Narodno blagostanje

Страна 184 сигурне папире, на првом месту државне хартије од вредности. Зато нам је нејасно шта треба да се постигне са овом одредбом, јер не можемо замислити да би могли да “постоје двоструки фондови са истом сврхом.

| За друштва осигурања поготову није потребно доносити прописе у том погледу. Читава њихова имаовина "стварно је један фонд. Код нас је донесена уредба о контроли улагања средстава осигуравајућих друштава и прописано је да се оно мора вршити у земљи, Таксативко је наведено у шта се могу улагати та средства, тако да је друштвима остављена слобода само да бирају између једне и друге врсте хартија од вредности или хипотека. Исто тако и институције социјалног осигурања не треба да одвајају један део својих средстава у резервни фонд, јер је и код њих имовина резервни фонд. Мислимо зато да је овај пропис био излишан, јер или фондови већ постоје али, као код друштава за осигурање нису уопште потребни. А ако је преко ових фондова требало припремити упис зајма ни у том случају није учињено ништа ново, јер су резервни фондови и до сада улагани углавном у државне хартије од вредности.

O 0 „ O гајти od < пи аге ре

Р i ž Oseban prirez za službu šemo na drugom mestu. Ovde

zaima pretstavlja specijal-

nu garanciju наивни ЕШ КОЈЕ se odnose na osiguranje interesne i amortizacione službe zajma. Ona će se vršiti iz budžeta, ali ne iz opštih državnih prihoda, nego iz specijalnog poreza. Ministarski savet ovlašćen je da zavede bilo državni prirez koji bi se naplaćivao procentualno prema visini poreske osnovice, bilo specijalni doprinos koji bi se odre„divao paušalno s obzirom na visinu ukupnog poreskog zaduženja. Ukupni iznos razrezanog prireza ili doprinosa ne sme biti veći, nego što je iznos koji je za tu godinu predviđen za službu zajma. Pre nego što se pristupi ovom osiguranju službe -zaima, ispitaće se ukoliko se ona može vršiti iz drugih izvora.

nas interesuju samo odredbe

Ako se htelo na poseban način osigurati službu zajma, prirez je svakako najbolji. Prirez sam ne proizvodi neravnomerno opterećenje poreskih obveznika, ali ukoliko ono već postoji po poreskom sistemu, pojačava ga. To je slučaj kod nas, i za primer neravnomernosti spomenućemo samo minimalni porez na akcionarska preduzeća. Prirez se računa na poresku osnovicu, a ova se određuje po poreskoj snazi obveznika. Međutim, ukupno poresko zaduženje sastavljeno je od posrednih i neposrednih poreza, i prema tome ne vodi nikako računa o poreskoj snazi. Dotle dok pretežu posredni porezi, kao kod nas, ukupno poresko zaduženije је пергаvično. Kad se ono uzme za osnovicu razrezivanja specijalnog doprinosa, nepravičnost će se još povećati. Pošto se može upotrebiti jedna ili druga osnovica, veća ili manja, izbor će zavisiti svakako od toga koja od njih bolje može da posluži da se ostvari potrebni prihod. | Po nauci o finansijama, za razliku od starog shvaćanja, ukupnost rashoda pokriva se ukupnošću prihoda. Na ovom principu počivaju i kod nas državne finansije. Ova odredba napravila je izuzetak, јег је za specijalnu svrhu predviđen i specijalan prihod. |

Postoji pravilo da država ne daje svojim unutarnjim poveriocima nikakve specijalne garancije za zajam. Ni strancima se to ne čini uvek. Međutim, samo isticanje da će se služba zaima osigurati specijalnim prirezom stvarno je jedna vrsta garancije. Dok ostali poverioci primaju rentu i otplatu iz opštih prihoda, imaoci obveznica specijalno osigurane službe duga imaju uvek čistu situaciju pred sobom. Oni su na neki način privilegisani, jer se o njima izuzetno vodi ra-

НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ _ Бр, 12

čuna. Mislimo да је zavođenje ovog prireza imalo i drugu зугћи. Тгеђајо је da se odbiie prigovor da su prihodi povećani, pa je za poseban rashod predviđen poseban prihod, kao nešto nezavisno od ostalih prihoda i rashoda.

e: m ==Z—===C-----C—= Sjstem finansiranja javnih radova i naoružanja u Nemačkoj nazvan je »Vorfinanzierung« i ostao je dugo vremena nepoznat. A kada se saznalo da se on sastoji u izdavanju menica koje tek treba da razviju poslove i da se tako ostvare sredstva koja će se moći upotrebiti za njihovu isplatu, moglo je izgledati da to izdavanje menica uslovljava održavanje proizvodnje u pokretu i da bi se ona ustavila kad bi se taj sistem pokušao da zameni drugim. S druge strane time su se povećavali dugovi i nametalo se drugo pitanje: kad će država morati da prekine finansiranje pod teretom duga. Najmanje se moglo čuti na koji bi se način mogla produžiti konjunkturna politika. Izgledalo je da je »Vorfinanzierung« beskraian put, što je demantovao Šaht najavivši novu tehniku finansiranja.

Tehnika finansirania pomoću menica neće se produžiti, jer joj nema mesta. Ona je bila opravdana dok su ležale nezaposlene mašine i radnici. Kredit je osposobljavao preduzetnike da razviju posao do potpunog iskorišćavanja kapaciteta. Kad je to postignuto novi krediti učinili bi samo da novi kapitali konkuriraju postojećim. Osim toga, sirovine su kontingentirane, tako da bi povećanje kredita zahtevalo, da se dosadašnji kontingenti smanje da bi se mogli dati drugima.

Ali promena tehnike ne znači prekid sa dosadašniom konjunkturnom politikom. Samo što će investiranje u buduće zavisiti od sredstava državnog budžeta i onih koja se mogu ostvariti na tržištu kapitala. Privatna preduzeća i tako su se finansirala uglavnom iz sopstvenih sredstava, pa za njih ova promena može imati samo posredno izvestan uticaj. Finansiranje će se vršiti tako da će država izdavati beskamatne blagajničke zapise, a iskupljiivaće ih ministar finansija iz sredstava budžeta i dugoročnih zajmova. Raihsbanka ih neće primati u rediskont, nego samo u lombard. Obim u kome će se izdavati zapisi zavisi od stanja novčanog tržišta. Verovatno od tog će zavisiti i visina diskontne stope.

U toku nekoliko sledećih meseci biće kod Rajhsbanke skoncentrisane menice izdane za nabavku rada i zamenjene drugim prvorazrednim instrumentima, samo uz nižu kamatnu stopu.

Prilagođavanje kreditne i finansijske politike staniu potpune zaposlenosti izyršiće se postepeno, tako da ie moguće da će za prvo vreme biti proširen kreditni volumen.

Promena kreditne tehnike u Nemačkoj.

наивни ЕНЕН ЕРЕ

ПИПИН а ари „Заслужили су прекор ониод

нас који су помогли да се популарише прича о цикличком кретању привреде". Овим речима осудио је Кенз оно сазнање о цикличности које је по општем признању учинило много да се развије коњунктурни песимизам. Овај песимизам био је у току 1937 важан фактор наглих и снажних реакција, које су поколебале повољан развој коњунктуре. Да би сузбили ово деловање наступили су политичари дајући изјаве о развоју економске ситуације као што је то уобичајено за политичку. Економисти би могли да багателишу овакве изјаве политичара, јер догађаји у привреди имају своје законе који се не обазиру много на њих. Јер и психолошки моменти, од којих зависи одлука о оном што ће се предузети у привреди, делују на циклус. Стишавање једне психозе може да одстрани-панику која би иначе могла да доведе до слома. ,

Једно исклизнуће проф. Кенза у пракси

o ee ——j