Narodno blagostanje

_ 19. фебруар 1938,

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 125

Ratna šteta prompt · 462.25 459.50 455—— 448— 447.Ratna šteta termin 460.— 459.60 454— 445— 446Narodna banka — пао 7500 7790. ||_______ Priv. apr. banka s. kom. 227.10 T II 0 TI Piiv. agr.ban. kr.kom. 228.75. 227.75 22850. —= 22750 7% :Stab.: zajam _ — ” _ 0d9— 97— 97 69% Раш растао 300 | IT IT O 6% Đalm. prompt 1.000 —= gd): _ __ 3725 2150 5% Dalm. prompt '5:000 91.37 90.87. —— —= _ 88.80 5% Dalm. termin а "LO | TI __ 494 AI ODV 1934. 500. | „~ O DI PT | ли 4ер Аег. ођу. 1984 1000 ——- —=- —= == == 4% Аст. ођу. 1984 5.000

: i 10.000. 6..— —=— == = = Duvanski loz To. 0 = | ____ |I |

Crveni KMrst

Gornja tablica kurseva nesposobna je da nam pokaže fluktuacije u toku izveštajne nedelje iz prostog razloga, što ona sadrži prosečne kurseve, a međutim na pojedinim sastancima su bile fluktuacije često veće nego između dva sastanka. Maksimalni kursevi bili su na dan 9 t. m. Pravo stropoštovanje nastalo je 14 t. m. a najveće dnevne fluktuacije bile su poslednieg dana izveštajne nedelie. Ratna šteta pala je sa maksimalnog kursa 465,25 na 442,17 +. m., ali se istog sastanka popela na 447. Gotovo slično se kretao termih. Iz fablice, obrta vidimo da je on bio neobično živ u terminu. Oživljenje termina ie dokaz špekulacije. Naročito je Živ posao bio u terminima poslednjeg dana kad su kursevi okrenuli na više. Kako je većina besista bez kapitala, a kako je požurila da ponovo kupuje po niskom kursu, to su se služili terminima tako da je poslednjih dana termin mart bio isto tako visok kao i prompt — roba. Posle Ratne štete najveći lom je bio kod agrarnih papira, kako Begluka tako i Dalmafinaca. Oni su stradali za 5—6 tačaka i u njima je bio dosta veliki obrt zato što su oni bili predmet naijživlje trgovine poslednjih nedelja i što su besisti imali nešto robe u rukama. Poslednjeg dana i oni su pali na najniži nivo, da se brzo po tome oporave i pokažu veliku živost usled velike tražnie. Naročito su traženi Dalmatinci, hiliadarke i petohiliadarke Begluci. Dokaz da se besisti ponovo spremaju da ovim papirima špekuliraju. Popustili su i stari dobro plasirani papiri iz vrlo prostog razloga što se pod ovim besističkim talasom povukla tražnja i što su besiste tu priliku upotrebili, da sa 10—20.000 din. ponude obore kurseve prilično nisko. Tako je Investicioni zajam otišao na 97.50—98.50, a Stabilizacioni na 97. 4% stari Agrarci pali su na 59.50 itd. Naibolje su prošli papiri kojih ima vrlo malo na berzi i kojih nisu imali špekulanti u svojim rukama. Tu spadaju 4% Agrarci iz 1934 g. i Narodna ђапка Која зе držala na istom nivou, najvišem do sada uprkos velikom valu bese, jer tu robu nisu imali besiste. Najzad da pomenemo i dolarske papire. I njih nisu imali besisti u rukama, te su zato bili ostali prvih dana van igre. Ali kad su primetili da se i ovde povukla tražnja i njih su gurali dole.

Poslednji dan je bio neobično živ. Navalili su isti koji su poslednjih dana prodavali robu da je ponovo kupuju, i situacija je bila neobično vesela, živa kao da nije bio toliko .težak pritisak kurseva. poslednjih dana. Besisti, su potpuno izveli svoju igru,- zaradili su lepe- pare, prodavali su po. kursu od preko-460 Rainu šteiu.a pokrivali se po 442—446. ~ . ==" Da-se ovake štogod dogodilo u drugoj kojoj ет sa- držaynim hartijama :službeno bi bilo naređeha anketa, da "ве izvidi-ko je: kupovag i kg prodavag i da bi se "poslić toga

preduzele mere protiv špekulanata državnim hartijama ala bes. 7

Ovoga puta je optimizam :imalaca državnih hartija od vrednosti u celoj zemlji bio tako snažan, da je besa ostala bez uticaja i odigrala se samo među berzijancima. Ali ie poznata stvar da seriozni kapitalisti stradaju najviše u besi i da takva jedna besa može da povuče za sobom toliko silnu ponudu, da se kursevi ne mogu да орогауе.

Mi smatramo za nezdravu i defetističku pojavu ono što se odigralo na našoi berzi poslednie neđeljie dana. Ona ie bila uperena proliv kese i nerava široke publike koja je uložila svoje kapitale traino u državne hartije od vrednosti. |

Obrt je bio rekordan 12,889.000 prema 11,490.000 din. Najveći je obrt bio u Beglucima 3,0 mil. prema 1,5 mil. din. Retko kada su Begluci rađeni u tako velikim iznosima kao ove nedelje. I obrt u Dalmatincima je bio neobično veliki.

Obrt po pojedinim papirima vidi se iz donje tablice:

11—17 II 4—10 u hilj. din.

Ratna хора, prompt 3.607.— 3.999.Ratna šteta, termin 1.257.— 2.494.— | 406 Agrarci 1921 690.-— 3294% Аргагс! 1934 40.— 7% Investicioni 196.— 234.6% Begluci 3.864.— 1.458.6% Dalmatinci 2.077.— 1.635.17%, Stabilizacioni 177.— 78.— | 7% Bler — 598.— 8% Bler 122.— 448.—

· 7% зеПотап 170.— Narodna banka 214.— 470.Priv. agr. banka 478.— 50.Svega 12.889. —" 11.490.—

Та akcije industrijskih i saobraćajnih poduzeća nije bilo interesovanja na Zagrebačkoij berzi. Zaključaka nije bilo u celoj nedelji.

Obračunski kurs naših dol. papira u Njujorku bio ie: 11: 49,8040; 14-1: 42,7666; 15-1: 42,7291; 16-1: 49,6791;. 17-1:

42,6166.

Naši papiri na stranim berzama

Na pariskoj berzi skočili su kursevi bez razlike. Ova izveštajna nedelja zaključena je sa višim kursevima nego prethodne. U toku nedelje oni su bili još jače porasli.

НП

81 9-Ii 10-1 11.1 4% 1885 976. + 283“ 286:= |) 99750, 2805% 1902 240507 348: 94g.— | 048 3424'1,% 1906 3000 ) 33 — о 1514 210 41|, % 1909 200. ов ONU о 305 аф 1910 ПО | о. 0 о 505 41% 1911 305. . „310. _ 301050 317. о 3105% 1913 34350) 348-— 348 -. · 348—-. 34050 тд 1981 368 0 6778 ~ (0758 | 380. 380 Funding JB OI g— 000 12. _ NOO papiri па пјијог Кој berzi imali su sledeće kurseve: | 7 · 7% Bict - S%.Blar 7%. Seligman 14: Pebraaza ) 40.005