njegovog donošenja, šta se hoće njegovim slovima i šta će se postići delom, izložili smo u seTiji članaka 1936 (vidi Narodno Blagostanje br. 36, 97, 36, 39). Rezultati ovog zakona u praksi potvrdili su zaključke koji su izvedeni iz socijalno-političke analize njegovog propisa o organizaciji privrede. To ie razlog da se još jedanput vratimo na isti problem i istaknemo koji je bilans ovog zakona za vreme njegovog trajanja od 5 godina.

Jedna od glavnih novina Zakona o radnjama bili su propisi o prisilnom udruživanju zanata, trgovine i industrije. Time je još samo poljoprivreda izostala iz staleškog organizovanja. Donošenjem zakona o poljoprivrednim komorama dobila je i ona stalešku organizaciju. Mi smo primenili na prilike naše privrede i društva tip organizacije koji je bio potreban zemljama koje је razdirala klasna borba. To је bila suvišna pozajmica.

Kazali smo da zakon nije proveo do kraja princip”

od koga je pošao. Pošto je on po svom duhu stran čitavoj nacionalnoj tradiciji, ne treba ni žaliti što on nije samo |edan član i nižu staleškog uređenja države kod nas. Ali njegovi nedostatci pokazuju se na samom domenu za koji je donesen. Zakon je trebao da sredi odnose

na strani kapitala.. Po staleškom principu on bi morao da obuhvati sve grane privrede i poslodavce i radnike. Međutim, zakon je obuhvatio sve grane privrede, ali samo jednu klasu, onu kapitalista. Na strani kapitala Zaveden je staleški princip organizovanja. Na strani rada ostao je klasni. Stalež bi se prema tome imao da nađe u odnosu prema klasnoj organizaciji. U tom slučaju on bi se pretvorio u klasnu organizaciju. Pošto je delokrug profesionalnih organizacija propisan zakonom o. radniama, ukoliko bi one funkcionisale kao klasne, izneverile bi slovo zakona. |

Ovo izneveravanje moralo je da nastupi baš zbog načina ha koji je normiran rad profesionalnih udruženja. Ta udruženja su po slovu zakona esnafi. Stvarno ona nisu esnafi. U citiranim člancima objašnjeno је zašto esnaf ne odgovara uopšte privredi na sadašnjem stepenu njenog razvoja kod nas. Esnafi imaju da zaštite neposredne interese svojih članova. Oni to mogu samo kao lokalne organizacije. Međutim, zakonom o radnjama predviđeno je da se lokalni esnafi mogu udruživati tako da obuhvate nekoliko srezova pa i čitavu banovinu. S tom krovnom organizacijom, na koju je prenesen izvestan delokrug, oduzet je esnafu lokalni karakter. Nestalo ie bitne pretpostavke, da organizacija neposredno može da zaštiti interes jednog svog člana. Čim ove organizacije nisu više mogle da funkcionišu kao esnafske, morale su. se izroditi. One su svoju aktivnost prenele sa područja koje im je namenio zakonodavac na drugo polje. ; |

· III STALEŠKA PRINUDNA ORGANIZACIJA DEGENERIŠE U BESOMUČNU BORBU MEĐ NOVIM FRONTOVIMA I POT| | KOPAVA POLITIČKE PARTIJE

_ Novo polje rada moglo je da bude ili na domenu politike ili na domenu borbe pojedinih privrednih gra-

na, dakle između raznih grupa kapitalisfa.: По m. l.na politički teren, mora da pređe ovako sprovedena sftaleška organizacija ne samo zato što je zgodno

)

da se iskoristi jedna dozvoljena organizacija, nego zato što drugo šta ona nema ni da radi. Ona ne može da vodi brigu o-·prilikama i slučajevima pojedinog esnafllije. Krovna organizacija pozvana je da se brine o interesima svog esnafa uopšte, ona može jedino da bude