Narodno blagostanje

8. јануар 1938.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 25

— У производњи дијаманата 1937 год. била је рекордна са 10-милиона карата (око 2 милиона грама односно 2 тоне), док је у 1936 производња износила 8,2 милиона карата. Вредност целокупне годишње продукције цени се на 5 милијарде динара. Већина ових дијаманата употребљује се у техничке сврхе. ;

TRGOVINA

— Promet robe na Novosadskoi produktnoj berzi bio je.u 1938 g. 20.057 vagona prema 19.104.4 u prethodnoj godini. Od 1931 g., kada je promet iznosio 11,387 vagona, stalan je porast, koji se jače ispoliava od 1935 g. na dalje. U toj godini obrt je bio 18,215 vagona. :

— Привредне организације у Вардарској бановини зоде' акцију за оснивање ефектне берзе у. Скопљу, где досад постоји само продуктна. Ефектна се берза тражи на основу промета са грчким боновима на осталим ефектним берзама у земљи.

TRGOVINSKA POLITIKA

— Ministar finansija rešeniem svojim snizio je kvotu deviza koje izvoznici imaiu ponuditi Narodnoj banci sa 33,33% na 25%. Ministar finansija naglasio je u svojoj izjavi, da je ta mera preduzeta, da bi se olakšala prođa naše robe na inostranim tržištima, a naročito u neklirinškim zemljama.

— Као што је познато новим трговинским споразумом између Југославије и Француске признато нам је право на активу од 2% у трговинском билансу. Од 1 јануара почела је контрола увоза робе из Француске према посебној одлуци Министарства финансија како би се осигурала актива која нам је одобрена.

SOCIJALNA POLITIKA

— Prema podacima Središnjeg ureda za posredovanje rada u toku novembra 1997 kod svih berzi rada u zemlji tražilo je zaposlenje 40.504 radnika i 7.173 radnice ili ukupno 47.6/7 lica. U mesecu oktobru od 45.858 lica koja su se obratila berzama rada, uposlenje je našlo 26.859 radnika a 18.494 Je i dalje ostalo nezaposleno. Zajedno sa novoprijavljenim u novembru ukupan broj nezaposlenih iznosi 66,171, dok je u novempru 1996 ovaj broj iznosio 80.606. Podeljeno je 1,6 mil. din. pomoći koju je primilo 12.181 lice,

— Opaunčari u Zaječaru otpustili su svoje radnike, jer nisu bili volini da plaćaju 35 din. na dan, koliko bi iznosila minimalna nadnica za kvalifikovane radnike. Nadnice kvalifikovanih radnika bile su dosada 12 dinara. Radnici bi pristali i na manju zaradu od minimalnih nadnica, i to na 25—80 din., ali poslodavci ni na to nisu pristali.

— Џенерал Моторс је одлучила да отпусти 30 хиљада радника од чега у самом Мичигену 20 хиљада. Разлог лежи у опадању потрошње аутомобила последњих месеци. У творницама остаје 205 хиљада радника који ће радити 3 дана недељно у 3 смене тј. 24 сата. Ове мере управа концерна сматра привременим.

— Министар социјалне. политике и народног здрав- .

а изјавио је загребачкој делегацији привредника да ће се у најкраћем року основати пензиони завод приватних намештаника у Загребу.

— Број осигураних радника код Средишњег уреда

износио је у октобру 1937 год. 718.285, од чега 588.823 му- | шкараца и 179.962 жене. Према септембру број осигурани- ·

ка се повећао за 1.611 чланова према октобру 1936 за : 71.985 а према октобру 1985 за 116.663. За последњу го-

дину највећи је пораст апсолутно код грађења комуника- ·

· ција, 12.502 радника, затим у шумско пиланској индустрији

10.867 у постоцима 40,49% односно 26,68% радника. На. над земљом са 7594 радника више и одмах на четвртом трговина са. 5313. По.

