Narodno blagostanje

брана 106 НАРОДНО prima. To: je znak da se unutrašnje iržište prilagodilo bilo višem kursu i uvoznici su se požurili da iskoriste povoljniju „situaciju. Osim unutrašnjih razloga i jedan spolini odlučio ie da se prim smanji. SAD su io postavile kao preduslov da se pristupi novim trgovinskim pregovorima. 3. — U. S. Steel Corp dobiće od nekoliko čikaških i njujorških banaka kredit u visini od 50 miliona dolara za proširenje proizvodnje. Kao što je poznato Steel Corp. je u proŠloj god. investirala u tu svrhu sopstvenih 134 miliona a 105 Јој је potrebno oko 80 miliona.

— Биланси велнких америчких банака показују веома осетно спадање депозита, за 5——10%, н то не само У Њујорк (у него и у осталнни местима. САД. Ово. долази због MOLA прописа о држању резерви, тако да је велики број банака морао да своја ранија потраживања код банака у Њујорку и другим местима повуче н положи кад својих ' Федералних резервних банака. Депозити су смањенн и гбог тога што потраживанља која се могу у свако: доба повући не носе више никакву камату. Поред депоанта дисконт и зајамски посао такође су у назадовању, премда су се пре годину дана у поређењу са креднтним волуменом веома повољно развијалн, што је у вези са опшетим коњунктурним погоршањем. Насупрот томе банке су стекле велике количине државних папнра. Почетком нове године потражња кредита је била врло мала, каматна стена ниска, тако да су изгледи банака, које показују велики износ готовине и потраживања доста неповољин. Једнако се осећа потешкоћа пласнрања капитала у државне обвезнице јер државних зајмова нема много уколико се у скорој будућности не нриступи распнсу зајмова за јавне радове што би се с друге стране хтело избећи. Макон шта су се наде у јесенско. оживљење краткорочиот креднтиог носла; изјаловиле поставља се питање шта да се ради 28. депозитима. Према статистици Кливленд трест комп, банковни приходи долазе са 40% низ кредитног посла, 409 из пласмана и 20% из комисиона. Банке у последње време настоје да све досадашње бесплатне услуге муштеријама наплаћују, нанме да уведу један сервис чари. Исто се примећује да банке настоје привући мале муштернје смањуући минималну граннцу за држање конта. У будућности се нма рачунати са поновним повећањем депозита погото: ве ако се узме у обзир да је последње смањење углавном последица већ поменутих прописа о пооштрењу држања резерви.

= Концем године у 29 словенских штедноннца било је 1.005,4 милиона улога од чега 603 милиона дин. на уложне књижице. У Mečeny децембру улошци су порасли за 6,4 милиона дин,

= Кад у другим својим колонијама тако ни у Абисинији Италија није хтела да задржи домаћи монетарни систем него га замењује својим. Прва релација за замену лире са талиром била је 1 талир за 5 лира. Међутим Италија није рачунала како је дубоко уврежена навика Абисинаца на талир и неповерење према страним монетама. Релација се стално пењала нешто услед девалвације лире а нешто услед форсирања замене и данас она износи 1:13,5, док би према званичној италијанској цени за сребро била 8,97 а према лондонској цени свега 5,85. Тадир са ликом Марнје Терезије који тежи 928,0668 г. од чега 28,40 г. чистог сребра ковао се у Аустрији и Италија тражи да се споравумно нескључиво право ковања пренесе на њу. То међу“ тим не спречава да се талнр кује и у другим земљама, које га могу готово несметано увозити у Абисинију и тамо с добром зарадом замењиватн за италијанску валуту, а поče пренети у Европу и ту нудити по курсу турнстичке лире. Од овог је већ чињена употреба и Италија предузима мере да се такве операције спрече. Између осталог тражи се смањење релације за замену на 10,5. | |

