Narodno blagostanje
12. барут 1938,
Страна [08
trolom holdinga s ukupnim kapitalom. od 600 mil. dolara. Čitavu „proizvodnju struje kontroliše 4,5 kompanija.
Ovim kompanijama prigovara se da su monopolisale grane industrije koje su od ејетептаглог značaja za egzistenckiu čitave nacije. Pojedine države zavele su kontrolu rada pojedinih preduzeća na svom teritoriju. Ali na. granici te?itorila prestaje kontrola. Tu nastupa. značaj kompanije. Ona može. zato šio, oj је sedište u nekoj drugoi državi, da oteža Wontrolu. Tako im ie prigovarano da su izvlačile preteranu dobit na taj način što su obvezivale svoja preduzeća da preskupo plate razni liferovani materijal. A na osnovu toga pravdalo је preduzeće u једпој državi što mora da povisi cenu: struje. . |
Pošto više samo kontrolu, a ta kontrola treba da posluži povećanju dobiti kompanije, reklo se za njih da su parazitske organizacije i da ih treba likvidirati. Po zakonu iz 1935. megu se zadržati samo poslovne kompanije, »operating ·companies«. Do i958 trebale su sve da podnesu izveštaji o svom radu, pa da se na osnovu toga odredi hoće li se zadržati. Samo 3 pokorile su se propisu, a preko 100 njih podnele su tužbu da je zakon protivustavan. Jedno od glavnih pitania ncrešeno je: šta ireba shvatiti kao »operating: companies«. Holdinp kompanije nastale su ne zbog ·parazitizma, nezo ! 2902 toga.da ostvare što jedinstveniju upravu i finansiranje preduzeća. Racionalnije finansiranie dopušta da se pojedino preduzeće vodi ekonomičnije, i u tom slučaju »operating compinies« imaju širi značaj Sa strane holding: kompanija tumače: zakon u širem smislu, dok s druge strane traže kao osnovu za opstanak holdinga produkcionu povezanost preduzeća. Karakteristično je po SAD da ni Ruzvelt nije zastupao mišlienje da »public utilitiese treba nacionalizovati. Ideia је strana utoliko jače, jer su akcije društva prilično rašireie 1 publike. Ruzveltove izlave protiv holding kompanija mogle se tumačiti kao težnja da se zakon sprovede Što strožije. :
Zbog snage holding kompanija i njihove značajne uloge u
organizaciji privrede naiverovatnije ie da će velik broi niih preživeti buru.
U pogledu bankovnih holding kompanija nije 105 доnesen zakon. Senator Glas izradio je zakonski predlog koji се doći uskoro pred Senat i Kongres, i po niemu trebalo bi da зе :pojača kontrola nad njima i da se likvidiraju nepotrebne.
Karakteristika Ruzveltove akcije protiv krupnog kapitala je da ona u principu niije uperena protiv njega kao taWyog, nego protiv njegovih zloupotreba. Ona је дакје то мапа socijalnim obzirima, a ne ekonomski. Ovai socijalni kriterjum je ekstenzivan, tako da se akcija proširuje, pa i onda kad ostaje doista u granicama socijalnih obzira, kapital ne može da je primi s povereniem. Zato i dolazi do jalih теакcija od strane kapitala, jer se пе zna gde je granica kod koje
će se zadržati reformatorstvo. N. pr. presudom da nije pro-
tivustavno ako državna preduzeća, »public utilitiese, prodaju
struju ievtinije od privatnih, i kažnjavanjiem petrolejskih pre-
duzeća koja su povisila cenu, kapital smatra da je udareno na. slobodu obrazovanja dobiti, dakle da je politika socijal-
nog obzira dovela do toga da se udara na sam privredni sistem.
5 = +. =
~ зашиетт | |IpaBcka GaHoBHHa расписала
Улога државе и бановина Је 5% зајам од 63 мил. дин.
