Narodno blagostanje

Страва 168 |

pojedinih zajmova i interesna stopa biće određena jednim dekretom na predlog ministra finansiia. a po datom mišljeniu upravnog odbora blagajne. Upravni odbor sačinjavaju 11 lica i to 2 senatora, 2 narodna poslanika, potpretsednik saveta nacionalne odbrane, guverner Narodne banke, generalni direktor »Caisse des dćpots et consignationse, direktor Uprave dugova, direktor Finansijske kontrole i direktor budžeta, dok pretsednika određuje vlada. Svake godine će upravni odbor sastaviti svoj budžet prihoda i rashoda i podneti ga na odobrenje ministarstvu finansija i narodne odbrane, a osim toga podnosiće izveštaj pretsedniku republike, koji će biti posle saopšten parlamentu i zatim objavljen u službe-

__HAPOJIHO БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 11

nim novinama. Pored toga vođenje blagajne je podvrgnuto verifikaciji generalne finansijske inspekcije i jurisdikciji računskog suda.

Da li će se postavljeni cilj postići stvaranjem autonomne blagajne? Nismo optimisti u tom pogledu, pošto je poznata stvar da francuski štediša nerado daje novac državi, ја Це ubeđen da vlada i parlamenat mogu da potroše novca koliko

god im se da i da zaimove troše na druge stvari a ne na one

za Što su namenjeni, a osim toga nestabilnost franka uzdrmala je kod njih poverenje u državu Mao dužnika. Zato Це stvorena autonomna blagaina da apelirajući na patriotizam privuče raspoložive kapitale i stavi ih u službu države.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

POLJOPRIVREDA |

— Стварна површина шумског земљишта У Југославији износи 7,258.790 ха, од тога је 38,8/5 државна својина, 26,3%/« комунална а 3499 осталих сопственика.

INDUSTRIJA

_ По новој Уредби, за производњу содне воде потребна је концесија коју издају банови. Услови за добијање концесије су свршена четири разреда грађанске или средње школе и докази о двогодишњем практичном раду.

— U rudniku gvozdene rude Resavci kod Prijedora, koji zaposluje 150 radnika obustavljen je rad. Isto tako i u boksitnim rudnicima. društva »Kontinentale kod Drniša i poduzeća »Dubravica« kod Skradina. |

_— UgcrH добитак индустрије у СА. Д. показује у 1937 повећање за 9,2/• према 1986. Док је у првих 9 месеци 1937 чисти добитак порастао 38 37,29 дотде је за последња 3 месеца опао за 35,3% према 1936.

__ Машинска индустрија Сов, Уније завршила је други петогодишњи план пре истека рока. Целокупна. производња повећала се је 1937 за 10,99, а продуктивност пада за 5,99» према 1936.

—- Упупна вредност рударске производње у Југо славији 1937 била је 1.295 мил. дин, топионичке 524 мил. што са споредним производима у вредности од 14 мил. чини 1.883 мил. дин.

— У Југославији је у прошлој буџетској годиви #з. рађено у државној режији 1,400.000 мз дрвета са мздацима од 74 мил. дин. н бруто приходом 116,538.900 дин. Чиста добит по одбитку шумске таксе износи 13,206.175 дин.

— Државна рударска предузећа у Југославији за пославају 11.000 или #%Љљ свих рударских раднинка.

— 14 државних рудника угља У Југославији подми· рују 30—935%0 целокупне потрошње у земљи.

— Према извештају министра шума н рудинка У буџетској дебати Југославија стоји на првом месту у Европи а на седмом месту у свету У производњи бакарне и оловне рудеа на другом месту у Европи ман на шестом у свету у пронзводњи цинкове руде, док у производњи бакра стоји на другом месту у Европи, адмах нза Немачке.

— Између фабрика цинка Велнке Британије, Белгије, Холандије, Немачке, Пољске и Чехословачке створен је крајем прошлог месеца у Брислу картел, утврђене су производне квоте за сваку земљу и цене.

— У Министарству грађевина израђен је програм грађења путева по коме ће израда интернационалних 500 км. неизграђених државних путева стајати око 3 мидијарде дин. а израда савремених коловоза на државним путевима кроз градове н израда путева туристичког значаја око 2 милијарде дин. РОБЕ - 5

=- До 1 јануара о. г. нзрађено је са креднтима за јавне радове око 540 км. нових путева, а у раду је још 445 км. Од почетка ових радова било је запослено 123.302 лица н утрошено је преко 3/: мил. надница.

— У погледу нскоришћавања водене снаре Југославија долази међу последње земље у Европи, јер је нскоришћено око 8 од средње водене снаге.

_— Prema »Die deutsche Volkswirtschafta br. 5 iz 1938 Nemačka treba oko 500.000 radnika da bi se zadovoljila potreba za radnom snagom. Zbog toga neki predlažu da se dečaci, čim završe školu, zaposle u nekom preduzeću, a devojžice da se šalju na rad na selo i u bolničku službu. Obaveza rada trajala bi za devojčice godinu dana, a bez toga ne bi se mogla zaposliti u drugim zvanjima. Osim toga potrebno bi bilo zavesti plansko iskorišćavanje radne snage i stVaranje kadrova kvalifikovanih Yadnika ispitivanjem fizičkih i intelektualnih sposobnosti, stavljanjem na probni тад за 12vesno vreme na jednom mestu i na taj način vršiti odabiranje talentovanih radnika u svakom preduzeću.

TRGOVINA

У петнаестодневном билтену Привилеговане 3Грарне банке објављени су интересантни индекси кретања шена у другом полгођу према првом полгођу 1937 г. Тако је индекс цена цереалија и брашна био 107,97 у другом полгођу према 100 у првом, варива. Н поврћа 118,32,. нндустрвјских биљки, 99,94, сточне хране 102,92, воћа н воћарских пронзвода 196,09, стоке, живине н сточних производа 108,92. дрва 110,34, белог хлеба у Београду 102,15 н црног. 116,92.

— U Ljubljani je održan sajam krzna, koji ie obavljen pri vrlo. slabom interesovanju. Vrlo slaba je bila tražnja jeltinijih. krzna, čija je cena pala. Lepe lisice plaćane su 120—140 din., jazavci 70, divlje mačke 50, i veverice 6 din. Zečije kože nisu tražene. Bolje su se držale cene plemenitih: krzna. Kuna zlatica plaćena je 800—850 i kuna belica, 400. din.

—. 36or noBehaba pyjlapckHx надница н других трошкова коштања повишене су цене угљу у Француској од 1 марта. 0. г. М то код угља за 10—15: фр. код бринкета 10—14, кокса који није одређен за внсоке пећи 14—16 фр. по; тони на месту пронзводње. ;

= Целокупни обрт трговине на велико у САД. процењен је у 1987 на 58 милијарди долара тј. за 1,590 већн него. 1936, али још увек стоји испод обрта на 1929. којн је нзносно 698 милијарди.

— Народна банка одлучила је да домаћим увозинцима кафе ставља на расположење преко овлашћених завода, слободне девнзе по специјалним курсевима,

= Стручни одбор за, компензационе послове, на седчици од 3 Ш о, г. одобрио компензације: за САД, нзвоз зечијих кожа, крзна од куне, пасуља, ручних радова У

Orb KO RL OI IEA