Narodno blagostanje

Страна 84

nufi ograničenja i zabrane u pogledu proizvodnje i cena, koje se odnose na pojedina poduzeća; 4. zabraniti obavezivanje trećih na utvrđene cene ili vršenje ma kakvog pritiska na treće u tom pravcu; 5. najzad sasvim ili delomično rašpustiti kartel. Državni organi, koji vrše kontrolu kartela, imaju pravo prisustva svim sednicama kartela i uvida u sve njihove knjige. U pogledu slobode pojedinih poduzeća u i izvan kartela karakteristična je

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 6

odredba da svako učlanjeno poduzeće može Кад god njemu konvenira odbiti da ispuni odredbe ugovora O kartelu, ako se pri njegovom izvođenju pokaže da ugovor sužava privrednu delatnost poduzeća, iako se to pri zakliučivanju ugovora nije moglo predvideti. Ovoga prava se poduzeće ne može ni ugovorom odreći. U slučaju spora po ovom pravu odlučuje nadležni Ttrgovački sud.

IV KO NOSI ODGOVORNOST ZA EVENTUALNO ŠTETAN KARTEL.

Iz svega ovog izlaganja vidi se neumesnost.kritike kartela, kako se ona postavlja u našoj javnosti. Ona ne može biti upučena kartelima kao sistemu, |er se nauka već davno pozitivno izjasnila o njihovoj korisnosti. Zakonsko regulisanje kartelskog pitanja kod nas pak još manje može da bude predmet kritike pristalica potpune slobode utakmice, jer je ono, kao što smo videli, tu slobodu manje ograničilo nego u svim pobrojanim zemljama. To međutim ne znači da je kod nas svaka kritika kartela neumesna. Pošto smo stvari postavili na svoje mesto nije teško odrediti gde ona ima da počne. Ona može da obuhvati samo konkretne slučajeve politike pojedinih kartela, u koliko ona nije saglasna sa postojećim zakonodavstvom.

Ba Bi PR

Из уредништва

Već smo naglasili da pojedini poduzetnici, i ako su karteli privredno opravdani, mogu da preko njih rade protiv opšte privredne korisnosti. Takve mogućnosti zloupotrebe kartela date su, i ako su one mnogo uže nego Što se obično uzima. Zato |e tu državna kontrola, koja će sprečavati takve slučajeve. Dogode li se oni ipak nije potrebno svaki put postavljati problem kartela u celini nego tražiti od državne kontrole da bude efikasnija. Opravdana kritika prema tome može imati za predmet ili politiku pojedinih kartela, u koliko ona ne stoji u skladu sa opšte privrednim interesima, ili

državnu kontrolu u koliko se ona neefikasno sprovodi.

Kad se stvari tako postave kritika može da dobije mnogo pozitivniju formu nego što je dosad imala. (Sledi još jedan članak)

Још једном о систему „слободно девизних плаћања“

Са пријатељских страна нашој редакцији су учињени приговори против тезе о клириншком карактеру последњих споразума о плаћању са Француском и Белгијом, изложене у чланку „У коју категорију међународних обрачуна спада систем „слободно-девизних плаћања" (Р. Бл. од 15 јан. т. г.). Против те тезе једни истичу чињеницу, да је нама у оба поменута уговора признато право на активни „салдо у износу од 20%, што би имало да значи, да овде не може бити говора о равнотежи биланса плаћања између нас и наших партнера. Други се позивају на наше, уговором неокрњено, право потпуног располагања девизама, стеченим из извоза поменуте земље, што, према везаности истог располагања у клирингу, претставља неклириншку појаву.

На први приговор одговор је да клиринг није условљен 100%-тном компензацијом. То показују и наши постојећи уговори о клирингу међу којима имамо два — са Швајцарском и Грчком — који нам дају право на још већу активу него напред поменути (27% и 35%). На ово нам се одговара једним тумачењем споразума са Француском и Белгијом, које ми сматрамо за погрешно. Пошто ови уговори за случај поремећене равнотеже, предвиђају изричито могућност рестрикције увоза, само од стране југославије, то се узима, да ми можемо увозити у Француску робе и преко предвиђеног размера, јер ова не би подузимала мере за његово свођење на утврђене границе. Кад би то било тачно, онда би и предвиђени размер извоза према увозу био сасвим сувишан. Французи нису изричито истакли своје

право рестрикције, јер (као и Енглези), сматрају“

да ми нећемо моћи остварити ни предвиђени вишак извоза. У уговору с Белгијом већ не наилазимо на ову појаву, јер чл. 6 т. 2 предвиђа, да ће белгијсколуксембуршки компензациони уред својим извозни-

цима визирати фактуре (без чега ми нећемо одобравати потребне девизе за увоз) само у границама уноса девиза у претходном тромесечју. И недавно закључени споразум са Летонијом, заснован такође на плаћању слободним девизама, предвиђа могућност рестрикције, у случају поремећене равнотеже, за обе стране.

Други приговор је више оправдан. Правно, Народна банка може употребити девизе у све земље за било каква плаћања на страни, дакле и према трећим државама. То није случај са клирингом, јер потраживање Народне банке по клирингу везано је и може се употребити само за увоз из земље дужнице. У толико је захтев мултилатералности плаћања у споразумима с Француском и Белгијом задовољен, насупрот билатералности, која је постојала у клириншким споразумима с њима пре ступања на снагу садашњих.

Али, ако је овако билатералност плаћања по-

менутим споразумом укинута, реглементирањем ме-

ђусобног трговинског биланса (размером 80 : 100) ипак је размена добара реглементирана ради остварења предвиђеног и одређеног биланса плаћања. Јер, ако Народна банка правно може слободно располагати девизама стеченим од извоза, она ће ипак морати 80% њихова износа употребити или резервисати за плаћање увоза из поменутих земаља. Тим ће се њено право располагања у ствари свести само на оних 20% признате активе, која, уосталом, као што је већ поменуто, није битна, за споразуме ове природе. Тако новостворени систем плаћања, по свом дејству на спољну трговину, носи сва обележја клиринга као трговинско политичког ефекта.

Тим смо ми концедирали оправданој критици наше тезе о клириншком карактеру последњих споразума о плаћању и признали њихово неклириншко