Narodno blagostanje

Страна 68

као што ћемо видети, далеко ниже него што се обично узима) али је лишена свих наведених асоцијалних појава.

Најзад да поменемо и државно-финансијски аргуменат. Картелски организована индустрија знатно олакшава државну контролу. Значај ове мере зависи од опште привредне организације у једној зе-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 5

мљи. У слободној привреди, као код нас, она се своди на контролу подузећа од стране пореских органа. У земљама са регулисаном привредом тај је значај још већи, јер држава преко картела проводи целокупну своју привредну политику. Зато држава у овим“ случајевима, као што ћемо видети, сама тражи организовање индустрије у картеле.

КАРТЕЛСКЕ ЦЕНЕ НИСУ МОНОПОЛСКЕ

Цене су централно питање картелске политике. Све критике картела почињу одатле. Одговор на њих не може обухватити све могуће случајеве картелских цена. Јер има и картелских цена, које стоје у супротности са привредним интересима земље и интересима самога картела. Као што има добрих и лоших трговаца, занатлија и подузетника такоима и главних фактора у картелу који добро и лоше одговарају своме задатку. Зато опште расправљање овог проблема може да обухвати само картелске цене, које могу и требају да се образују у једном добро вођеном картелу.

Наука о привреди дуго времена познавала је само две врсте цена, према томе да ли су се образовале на слободном тржишту или монополским положајем понуђача. Томе данас треба додати и картелске, јер су при њиховом образовању меродавни моменти које не налазимо ни код слободних ни монополских цена. Пошто картелске цене многи изједначују са монополским морамо се, пре прелаза на главно, на том мало задржати. -

Картел није монополска установа ни онда кад у себи удружује сва подузећа једне бранше у земљи. За то му недостаје главни елеменат, наиме, да је једна јединствена установа. Картел је организација низа подузећа исте бранше, која су задржала своју самосталност. То је управо његова битна разлика од трустова и концерна. Свако учлањено подузеће поред картелских има и своје властите циљеве, своју добит, која може бити већа или мања од добити осталих партнера, и различите способности оних који њим управљају. Картел није монополска организација јер учлањена подузећа и даље међу собом конкуришу, разуме се на начин сасвим другачији него пре картела. Конкуренција подузећа у картелу долази до израза у више облика. Пре свега, права једног подузећа у картелу одређују се према његовој снази (капацитету, величини капитала, производњи итд.). Чланови картела се зато труде дау овом погледу побољшају свој положај према осталим партнерима, како би временом добили више права. Даље, заостала подузећа су баласт у једном картелу, јер он доноси нивелацију услова производње, који морају омогућити егзистенцију и најзаосталијим члановима. У колико су ова подузећа заосталија, у толико ће цене н. пр. морати бити више одмерене. Како овакве цене не конвенирају увек свим члановима, јер ова смањује прођу њихових артикала, то ће њихов интерес бити да се у толико пре отресу заосталих чланова, у колико им ови ни у слободној конкуренцији не могу шкодити. Да би то избегла, ова подузећа се морају трудити да држе корак с осталим. Затим, картел је извор вечне ренте. Он је састављен од подузећа као живих бића, која се труде да своју добит што више повећају. И ту они конкуришу једно другоме у изналажењу путева за повећање ове добити. Како картел није вечан уговор, него може престати чим му истекне време, то учлањена подузећа морају рачунати и с мо-

гућношћу да сутра упадну у конкуренцију, за коју се већ данас морају спремити. Остала су нам још два важна аргумента против тврђења о монополском карактеру картела. Пре свега картел не обу-. хвата увек сва подузећа у земљи. Он мора дакле рачунати на конкуренцију аутсајдера. А затим, он мора рачунати и са иностраном конкуренцијом. Све су ово аргументи не само против картела као монопола него и против тврђења да картелска организација зауставља технички и привредни прогрес. Као што се из изложеног види, поједина подузећа имају јаког интереса да у својој делатности иду напред. |

При образовању картелских цена имају удела сви напред наведени моменти. Утицају конкуренције аутсајдера треба ипак поклонити специјалну пажњу. Аутсајдер утиче на картелске цене, као што је то лепо приметио д-р Кораћ, и кад постоји и не постоји.“) У првом случају ствар је јаснија; цене ће се развијати по општим правилима о образовању цена при слободној утакмици. У случају непостојања аутсајдера пак картелске цене морају водити ра-. чуна о аутсајдерима из разлога што би превисоке цене лако могле да изазову појаву ових. јер велики рентабилитет у једној привредној делатности изазива пажњу оних који траже где ће пласирати расположиви капитал. Инвестирају ли они свој капитал у картелисану делатност, картел је добио аутсајдера с којим се мора борити. :

Али сем тога, како то такође добро примећује д-р Кораћ, високим ценама и великом добити ствара се и у самом картелу тенденција проширења производње, а с тим нерасположење чланова према картелским стегама. Акумулирани капитали траже пласман, и док им делатност из које су настали пружа повољан рентабилитет, они неће прећи у другу. Проширење производње које из овог настаје води падању цена, које је картел држао високо.

Као што видимо, картелима је при одређивању њихових цена остављено мање слободе него ли монополским подузећима. Последња у својој политици цена има да воде рачуна само о релацији цена и трошкова према обрту, док је то код картела само један од елемената политике. Можемо рећи да се картелска цена налази између слободне и монополске. Којој ће она од ове две бити ближа зависи од више фактора. Главни су свакако положај картела на тржишту дотичног производа и опште стање цена одн. коњунктуре у даном моменту. Примера ради можемо навести један случај из наше праксе. Цена цигле у Београду, где циглари нису картелисани кретала се на почетку овогодишње сезоне између 320 и 340 дин., у средини сезоне између 270 и 280, а на крају сезоне 290 и 320. У исто време кар-

телска цигла у Сарајеву продавана је по 285 дин.

(Следи други чланак).

Пе *) -Д-р Јосип Кораћ, Картели и друге асоцијације у индустрији, Београд 1986; стр, 74 и Сл.