Narodno blagostanje

26. фебруар 1938.

Кулмипацију су достиглиФкурсеви 9 т. м. са Ратном штетом од 457, а пали на најнижу тачку 16: т. м. (са нанижим курсом Ратне штете од 441). 1#7-ор курс креће навише уз флуктуације, |Ф-ог иде брже на горе, а трећег дана, 21-ог, достиже понова кулминацију, са Ратном штетом 457: Ова диференција претставља добитак на Ратној штети за два дана од 10--12 динара. Скок је био неочекиван од стране бесиста, изазван јаком руком, и направно панику међу бесистима, који нису још били купили довољно робе, тако да су онн сами помогли да курс оде тако брзо горе. Али профит од 10—15 двнара по комаду Ратне штете, и одговарајући код осталих папира, заголицао је бесисте, да реализирају добит. И тако је по највишем курсу продавано од стране бесиста. Све је то купила једна рука, која не спада у ред обичних берзијанаца.

Исто је тако било развиће аграрних папира који су последњу годину дана постали врло значајан предмет трговине на београдској берзи и предмет мале птшекулације. Петохиљадарке Беглуци имале су највиши курс такође 9-ог а најнижи 16, (89), Далматинци хиљадарке 88: 2. Како љуљашка креће горе крећу н они паралелно са Ратном штетом и 21-ог достижу такође максимум, који је код Беглука износио 90,75 а код Далматинаца 90.

Али је ситуација бесиста постала незавидљива. Кур: севи чврсти са изгледом да иду даље навише, а они без робе. Није им ништа друго остало него да понова покушају да оборе курсеве, како би их понова јевтино купили пошто и сами имају утисак да ће курсеви ићи горе. Настаје понова притисак 22-ог и курсеви почињу понова да попуштају, серкозна тражња се повлачи из предострожности и олакшава пад курсева.

Ово поновно гурање љуљашке на ниже од стране бесиста веома је поучно. Зато желимо да опишемо један састанак, — онај од 23-ег. Бесисти без робе немају много шта да нуде да би оборили курсеве. Понуду замењују дреком. На берзи се тргује узвикивањем. Тако се констатује однос изнад понуде и тражње. Али је највећа заблуда, да су целокупна извикана понуда и тражња реалне. Напротив, кад се сериозно хоће да тргује, онда се мање виче бат због тога да се не би одала карта. МИ обрнуто, кад се жели да се произведе само известан утисак на курсеве, а не да се прода или купи, онда се више виче, Позната је ствар да се тога ради удружују бесисти или хосисти и потенцирају дреку и на тај начин стварају једну нервозну атмосферу, на коју је после лако утицати. Али бесисте нису били сигурни у успех обарања, због тога што је један дан пре тога јавна рука куповала штету по 456.50 до 453.50. Ко је смео нудити робу испод овога курсар Због тога до половине састанка нити је што рађено нити је понуда ишла испод 458. Тек при крају кад је постојало све вероватније да се јака рука неће појавити, бесисти су опрезно почели да спуштају по пола поена своју понуду. Тражња се пак опрезно повлачила и тако се спустила тражња на 451. У томе се појавио један аутсајдер, који је продао 500 комада из жеље да реализира. Сва је та роба примљена од: стране тражње. Али је тај озбиљан продавац био сјајан савезник бесистима, који су без робе. Они су на ту ефективну продају надовезали своју бланко понуду и, пошто се тражња задовољила, било је лако вршити даље притисак на курсеве. Тако је полако спуштен курс Ратне штете на 449, петохиљадарка Беглука на 89,50 а Далматинаца на 89,25. To у

У маневре бесиста спада и то, да у почетку састанка даду мешетару више, налога, 38, продају са малим износима, да би с првим наступом учинили утисак велике понуде. Тако је била прилична понуда аграрних папира. Али колика је било: мало, сериодне понуде у свима пали

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна: 141. |

рима најбољи је доказ да целокупан 960т тог састанка, вије нанео ни кехолнио стотина хиљада динара и да је са

непуном хиљансм помала оборена Ратна штета за 4 тачкеи да бесисте пису продале за све време састанка више од. 200 исмада Ратне штете, а ни једног аграрног папира. Са

оба номада финтивне понуде обовен је курс Ратне штете... танио да је пелокупна курена вредност Ратне штекте у на · роду тога даза смањена за 130 милнока динара. Има ли; чега апсурднијег на свету» Ми понова потсећамо читаоце :: на наше извођење у прошлом броју о деликатности берзе: као диктатора курсева у земљи и потреби да она најпра- · зилније функционише.

Једна цеопходно потребна мера.

Једно од најефикаснијих средстава шпекулације је | гермински посао, тј. продаја робе које: се нема, а кеја се има лиферовати у будућности, као и куповина робе иако. се немају паре, са пријемом у будућности. О терминском · послу је писана литература, која не би могла да нађе места у великој сали Београдске берзе. Има две врсте терминског посла. Здравог и шпекулативног, али је преовладало мишљење данас да термински посао више служи штпекулацији него сериозним потребама. У нормалним прили-. сама шпекулација се компензира, тј. бесисти потиру хотсисте и обратно. Али у критичним временима обично тед- · мински послови постају веома опасни и забрањују се. Кол: нас ради љуљашка углавноме на основу терминског посла.. Нудити робу промпт, која се нема, ипак је мало опасно, јер може неко да је зграби. Али се може нудити колико се хоће и пошто се хоће, роба која се нема. Због тога се терминска понуда сматра с правом за фиктивно повећање · понуде н следствено средством за обарање курсева, Због. тога се термински посао забрањује у критичним време. нима, или се врши строга контрола над њим.

Пуким случајем то питање игра огромну улогу Ga данас у Северној Америци, земљи најизразитијег берзанског посла и највећег учешћа народа у берзи. Пре неколико дана донесена је прва мера, откако постоји Њу: јоршка берза, против терминске понуде због тога што сеутврдило да она преко мере обара курсеве. Ми ћемо-пу-: стити да место нас говори један најстручнији финансијски лист: |

„Досада уобичајено третирање продаја а десопмет од стране управе Њујоршке берзе, која је покушавала да изврши само морални притисак на оне, који су продавали а. десошмет., није имало успеха. Берзанској комисији дала је повода за интервенцију констатација, да је прошле јесени само једна шака људи била одговорна за терминске продаје најважнијих ефеката, Мадзорна власт тражила је од свих чланова Њујоршке берзе податке (0 продајама а деcouvert 70. водећих акција иза 13 септембра и 93 октобра 1937. При томе је добила увид у хиљаде рачуна и утврдила да је од 920.000 отуђених акција округло 30%. npoдато у форми терминске продаје. Само у три најважнија папира У. С. Стил, Џенерал Моторс и Крајзлер ·јв свих продаја била је а дЧесошмет. Од свих терминских продаја: била је ништа мање него. 72,5% извршено у ова три ефекта. Међутим ово је било мање меродавно за интервенцију · берзанске комисије, а више чињеница, која је. свуда изазвала запрепашћење, да је недеље, која је 13 септембразавршена, ништа мање него 94% свих продаја а'десошуег:

"извршено за рачун само 5 маклера. Док су, на пр. од 4.551

маклерских рачуна само 54 показали продају 2 десоимег.

У. С. Стил — акција, дотле су терминске продаје горњих

пет шпекуданата 2 ја Базе досегле ништа мање Her. 60% свих У. С. Стил терминских продаја. Још један други пример направио је јак утисак: када је 5 октобра прошле гедине постојало 3500 палога за купевиву У С Стиљ