за санацију задругарства. Емитовање ће се извршити у обвезницама од 1.000, 10.000,
У санацији задруга
100.000 н 500.000 дин. које ће се:амортизовати за 20 год.
мавлачењем сваког јануара тако да прво извлачење буде 1989 г. Емисиони курс је ал пари. Пласман тог зајма био је
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
већ унапред осигуран, Поштанска штедионица преузела је уједно највећи део. Кредит је у делости намењен санацији Звезе словенских задруга. Наше кредитно залругарство бори се већ давно с великим тешкећама. Пад цена земљорадничких производа проузроковао је неспособност планања дугова. Навала улагача за време банкарске кризе није мимоишла ин задруге. Због тих тешкоћа већина запруга била је упућена на државну помоћ.
Дравска бановина је садашњим зајмом пошла новим путем. Она је сама прискочила у помоћ задругама па њеном подручју. А то је правилнији и ефикаснији начин савације него државна. Наше задругарство развило се регионално. Задруге на територији Дравске бановине су много старије него остале у нашој земљи. Њихово пословање је чного интензивинје него осталих задруга, због чега им је потребан ин већи. капитал. Оне санације које су извршене помоћу државе, да потсетимо- само на хрватско, српско li војвођанско задругарство, показале су се као недовољне. Тако саниране задруге нису постале способне за нови рад, него им је просто само продужаван голи живот. Да су словеначке задруге тражиле државну по омоћ, оне OH. TO) побиле, пошто их држава не би могла одбити јер је давала средства за санацију задруга у другим А Еј Сама држава не би могла ни словеначким задругама 400 та више нето што је дала другим. задругама. А та средства била би за словеначке задруге премала. Насупрот томе 63HogiiHa MOXKE потпуно независно, наравно само с обзиром на своје финансијске могућности, ла додељује кредите и помоћи задругама на свом подручју.
А ла се у Дравској бановини ради о кредиту задругама. Ако тај кредит буде редовно враћен са стране задруга проблем би био врло једноставан. Али може ла буде, да кредит не буде враћен. У том слу чају пастаје питање ко има да отплаћује зајам. Бановина има пре могућности. Поза је да убире од становника свог под“ ручја у виду већих дажбина отплату и камату за зајам, А пруса је да ју преваљује на државу. За то има начина, да поменемо семо могућност повећања удела У скупном (по. резу. Тај последњи начин санације не бн бно праведан, пошто би бановине -у том случају санирале за другарство на рачун пореских обвезника целе државе. Други начин, преваљивање терета санације задруга на пореске обвегпнке властитог подручја било дбн праведно, пошто би они сносили повећане дажбине, KOJH OH од санације задругз имали највише користи. Ствар је бановинске финансијске политике да повећање дажбина удеси тако, да оно погоди те редове, који су били првенствени корисници санације“ задруга.
нлалвавиделиигиикикаиииесихљАЕти ан Похословачка влада обуста-
Криза Сајззе Сопитипе ко- вила је исплату оброка по ја управља дугсвима Ау- служби аустро-угарског дуга стро-угарске монархије који су доспели 1 јануара 0. г. Исплата се имала извршити код Caisse Соттипе у Tla-
1 Ин
тртуагнаорао ере Ле ГИЗИ ЛЕВА ОГИ пиогиземсанаиативенеиа посета.
ризу, институције која је образована после рата да заступа интересе поверилаца. (Овом обуставом продубила се криза: ове институције и покренуто питање да се чнтав проблем аустријских дугова реши на 10 начин.
Caisse Commune образована је 1993. Пре тога предлагана су два начина како да се реши питање дугова. Тако ла се за сваку државу наследницу одреди износ који пада на њу и да она изда своје облигације у замену за старе аустријске. На тај начин нестало би старих дугова, А. настало. 6и 6 нових колико је било наследница. Одабран је. други начин, да стари дугови остану непромењени, а дужници да плаћају свој део код Caisse Commune.