Narodno blagostanje

Страна 180

Obzirom na poznatu skučenost našeg ејек ог tržišta, t. |. da vrlo mali deo novoformiranog kapitala odlazi na efektno tržište, nameće se pitanje, od kuda su došli ti kapitali, koji su prihvatili robu na tržištu i to uz skok kurseva?

Iscrpan odgovor na ovo pitanje je nemogućan,

jer ne postoji statistika kupaca hartija od vrednosti na-

berzi, a kamoli van berze. Ali postoje nekoliko vrlo karakterističnih indicija. Najveći deo papira, emitovanih od države na domaćem tržištu kapitala, apsorbovale su državne bankarske ustanove, Narodna banka, Državna Hipotekarna Banka i Poštanska Štedionica. Donja tablica pokazuje kako se kretao njihov plasman u državne hartije od vrednosti i u zajmove državi u opšte. (Mi smo ove podatke vadili iz bilansa odnosnih instituta, ali kod Državne Hipotekarne banke nismo mogli utvrditi tačno iznos potraživanja od države, pošto se ona pojavljuje u raznovrsnim pozicijama. Otuda prava brojka može biti samo veća).

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 12

Izlazi, da je ukupno od 8 milijardi efektivnih din. državnih zajmova na domaćem tržištu kapitala 5. milijardi din., tj. 62,50%, u rukama triju državnih institucija. |

U drugu grupu kupaca državnih efekata treba uračunati razne blagajne samopomoći, fondove za predviđenje i obezbeđenje. Tih institucija ima kod nas vrlo mnogo. Mi smo sad tek na putu izgradnje tih organizacija na prinudnoj kolektivnoj bazi, a do sada je važio sistem rasparčanog obezbeđenja kod pojedinih naših preduzeća. Nepregledan je broj činovničkih fondova, koji većinom ulažu svoje kapitale u hartije od vrednosti. Zatim dolaze akcionarska društva sa svojim rezervnim fondovima, koji su delimično obavezni da ulože hartije od vrednosti. Banke, u upoređenju sa inostranstvom ulažu malo kapitala u hartije od vrednosti. Tome ima više uzroka: doskoro otsustvo mogućnosti davanja tih papira u lombard kod

1931 1932 1933 1934 1935 1936 1937 _ u milionima dinara Narodna banka | 5) НЕ drž. hart. od vrednosti 108 81,4 78,4 135,4 180,2 207,7 379,7 . MH. B.

a) portfeli drž. hart. od vredn. 173, 146,00 142 209,5 381,7 480,3 823,4 b) potr. od drž. 211, 316, 360,8 530,7 654,2 578,8 669 Poštanska štedionica a) portfelj drž. hart. od vredn. 1212. 1596 2601 291,6 335,8 519,2 756,3 5) potr. od države 226,9. 3805 343,8 806,2 969,5 1.176,2 1.072,9

Svega 8415 10847 1./851 1.073,4 · 2.521,4 „3.0222 3.701,3

Kao što vidimo država se zadužila neposredno bilo putem emisije na tržištu, kod ovih triju ustanova, za 3,7 milijardi din. Tome treba dodati 800 mil. din. koliko je država dugovala Državnoj Hipotekarnoj banci krajem 1937 g. preko onog iznosa koji je naveden na osnovu bilansa u statistici, tako da dug države iznosi 4,6 milijardi dinara prema državnim bankarskim ustanovama. Punih 50% celokupnog državnog zaduživanja na našem domaćem iržištu financirale su tri velike državne ili kvazidržavne bankarske ustanove.

Ali, njihov angažman u ovom poslu ne iscrpljuje se gornjom brojkom. Treba uzeti u obzir i lombardne kredite jer je i to jedna vrsta plasmana u drž. hartije. Kretanje tog posla kod ovih triju banaka vidi se iz donje tablice.

Lombard kod javnih novčanih zavoda

Narodne banke, drugo, nedovoljnost kapitala za tekuči posao i treće, velika labilnost kurseva državnih obligacija. Relativno veliki iznos državnih obligacija nalazi se u kaucijama, kod Klasne lutrije, Monopolske uprave, Ministarstva finansija za račun najraznovrsnijih transakcija između države i pojedinaca, pošto zakon o računovodstvu uslovliava uvek kauciju u gotovom novcu ili u papirima, — što je u korist poslednjih. Ti su papiri većinom u rukama banaka, koje ih daju na poslugu kontrahentima države. Zatim razna velika poduzeća, koja imaju velike gotovine po prirodi posla ili navici. Može se reći da je najveći deo zaima od 1.500 mil. din. blagajničkih zapisa apsorbovan od velikih poduzeća financijskih i industrijskih.

Možda ni 10% celokupnog stoka državnih hartija

1031 1932 1933 1934 1935 · 1936 1937

| (u milionima dinara) Narodna banka 287,2 3449 .293,1 235,1 2583 258,8 2127 Državna Hipotekarna banka 109,1 114,5 91,1 138,1 120,4 163,1 101,4 Poštanska štedionica 134,2 104,0 74 64,9 47,3 54,9 32,7 530,55 5634 458,2 438,1 426,0 476,8 406,8

Maksimalno lombardovanje drž. efekata bilo je ı 1931 i 1032 god., i to u glavnom kod Poštanske Štedionice. Ali već 1035 god. počinje ta pozicija da se srozaVa, a da raste kod Državne Hipotekarne banke. Ali ito samo 1034 god., po tom nastaje opet радапје. Maksimum je bio 563 miliona u 1932 god., a 407 miliona krajem 1937 god. Ovo opadanje lombarda u vezi je sa pojačanjem likviditeta na efektnom tržištu. Ako izuzmemo lombard kod Narodne banke, onda imamo da _ je isti kod Državne Hipotekarne banke i Poštanske Štedionice opao od 243 miliona 1931 god. na 133 mil. 1937 god.

od vrednosti nije u rukama privatnika. To je fatalno, ali drukčije nije.moglo da bude. Ni 5% našeg stanovništva nije komercijalno dovoljno obrazovano za razumevanje plasmana u hartije od vrednosti, za manipulaciju istim i za odnos sa bankom po tome poslu. U druсот svetu su lokalne bankarske institucije produbile · plasman u državne hartije do sela, kod nas pak jedva da je došao do većih gradova. Naš svet svoje ušteđevine u novčanom obliku ulaže kod depozitnih ustanova i ove tek mogu jednim delom tog kapitala da ulaze u _ efekte. |