Narodno blagostanje

Страна 102

Današnja naša situacija u pogledu zalihe pšenice ukazuje na neodložnu potrebu reforme statističke službe sa ciljem obezbeđenja takvih podataka o prinosu i unufrašnjoj potrebi na koje, se sa sigurnošću može oslanjati. To je potrebno prvo, radi vođenja izvozne politike žitarica i drugo, radi obezbeđenja ishrane stanovništva. U nedostatku ovakve statistike može

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ О Бр.

se desiti da izvoz, na osnovu pogrešnih pretpostavki, bude forsiran preko raspoloživih količina, što bi automatski izazvalo porast cena u zemlji, odnosno povećanje troškova života i pojavu uvoza i time jači odliv deviza. Naša sadašnja situacija u pšenici, sudeći po cenama, neznatnim zalihama druge ruke i otsustvu ponude, izgleda po svemu da nije daleko od ovoga.

sw. BB

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЈЕ

i a – SEP pe _ Приходи у децембру месецу

Државни приходи у децем- били су 1,022.54 мил. дин, или бру н за 9 месеци буџет- 12,4% преко буџетом предви-

ске 1937/38 ђених. Према децембру 1986 ни ла ЛИ повећали су се за 7,6%. Повећање се показује код свих група прихода, као што се види из овог прегледа;

Предвиђено: Остварено: = или— у % мил. дин. Непосредни порези 206,5 947,2 7=19,9% Посредни 5 237,0 974,9 ~ 15,9% Монополи 155,1 184,0 ~ 11,4% Државна привреда 288,4 327,9 +13,8% Од тога: Железнице 170,4 208,5 7722,3% Поште 44,1 40,5 —8,1% Шуме 9,8 7,9 —19,6% Рудници 24,0 29,8 +23,9%

Расходи у децембру месецу били су 827,3 мил. дин. или 9,1% мање но што је буџетом било предвиђено (909,1 мил. дин.). Од овога на личне издатке утрошено је 439,3 мил. дин. односно 3,6% преко предвиђене суме, док је на материјалне расходе издато 387,9 мил. дин. односно 20,190 мање од предвиђене суме. Услед неизвршења материјалвих расхода децембар месец закључен је са вишком прихода од 19,2 мил. дин. који је вероватно употребљен за лдокриће ванбуџетских расхода.

За 10 месеци (април— децембар) приходи су били 8,885.99 мил. дин. или 8,59% више но што је за исто време буџетом предвиђено. Кретање прихода по главним групама изгледа овако (у. мил. дин.):

Предвиђено: Остварено: = или—у % Непосредни порези 1,859,2 2,091,2 12,4 Посредни о 2,133,6 2,876,4 14 Монополи 1,485,9 1,591,1 + 70 Државна привреда 2,596,8 2,756,0 6: Од тога: Железнице 1,589,7 1,898,9 +19,2 Речна пловидба 64,0 49,0 — 28,5 Поште 397,1 368,4 __ 79 Шуме 88,3 71.3 —19,5 Рудници 216:7 285,0 501.809.

Као што видимо, највеће повећање, прихода показују државне железнице. Број утоварених вагона у перноду април—децембар био је 1,345.000 према 1,213.000 у истом периоду 1936. У истој сразмери повећао се и путнички промет. За тим долази повећање фискалних прихода и то како непосредних тако и посредних пореза. Код посредних пореза, као и до сада, на првом месту стоје. царине. Поред железница код државне привреде и рудници показују повећање док остала предузећа подбацују. i

Према истом периоду 1986/37 приходи у 1987/88 показују повећање за 1,095,2 мил. дин. или 14%. |

Расходи у периоду април-децембар билн су 7,871,46 мил. дин. док је буџетом било предвиђено 8,182,50 мил. дин.

Према томе, мање су изегршеви за 3,8%. А према буџељу 1938/37 расходи су се у овом времену повећали 3а 927,6 мил. дин. Од извршених расхода на личне издатке утрошено је 3,8435 мил. дин. или 0,72% више од онога колико је било предвиђено. На материјалне издатке било је предвиђено 43661 мил. дин, а утрошено је #0279 или 7,8% мање од предвиђене суме.

Упоређењем расхода н прихода на крају деветог месеца буџетске 1987/88 год. појављује се вишак прихода од 1,014, 12 мил. дин. О употреби овога вишка Министарство финансија у коментару каже следеће: „Из ове разлике подмирују се обавезе државне благајнице за наредни месец по принадлежностима државних платежника, које се исплаћују унапред, као ин ванбуџетски расходи по овлашћењима финансијских н других закона и најзад, она служи као резерва за покриће још неискоришћених буџетом предвиђених кредита“.

Izjave Ruzveltove o ekonomsko političkim merama imaju često taktički značai, da bi se videlo kakva će biti reakcija od strane onih privrednika koje te mere pogadaiu nepovolino. Tako je došlo i do iziave u pogledu holding kompanija i njihovog daljieg opstanka. Po zakonu od 1935 holding kompanije imaju se rasturiti, ako ne odgoVaraju zakonskom propisu. Zakon je trebalo primeniti ove gEOdine i zato ie pitanie holding kompanija postalo opet aktuelno.

Нојате Котратја је organizacida koja se nalazi na vrhu piramide jednog broja medusobno povezanih preduzeća. Preduzeća su samostalna, iako su pod kontrolom holding kompanije. Jedino, njihove akcije ne dolaze na tržište, jer ih drži holding kompanija, a mesto ovih izdaje ova svo:jje. To su dva potpuno odeliena kapitala, dok ie u trastu једап Каpital razveden na niz formalno samostalnih preduzeća. Holding kompanije vrše kontrolu preduzeća držeći ih u finansilskoj zavisnosti. One su se razvile u SAD zbog zakona protiv trastova, tako: да и stvari vrlo često pretstavljaju zajed-

Ruzvelt protiv holding kompanija

„nicu interesa ı preko njih se ravna velikim, koncentriranim

kapitalom. To je u pravom smislu krupni kapital, protiv koga je u poslednje vreme Ruzvelt dao izjave. Karakteristika OVO krupnogz kapitala nije, kao što se kod nas pogrešno misli, u tom da ie velik, nego u tom da ie povezan. Pretstava o krupnom kapitalu kod nas neodredđena ie zato što ga mi uopšte i nemamo, nego se o пјети сомот сит ie nešto već]. A me"о veličine le veoma relativno:

Popularnost iziave protiv holding kompanija dolazi otud što зи опе najrazvijenije u području industrije električne struje, gasa, voqe, telegrafa ı telefona, dakle, onih industrija koje rade za najširu potrošačku publiku, i. zv. public utilities. Ove industriie su u SAD u rukama privatnog kapitala, što je u Evropi redak slučaj. Industrija struje i pasa n. pr. sa 90%. je u privatnim rukama. A 80—90% ovog kapitala nalazi se pod kontrolom holding kompanije. U industriji elEktrične struje stoji 19 mili{ardi investiranog kapitala pod kon-