Narodno blagostanje

" Страна. 94 _ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Be 6 ОНЕ 1911 | 305 M 0 300 292.50 ' 1937 140 | 11 54.312" се 1918 34650. | 305 22 | II 149 по 5 Бави ZO, 0.3 1931. 371.50 370. 366 : | у 0 - 5 Е } Si : 3 | | B8% Funding | „UO 106 а 1 152 11938 Ia. | 53.766 DI UO OM S. МИ OI OL PDLIN Na privatnom Че от tržištu u Beociadu čula. se Na Njujorškoj berzi kursevi. naših. papira bili su: 1 МЕ OK a S 0 OB сепа паројеопа ро 306. те 7% Вјет . #% Bler · · 77% Seligman | |

'36—32, 45 831,50--39,50

049,76

| DEVIZNO TRŽIŠTE

Tendencija je vrio labava. Ponuda ı u svim isplatama je ogromna. фа austrijske šilinge i grčke bonove uopšte nema kupaca po. kursevima. prethodnoš sastanka. Najveće iznenaФепје bilo ie popuštanie. kursa. marke. Ponada i to iskliuсмо Iz privatne: ruke bila. je vehka.- E terminski kurs je popustio na 14, 90, Funta | "fadena po stabilizovanom kursu od 208 | | 1 5 |

Kursevi su bili sledeći:

| | ; Grčki

Londen Berlin Beč Madrid Milano bonovi 251: 29588 | 40 ~ GOT 70 1 0075 БА РГ. 216 26 1.740.9G — = 227.49 Bez pr. 16880... 35484 — — 177.04 3141 938 — 1450— 867. — — — 29.50 1-JI 1. Da = 877.50 — —— 28.75 ан 1,45: 37311 — —— 29.ЈЕ 4 (2. 10 — –—

81

Iz vrlo 4 еј. obrta u funtama зе vidi da su ı nji boyvi imaoci Žurili sa prodajom. Ukupni obrt bio je 34,7 mil. ртета 97 mil. od čega otpada na funte 16,7 mil. prema 11 Pa marke 1 mul prcma 11,6 mil., austrijske. šilinge 6,8 mil. prema 6 mil., grčke bonove 441.000 prema 487.000 itd.

Na cjiriškoj deviznoi berzi kursevi su bili sledeći:

| 898 2. 0D JV 183:% 0 30% || 96- 3-1 London 21.431/> 201.57 ~ 21.54 ! 21.62 | 21.63%/. 21.605 Amsterd. 239.25 289.25 240.271/» 240.60 241.175 240.95 Njujork 4040 43Glja 434» | 432.50 433— | 43178 "Berlin 17250 | 1757», 17455, | 174:95 17480. 17407: |> Pariz 28.331/4 19.50 1454 14.681 14.171}a 14.10 Prag 1506 и. 15:20. 1520. )BIJO, 15:10. 1515

- Milano ___ | =— — 92.771Je 99.701 Brisel II _ II 7510. /3,08 Beograd JO. 10. }0._— 10.— 10— 10.—

Iz kurseva na ciriškoj berzi vidi se, da je švajcarski franak jnternacionalno čvrst. U većoi meri nego ostale devize pad je dolar i francuski franak. Franak je bez ikakve stabilnosti, toku nedelje bio se kurs počeo vrlo brzo da pada.

Dolar je povukao za sobom i zlato, čija je cena pala na londonskoj pijaci na 39 šilinga 9 pensa. Ali pri ovoj ceni :pojavila se je i jaka tražnja. Kao Kupac pojavjla se: posle · dugog vremena Engleska banka. То je prva kupnja sa njene strane od juna 1997:g. Banka, ie kupila vrlo malu količinu u Vrednosti od 935 Мири. „зет пса, пебеју паза Zemlja. |

а se : Vidi iz - donje tablice.

| пе "репза Din. i. ID O (po unci) (po kg.) 8936 O | III 126 6 40.405 1934 1 5 5 241 40.345 1935 141 2 54.409 „1936. иде 141 1 54.569 |

mogle da popuste. Naprotiv,

nešto popravio, ali je.

KRobno tržište.

Sirovine. — Svetsko tržište sirovina nije u ovoj nedelji pokazivalo nikakve znake popravlianja. Kursevi za večinu sirovina ostali su na najnižem nivou osećajući i dalje pritisak smanjenja tražnje u SAD. Metali su notirali: bakar 395/s, bakar elektrolit 439/a, kalaj 180t/e, olovo 16, cink 1458 fst. та топи.

Pamuk se u Njujorku drži i dalje na 8,45 centa za libru, a kaučuk u Londonu na 7t/s pensa:· za libru. Padanje cene kaučuka zaustavlieno је odlukom Međunarodnog odbora o restrikciji izvoznih kvota na 60%. ;

Pšenica. — Na svetskom tržištu pšenice nema nikakvih promena. Promet je dosta ograničen i osim Engleske, Holandije i Belgije ni jedna druga zemlja ne kupuje stalno. Naprotiv, ponuda je prilična, naročito u Liverpulu koji ioš uvek pokazuje niže kurseve od Roterdama. Winipeg se drži čvrsto i nema izgleda da bi cene kvalitetnoj robi u ovoj.kampahji za niže vrste veliko je pitanje da li će se moći održati sadašnji hivo cena budući da 5у1 ртоračuni pokazuju znatno veću zalihu. od pretpostavliene potrebe do konca tekuće kampanje. I Medunarodni poljoprivredni institut u Rimu i američko ministarstvo poljoprivrede predviđaju da će tekuća khampania biti završena sa zalihom о4. 6—7.000 vagona· prema 350.000 vagona koliko je iznosia na koncu prošle kampanje. Sem toga, stanje useva u većini zemalja u svetu za sada ie vrlo povolino i ako se takvim održi još nekoliko nedelja na svetskom tržištu će. se početi da oseća i uticaj izgleda na povolinu žetvu na severnoi hemisferi u ovoj godini. |

Sredinom nedelje terminski kursevi na svetskim berza» ma izgledali su ovako:

Jil У УН IX—K Liverpul šil. mtc. 16/6 16155 ј> 16/5 Roterdam hfl. mte. 747 737. 730 7 B. Aires pes. mtc. 12,04 19,06 — Vinipeg centi buš. — |26 ii8tja | 100.Čikago centi би. — 93%8 89ijs | 891ja Ма domaćem itžištu, vlada, potpuno, mrtvVilo. Pojedini

mlinovi i voini liferanti traže pšenicu, ali do ove dolaze vrlo teško budući da nema skoro nikakve ponude od strane proizvodača. Druga ruka takode ima vrlo malo robe sa kojom ne može da-podmiri postojeću iražnju. Cene ove nedelje bile su sledeće: Tisa 182—183, banatska 172, Begei 176, donja

“Bačka 175—178, gornja Bačka -180, зе јапзка 164 ап. лају бе. је Кирма и. охој .-

Izyozni paritet prema inartovskom terminu u Liverpulu bio ie 129.50 a prema Roterdamskom 141.— Efektivna roba u Roterđamu vredi nešto više | ie Ота i izvozni paritet iznosio li Din. 5

Kukuruz. -— Svetsko: tržište А LOL je u znaku labave tendencije. Američke. ponude dosta su znatne i Ope uglavnom utiču na popuštanje kurseva. Sem. toga, od izvesnog uticala su i izgledi za povolinu berbu u Argentini. 12 Podunavlia nudi se jedino jugoslavenski Кикигиг, . ali . uz znatno manje poslove no ranjie., Rumunija је prodala izvesne