БЛАГОСТАЊЕ | Е

САОБРАЋАЈ | — Мес је abisinski ji upozorio ан ја da su za ı transport trupa potrebni brzi brodovi i ona је morala da kupuje Ђгоdove i od sankcionističkih država. Italija ie sada izradila. nov program izgradnje brzih trgovačkih brodova sa. tonažom od 1 milion tona. Kao prva etapa gradiće se 44 broda sa ukupno 250 hiliada tona i troškom od 1,5 milijardi lira. Društva će za gradnju ovih brodova dobivati najviše povlastice i subvenciie pod uslovom da odgovaraju postavljenoj sVISI a Droporcionalno 'kvalitetu. Brodovi koji neće moći da razviju brzinu iznad 10 morskih milja biće isključeni od svih pogodnosti. - — U američkom. senatu podnesen je predlog za gradenje nekoliko transkontinentalnih autocesta za što bi se utrošilo oko S miliiardi dolara. Ovai predlog naišao је па роуођап prijem. = | i = 1937 год: била је за шведске железнице рекордна. Укупни приходи износили су 240,92 милнона шведских круна, а издаци 190,1 тако да активни салдо износн 494 милиона кр. (1996 год. 41,2 код 211 милнона прихода | H 1 милиона расхода). O

КОЊУНКТУРА П

— Број осигураних радника код Окружног уреда. за осигурање радника у ЈБубљани износно је у децембру 98,5 чнљада или.за: 5,2 хиљаде односно 5,83% мање него у нозембру. Према децембру 1936 орој оснгураннх се повећао за 6,5 хиљада или 7,4%. За годину дана највише се повеБао број шумско-пиланских радника за 14 хиљаде, затим број радника у текстилној индустрији, 1,2 хнљаде. У поређењу са новембром највише је опао орој радника запослених при градњи над земљом за 3039, затим оннх код индустрије камена и земље за 603 што је условљено неповољним времеком и сезонским колебањем.

— Број незапослених у Чехословачкој нзносно је у јануару 0. г. 518,8 хиљада према 459,1 хиљада у 10 или за 13% више. Пораст незапослених је сезонска поје ва, јер је њихов број у поређењу са јануаром 1937 год. за 1496 хиљада мањи. Број осигураних радника у децембру износио је 2,21 милнон, што је за 176,4 хиљаде више него у децембру 1936 односно 479,5 хиљада више но у истом месецу 1938 год. и

РАЗНО

— Мапјпа Finansiiskog odbora Narodne Skupštine, u svom posebnom izveštaju o budžetu za 19393/39, došla ić u pogledu broja javnih službenika do istog zakliučka do. koga 1 Narodno Blagostanje još u broju 51. od 18. XII. 1937. Broi činovnika neprestano raste, tako da iznosi 426,500; sa .penzionerima i opštinskim činovnicima 546,500. Zajedno s članovima porodice broje oni oko 2 miliona, što znači da svakog osmog stanovnika izdržava javna ruka. Činovnički stalež ie najibroiniji u zemlii posle seliačkog.

_— - Umro {e Dr. Karel] LOwenstein, pretsednik Upravnog odbora Škodinih fabrika i član upravnih odbora raznih drugih industrijskih preduzeća i banaka u Čehoslovačkol. 'U čehoslovačkoj privredi bio je on vodeća ličnost ne po familijarno. tradiciji nego po znanju i spremi. On je ušao u privredni #vot posle rata kad se počela da formira samostalna nacionalna privreda i kad je trebalo održati i razviti industriju i banke koje su nikle pod uslovima poslovanja na ičdnom širem te?Tiколи. Оп je u tom изрео ! тодетпа organizacija: Škodihih fabrika kao i njihov uspeh na svetskom iržištu njegovo 'šu delo. Niegovom smrću čehoslovačka privreda 2001 једпог од najjačih svojih organizatora.

— Dosadašnji vršilac dužnosti direktora Srpske trg vačke banke d. d. u Novom OM о. Božo Pi равна је za stalnog direktora. | -