_ трећем је месту градња

- појединим

"је. ап isključivo preko tekućih računa. 'znatno opadanje. Veće kreditiranje bilo je mogućno porastom uloga po tekućim

уредима највећи је пораст код Окружног уреда у Београду, 13.832 и у Љубљани 10.344 Про сечна осигурана надница износила је у октобру 23.45 динара или за 0.03 дин. више од оне у септембру. Према октобру 1936 надница се повећала за 1.31 дин. Укупна обезбеђена надница износила је 421.11: милиона дин. према 419.56 милиона у септембру односно 237,7 милиона у октобру 1986.

— Државни савет рада белгијске индустрије угља

· изгласао је увођење 6-точасовног радног дана за најопа-

сније и најнапорније послове у рудвицима угља. Предлог је прошао јер су за њега сем радника гласали и претставници владе.

NOVČARSTVO

— Jugoslovenska banka d. d. u Zagrebu isplaćivaće od 3. o. m. stare uloge po tekućim računima koji 7 februara 1984 g. nisu bili veći od 50.000 din. i 10% tih uloga koji su istog dana premašili taj iznos. Kod uloga na štednju gornja granica je 12,500 din., odnosno 20.000 za kvotu od 10%, a 5% se plaća na one uloge na štednju koji ne prelaze 109.000 dinara. | — Srpska banka d. d. u Zagrebu isplaćuje od 3 decembra o. g. one stare uloge po štednim knjižicama u celosti, koji na dan 31 decembra 1934 g. nisu bili veći od 12.500 din.

i one po tekućim računima koji nisu prelazili 25.000 dinara.

— »S.ovenec« u broju od 1 januara donosi statistiku onih banaka za 1936 g., čije je sedište na području Dravske banovine. 10 slovenačkih banaka imale su u 1936 g. 84,65 mil. din. glavnice, isto kao i prethodne godine. Redovne i specijalne rezerve iznosile su 126,2 mil. prema 123,7 mil. Zbir vlastitih sretstava bio je 210,85 prema 208 mil. Tuđa sredstva iznosila su 862,4 mil. prema 892,3 mil., a od toga otpada na uloge na štednju 259,4 mil. prema 254,9 mil., obaveze Do tekućim računima 560 mil. prema 584 mil, reeskont 30,46 prema 30,46 1 lombard 12,5 prema 1,06 mil. Kako su ta sredstva plasirana vidi se iz aktive i to: dužnici po fekućim računima iznose 667,2 mil. prema 6142 ти, ро тетсата 151,05 та. prema 173,1 mil., zatim gotovina 78,85 mil. prema 72,8 mil., hartije od vrednosti 54,66 mil. prema 59,7 mil., nekret-

· nine 49,44. mil. prema 49,65 mil. itd. Slovenačke banke, kako

se vidi iz ovih brojeva, povećale su obim kreditiranja u 1936 Menice pokazuju

računima i štednim Kknjižicama. Dobit ic bio za 1 mil: manji nego u 1935 e. i iznosio je 5,8 mil., ali zato nije bilo gubitaka, kao u 1995 g.

— На париској ефектној берзи последњих дана скочиле су обвезнице турских зајмова, што је у вези са законским пројектом по ком ће се старе обвезнице унутрашњих зајмова као и оне унифициране из 1938 заменити за нове.

— Претседник Рузвелт је снизио цену сребра са 75.557 на 64.64 центима по унци, а да о том није дао никаквог коментара. Нова цена одговара оној из 1933 пре но што је уведен нови режим сребра по ком су плаћане премије преко цена светског тржишта.

— Пештанска штедионица даваће ломбардни зајам на 3% обевнице за ликвидацију земљорадничких дугова, и то 50 дин. на номиналу од 100 дин уз 6% камате.

JAVNE FINANSIJE

— Државни дуг САД износио је MHOMOBHHOM /LeHeMбра рекордну цифру од 37,56 милијарди долара према 37,22 милијарде половином септембра. Повећање долази

· абог издавања нових благајничких записа у висини од 450

милиона долара. Како је почело исплаћивање доспелих бла-

„"гајничких записа од 450- милиона. то ће се за толико дуг